Srbobran

ЖЈМВЕК 417.

КЕТАГ УОКК, N. У., Т^ШКЗОАУ, ОСТОВЕК ( 8 , 1917. •

8ЦВ8СК1РТ10Н КАТЕ5 17ш(е(1 5(а(е» о1 Ашепса опе уеаг бос. Сапа<1а, Еагоре е (. с. опе уеаг |(.$о

бгђођгао раШаће<1 е гегу Тћигес1а/ а( 443 V/. аз 5(геег, N6» Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СР6А „СЛОГА’

5 РВОВРАМ

ПРЕТПЛ А Т А Зж Сј«д. Дрг.аае 1? » ■Ч/Д.го^ 5 г. «. Кжиа^у. Ежропу в ■ !>.д. Јтј.ј,, Србобрал иалаз* пегартссм *» 443 » з* 8 N«3. У»гк, Н У

5ЕКВ КАТ10КАЕ РАРЕК АИО ТНЕ ОКСАН ОР ТНЕ 5ЕКВ КЕ0ЕКАТ10М „5ЕОСА”.

Број 417

ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак 5. октобра 1917.

ГОДИНА 7.

Уписујте Зајам Слободе! Улисујте, и то одмах, јер уписивање траје само до 27 овог месеца. Тиме сиоју уште»евину улашете у иајсигурније предузеие, обезбе^ујсте себи 4 од сто интереса, не пдаиате порезу ни на удожени новац. нити на интерес, л обсезипцу Зајма Слободе можете претворити у новац кад год хоиете. Али, што је најеажније, ви том сигурном и рентвбилном позајмицом потпомажете борбу велике Америке, иоја је ушла у рат да заштити права свих народа, па и нашега; потпомажете Зајам Слободе из кога је веи добила лелу позајмицу и наша оја»еиа Србија и н>оме утрла многу сузу и залечила многу рану. Купујуии обеезницу Зајма Слободе ви даиле помажете и Србију, и Америку, и себе. Обеезница има опет од 50, 100, 500, 1000 и т. д. долара, и могу, према жељи гласити и иа име. Ноеац се меже положити одмах, а мшие се отплаиивати и постепено, и те овако: 2 процента плакају се одмах, 18 процената 15 новембра 1917, 40 процената 0 15 децембра 1917, а остатак од 40 процената 15 јануара 1917 године. Улисујте одмах Зајам Слободе! Уложите слободно у обвезнице сву своју уште»евииу! Неиете се кајати. Немојте оклевати, јер ие од сад за осам дана бити доцкан.

Бугарска Стража „Раднвчка Странса”, за коју смо вев раније утврдили да 10 ј много боље приличи назив „Бугарска Стража”, сасвим је изгубила присуство духа од кад је Др. Леонтив развио своју акцију у Чикагу. Њој је добро свако средство да ту акцију по могувности омете. За чији рачун? То не најбоље показатн ове њене речи: „Који су узроци рата? — Има их више, одговара Леонтић. На примјер, између Енглеске и Њемачке капнталистнчки рат. алш измећу Аустрије н Србије није капиталистпчки рат, јер Србија није капиталистичка држава и она једпна има у парламенту сељака, те су онп гласовали за рат, а уз њих је цијели народ. Онн неће туђе, већ бране своје!” — „А зашто је онда краљ Петар днзао устанке у Боснн, Херцеговини и Македонији?” пнта „Радничка Стража”. Чусте ли? По „Радничкој Стражи” Краљ Петар је хтео ту$е кад се борио за слободу Босне, Херцеговине и Македоније. Чије је то „туђе”, „Радничка Стража не каже; алп то није ни потребно, јер се по себи разуме. Босна и Херцеговнна су, дакле, по „Радннчкој Стражи”, аустриске покрајине, а Македонија је бугарска. Хвала „Радничкој Стражн” иа овој искрености. Кад је се пре неколико месеци нашла у шкрипцу због пашега чланка „Радници, чувајте се!”, она је се изговарала да је њен налад на Краља Петра био неправедан стога што га неки проглашују „свецем”. Али ево где она сад прогласн Херцег-Босну и Македонију за туђе покрајнне и то без нкакве невоље, без нкаквог потрзања тих несрекних покрајина ма с чпје стране. Како да се то објасни? Али то ннје све. Одмах иза горе наведених речи „Радничка Стража” овако наставља: „И о тим „сељацнма” у парламенту дало би се штошта рећи, понајпаче на изјаву да онн неће туђе. Хоће они, и те како хоће. Та то су сами зеленаши, другачије се н нпсу обогатили, него присвајањем туђе муке, али наравно „путем закона”. Кад смо прочитали ове речп, поново смо загледали наслов листа, мислећи да у рукама извесно имамо аустрнјачки „Народни Лист”. Али је на челу листа стајало крупним словима: „Радничка Стража”. Просто је невероватно да један тобоже раднички лист на тако мало простора може рећи толико неистина, свесних неистина. Пре свега, међу многобројним сељацима у Српској Скупштини нема ни једнога бога.таша: све су то људи са малим сеоским поседом, који обделавају сами са својом чељади. То су људи који свој хлеб заслужују у зноју свога лица, тежачким радом, а ко ради, томе зеленашење и „присвајање туђе муке” не треба. И кад би му требало, српски закони су се побринули да зеленашење преседне свакоме без разлике. Тамо где закон још није имао прилике да се умеша, зна народ кога има пред собом, па неће гласати за онога који је сумњив да зеленаши, јер је гласање у Србији потпуно тајно, тако да поверилац никад не може знати за кога је гласао његов дужник. И најзад, којн би озбиљан лист пли озбиљан човек читаву групу људп назвао зеленашнма. кад ни једвога од њих по свој прилици не познаје ни по имену, а некамо ли по његовом приватном ра ду. Јасно је, дакле. да је циљ оваквог тшсања — клевета. Треба оцрнити и Српскога Ераља, и Српску Скушптинх. н сељаке посланике у њој. јер се иаш

Овамошњн свет за све њих нскрено загрејао. Свпма пред очима лебди као идеал старп вџтешки Краљ. који са својнм народом братски дели и добро и зло; свима пред очима лебди као идеал витешка. н демократска Србија, у којој је сам народ ковач своје срене, у којој постоје једнака права за све и свакога. Свп добро знају да ннје тако ни у Аустрнји, ни у Бугарској. Зна то и „Радничка Стража”. И баш стога, кад већ не може да хвали зло које је царовало н царује у тим двема земљама, она. гледа да им помогне на тај начин што ће оцрнити Србију. Нека. је ! Ми јој само можемв бити захвђлни што је овога пута- била још нскренија но прошлога пута, потврдившн још очигледније назив „Бугарска Стража”, који смо јој раније дали. И да не знамо да јој је уредннк Бугарин, погодили бисмо из њенога. писања, а то што видимо ми, видн и народ, те неће наићи на лепак звучном али неискреном назнву ..Радничка Стража”.

је име не исписујемо, јер је впшп официр, па нећемо да се открива распоред, износи у писму следеће: ' “ДИВНИ ЉУДИ”, КАЖЕ ЗА >- ВОЈНИКЕ. Сматрам за своју пријатну дужност, а и пријