Srbobran

ЖЈМВЕК 404

МВ* МОМХ, М. I. ПЛЛШВА« ЈЦ1.У <9. «9*7.

51Ј В а С К I РТ1 О N К А Т Е 8 Цш(о4 &(а(м о( Атопса опе уеаг бос. СаалДа, Екгоре е г. с. оое уеаг |х .50

8гђођгоа рнћ!Ј|ЉесЗ е гсгу ХћагаДау а( V-' га 8(гее‘, Мее» Уогк, N V.

СРБОБРАЕ

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Дрхаве ва годжну бо ц. Каваду, Европу втд. год. $1.50

Србобраа хзхазо зетартгок ва 444 * *» Вогее«, М•» Уагк. N. У.

СРПСКП ИАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

вНВОВВАН

Број 404

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТБРТ АК, б. Ј ула 1917.

ЗЕКВ ИАТ10МАВ РАРЕК АИО ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕОЕКА ПОИ ,.8ВОСА’*. " ГОДИНА 7.

Једна народна победа

Наш народ био је у многом погледу зле срепе. Прс свега. он ј« за евоје становање изабрао Балканско Полуострво, које је |д вајкада бпло поприште разннх битака иратова, и које је, нарочпто, било изложено двема најкрвавијим'најездама што их у опште памтн исторнја човечанства: турској, у средњем веку, која је долазила м југа: н немачкој, у данашње време, која долази са ссвера. Оси.ч тога, наш је нарвд, опет због свог географског положаја. вздељен у трн вере: православну, католичку и муасамедовску. II најзад, он данас носи и три разна имена: српско, хрватско и слбвеначко. Кад се Србпн састане са Хрватом, може воднти дуге разговоре, а да при том ни часа ио посумња да ли пред собом има Србина. Шта то значи? Значи да су онн једно и нсто, и да само на своју несреау носе два разна имена. На своју несрену стога, што је заједнпчки непријатељ стално искоришпавао ту раз лику у имену. Политика Аустроугарске у српско-хрватском лнтању ншла је стално на то да брапу што впше завади, плашећп с једне стране Хрвате да пс нх Срби прогутатц и наметиути им својс име, а с друге стране плашепи Србе Хрватнма и Велнком Хрватском. У једно време, стварн су, захваљујупи тим вечнгим смутњама, стајале 'врло рђаво, и српскн и хрватски родољуби морали су се у очајању питати, да ли пе наш народ ика-ц бити толико зрео да прозре туђинске сплетке и увиди да му Је садго у слозн спас. Сревои, у току посдедњих година ствари су одсудно окрс нулс ва боље. Југовловеиска нзложба у Београду била је први јер је, била сакупила све наиредније елементе и са српске и са хрватскг стране. Али јс тек стварањем српско-хрватске коалнцнје, са Богданом Медаковинем, Световаром Прибипевнаем и другим угледиим људима на челу, уда рвн стваран темељ споразумном раду Срба и Хрвата. Задарска н Ријечка резолуцнја, донете почетком 1906 годпне, остапе стога за навек свстла којава у историји српско-хрватских одиоса, јер су оне зера иовнх дана, јер су оне темељ српско-хрвј тске коалицпје. И успех није нзостао. На изборима за Хрвкјскн Сабор српско-хрватска коалнција добила је одмах венину, те еу тако и Срби и Хрватн могли научитн на првом кораку да. ио успевати кад год раде братски и споразумно. Бадкапскп ратовн унели су у срнско-хрватскс односе нову топлину и нов полет. Нарочито је у Далмацпји у то доба Настунило вреље које је јасно одавало потпун нреокрет, и аустроугарске власти имале су 1912—1913 иуне руке посла; оптужбама и хапшењима. није било краја. А овај рат запечатно јо нашу заједнпчку еудбину. Још у јесен 1914 године објавила је Српска Народна Скупштина, заједно са Српском Владом, да Србија ратује за слободу и уједињење свих Срба, Хрвата и Словепаца, и од тога времена југословснски покрет има свој тачло одређеи цнљ. Граднти та.чо гдс се годннама разграђпвало, подизати оно што се годннама рупшло, није био лак посао. То не би био лак посао чак ни онда да су Србн, Хрвати и Слвеонцн били остављени самн себи, јер је за.једннчки непријатељ веп био убрнзгао н сувише отрова у крв, да би се она могла одмах пречпстити. Ади је непрнјатељ и даље био на послу, сметајуни и завађајуни прско новина, ирско својих конзулата, преко нланених агената. Требало је, дакле, и лечнти стару болест, и савлађивати нове сметње, требало је и борити се сз старнм пред расудама и сузбијати нове сплетке. Борба је вођена енергично и најзад је уродила плодом. Ево смо доживели да јвдна читава. чета брапе Хрвата и Словеиаца полази драговољно у бој против заједничког непријатсл.а, полази нз слободне Америке, где данас има хлеба и рада 8а свакога. То је успех много вепн него што на први поглед изгледа. Јер Хрватн и Словенци су у погледу нашег пародиог питања били у много тежем положају од Срба, из простога разлога што су сви били у Аустроугарској. Срби у Аустроугарској бнли су у сталном додиру са слободном Србијом, преко књига, преко новина, преко људи, п стално се запајали духом којц веје у Србнји, док брава Хрвати и Словенци нису имали сличне жиже. Онп су били у пуној мери изложени раворном утицају Аустроугарске, те је стога и рад на зближењу морао код њнх неминовно бити тсжи. Али' у толико вепа част иринада неуморним радницима. Они су успели да пробију лед, прва чета Хрвата и Словенаца вен је пошла да се, раме уз раме са брапом Србима, бори против вековиог непријатеља. Колика је победа, и од коликог је значаја, могло се видс-

ти и по сиктању аустријачких листова, које је због тога народног успеха просто спопала помама. Даљи развој овога лепо започетог посла. зависи од много околности, али не у последњем реду од држања на српској страни. Ако мп Србн будемо својски помагали родољубиви покрет међу браном. онда он не само нене малаксати, него не се свс више и више ширити, у пркос свима спдеткама и ровењима разних плавених и добровољних агената. А ако будемо правилп разне заједљиве примедбе, које поједини планени листови сместа прештампавају и износе необавештеним Хрватима као српско гледиште, онда не цео покрет неминовно ини спорије. Али малаксати нене. Југословенско јединство је једна свста истина, која најзад мора тријумфовати. Хвала и част хрватским и словеначким јунацима који су вољни да иародно јединство својом крвљу запечате! Хвала и част не само њиховом јунаштву, но и њиховој мудрости, јер у сплету од интрига и смутњи познашо истину. Хвала н част свима хрватским ро^љубима, којн својим неуморним радом стекоше заслуга за овај иародии успех, а нарочито Дон Ншсу Гршковиву, који је својим прегалаштвом и својим пожртвовањом навукао на се неутољнву мржњу свнх непријатеља народног покрета. М. Т.

ЧЕСТИТКЕ КРАЉУ ПЕТРУ

Председник Југословенског Народног Вена у Сједињеним Државама др. А. Бјалкини улутио је поводом рорендана Српског Краља Петра 11 оног месеца гроском чие-.-фу у Вашппгтону г. Љуби Михајловину следену брзојавиу честитку: Њ. Екселенција Љ У Б 0 МИХАЈЛОВ И ћ, Српски Министар, Вашингтон, Д. К. Новодом рођендана Његова Велнчанства Краља Петра од Србије, молим Вашу Екселенцију да буде тумачем осенаја захвалности и да подастре најсрдачннје честитке свих оданих заједничкој нашој ствари Хрвата и Словенаца иореклом, живуних у Сједињеннм Државама, часному краљу, који је био вољан да жртвује неодвисност своје земље и своју круну за ослобођење своје крвне браке, што кроз столека бијаху потлачиванп под јармом аутокрације и војничке днктатуре у Аустро-Угарској под Хабзбуршком династијом. Поживио нам да дочека ускрснуке и осдобођење свпх по гажених Хрвата, Словенаца п Срба уједињених у једну Југословенску народну државу. Сигурни смо да ке се ово ислунити услед иесебичног улаза у рат ове велике адонтивне наше домовпне темељем либералних и демократских начела изражених по нашем обљубљеном Председнику. То нам зајамчује победу савезника те оправдава жртве херојске српске армнје и наших сопственнх добровољаца. Живио на многаја Његово Величанство Краљ Пстар! Др. Антон Бјанкини, Председник Југословенског Народног Века у Сјед. Државама. * Краљ. Српско Посланство у Вашингтону прнмило је из Квебека сдедеку депешу: „Модимо да следеки брзојав пошљете Краљу Петру и изнесете на јавност кроз нашу штампу у Америцн: „Његовом’ Величанству Петру, Краљу Србије, Солун. Вашс Величанство, Оче и Краљу! Нас хиљада. седамстотина'Ви довданских бораца из свију крајева, налазеки се у српском логору у Канади, снремни за полазак на свето Косово, да се раме уз раме боримо са Вашом витешком војском за слободу свих Срба, Хрвата и Словенаца и уједиљење са Вашим племенитим народом, честитамо Вашем Величанству Имендан са покликом: Живео наш Краљ Петар! Живео Престолонаследник Александар! Живела Српска. Војска! Живео Српски Народ! Живео Прибикевик, покретач устанка у Америци! Живео командант натег логора Павле Јовановик! Смрт непријатељима наше слободе! Видовдонсни Борци из Америне.”

Слава и част професору Принсу!

После оставке капотаиа Сеферовипа потрчало се на све стране да му се наре заменик, и избор је пао на Д-ра Џоиа Д. Принса, професора Славистике на Колумбији Универзитету. Он је веи био и званично постављен. Али Је професор Принс, обавештеи о тешким опТужбама које су у јавности подигнуте против Нииоле Пвтровика и његовог дома, нашао да Је његово име и сувише чисто и часно за тако сумњиву службу и одбио је

Бракз мила! Значајан дан је кретање ва ше прве чете Хрвата и Словепаца на Солун у борбу за свету нашу југословенску земљу. Радујмо се сви. Врој ваш нека никоме не смета у радости. Тако је увек, када се огпочнма велико и тешко дело. Нађе се мало њих. Дигиу заставу Идеје високо. Замахну н крсну напред. Идеја после плане и букне. Јер, то је само још требало њој. Да виде они многобројни други, који не могу први корак учинити, да га неко други учини, па да Идеја завлада свима! Дати пример у временима тешким, душама и срцима не одлучннм, велико је дело. Ирви корак правог живота Идеји нашој дали сте ви, брано, међу Хрватнма и Словенцима. Знајте да не имена скро мног броја варег блистати кроз векове. Да ли је тешко било то, што учинисте? Ах, како тешко и како сте зато баш велики! Када сте, мила брано и јунаци, могли видити оне дивне 1 сељаке, браву вашу из Србије, да би имали всру одмах да је место ваше данас само уза њих? Зидови жандара делили су вас вековима од земљс ваше Србије. Отровни јед зава де братске, који је сипао подли дух аустромађарски кроз земље наше, како на смрт да нас не отрова? А овде, у овој слободи читавог света једног, од Атлантика до Пасифика, у тешком раду вашем за живот, далеко од догађаја у Европи, зар није проклетп дух мрака по злотвору нашем послан за вама и овамо и држан зликовачки и овде над вама? А данас, брано, када је и ова земља пошла путем крвавим у борбу за слободу света, којим ваша брана сељаци из Србије грцају вев пет година, зар нема отрова и сада око вас, мрака, злотворске мржње против Истине и Правде, са планом скованих лажи, што је све стварало препреке вашој одлуци, чинени је тешком? Зар вам не вичу, сада још увек, у последњем часу, ево, када полазите: Шта радите, куда идете? Зар не видите, кажу, да се Србпја игра са Југо словенством? Да вас српски официрп воде на. кланицу, за то идете, говоре вам, оставља те једног краља да служите

одсудно пону^ени му конзулсни положаЈ. Професор Принс, иоји је век био опште познат као приЈатељ Срб4 и свих Словена, задужио је овим за навек целонупни Српски Народ. Он Је први угледаи странац, иоји Је јасно и отворено одсудио издаЈничко држање Николе Пбтровииа и тиме стекао неоцењивих заслуга за наше иародно уједињење. Слава и част професору Приису!

другог! Недајте се преварити, внчу вам. Србија је пропала. Чекајте овде, да видите шта пе бити, узвикују, тражите права своја, не вјерујте људима којп вас крену, јер су нај гори на свету, — и што све још друго не говоре вам? Врано и јунаци, Зрињевци, дело ваше, заиста, велико је. Радујмо се сви, али највише ви сами. Радујмо се, јер ви не идете у тамнину, у еудбину, у сусрет победи, ви сте вен данас победници, витези, јунаци, који идете са бојишта, из битке, извојеване, остављајуни за собом погоњен мрак, сузбијену злобу и мржњу! Брано моја, мили Хрвати и Словенци, високо дигните бар јак ваш Зринског. Нека се лепрша пут земље ваше југосло венске Србије. На Солун када дођете, забодите га гордо на врх планнне изнад Битоља, панете вндети чудо које вам кажем. Од Битоља до Америке спнуне Идеја као сунце и обасјати све душе хрватске и сло веначке. Победине Истина. Сломине се све лажи. За вашом скром-

Полазак чете “Зрински.” У недељу, 15-ог овог месеца, одржана је у Питсбургу једна свеча ност од историјеког значаја: прослављен је достојно полазак прве хрватско-словеначке чете на 6 ој'иштс, у помоћ браћи Ср .бима. У присуству многобрОЈ"не масе света поздравио је наше днчпе добровољце у нме Амери каиаца сан начелник града Пит сбурга, а у нме нашега народа поздравили су их Милан Марја новић старешина Соколског Са веза, Дон Н. Гршковић, прота Крајновић, потпредседник Саве за „Србобраиа”, који Ј’е кумовао хрватској застави, г. Кебе, у име браће Словенаца, Др. Бјаи киии, капетан А. В. Сеферовић, црногорскн конзул у оставци, Др. Леонтић, изасланик Хрвата и Словенаца из Јужне Америке, г. потпоручник Јокснмовпћ у име потпуковника Прибићеви ћа, којн је био спречен да дође, и други. Говорио је и уредник “Американског Србобрана”, г. Будимир Граховац, који Ј'е сво јим писањем стекао неоцењпвих заслуса за успех народног пок рета. Да полазак хрватских и слове начких добровољаца одговара потпуно расноложењу и осећа њу нашега народа, види се и по томе што су их хнљаде Хрвата

ном четом нагрнуне силне чете Хрвата и Словенаца. Зашто? За то, јер не се сазнати што треба да се види. Видене се да је стари краљ Нетар, колико је небо далеко од земље, то лико далеко од царева бечких. Сељак тај Петар, први слуга свога народа, приступиве први барјаку Зринског, а за њим не читави редови сељака Срба његових барјаку приступи ти, клањајуни се хрватској за стави и љубени је као и срдску. И руковане се с вама тај краљ ваш сељачки, а официрн сви српски на грудп вас привити. А пролазени кроз Енглеску и Француску, преко опасних мора сигурно и безбедно, угле данете всн Аустрију срушену тиме, што нете видети силу и мон великих нријатеља наших. Доле на Солуну још више нете се о томе осведочити, јер нете на земљн вашој југословенској Србији нани брану сељаке своје Србе окружене шумом бајонета велшшх наро да француског, енглеског и руског, а брегове наше начнч кане њиховим топовпма. Што нете вндетн Талијане, нека вас не плаши. Поносно проне сите норед њих и кроз њих 5& • ставу нашу милу хрватску. У друштву великих слободних, демократских народа, који се бију са нама заједно за слободу света уверивете се, како је слобода потпуна наша југо словенска у овој борбп страш ној по сто пута сигурнија од намере чије било да се срушена ропства- замене новнма! Весели н сретни, пођнте брано. Доле кад дођете вндпнете тек право, да ми, који вас позивамо на пут говоримо у пме цслог народа нашег доле, и у име свију прнјатеља наших.

(Наставак на 4-ој страни.)

и Словенаца испратиле, са цвећем и сузама радосницама, ј"ош са станице у Кливланду, и што им је на путу до Питсбурга на свима станицама приређпван одушевљен дочек. Нека им је срећан пут и у сто добрпх часа! Живела Србнја! Кад Ј'е бнвши грчки краљ полазно с породи цом из Лугана у ШваЈ'царској, станица је била пуна света, ко ји је мпрно посматрао припре ме за полазак. Али у тренутку кад је дат знак да воз крене, нз хиљада грла захорило се: “Жи вела Србија!” — Тако кајзеро вог зета нздаЈ'ство према Србп ји прати као сенка чак и у не утралпоЈ' ШваЈ'царској. Впдовданскн Дарак. Од одбо ра у Фарелу, Па. добпо Ј'е Глав ни Одбор чек од 1050.00 долара. Од те своте 1000 долара Ј'е посла то иа име Видовданског Дарка. После Со. Чнкага ово је за сад највећп Видовдански Дарак и служи на част одбору н члаиовн ма Српске Народне Одбране у Фарелу. Чланак д-ра Леонтића. Под насловом “Онима кој’и не позна ју вријеме” пзашао је у “Хрват ском Свијету” један значајаи члаиак Др. Љубе Леоитића, иза (Наставак на 2-ој страни.)

Поздрави добровољачкој чети „Зрински а Опи поздрави н.пуковппка Прпбпћсвнва и Дон Ника Гршковппа објавјввпи су у „Хрватском Свијету” од 14 јула 1917.

Из Српства и Југословенства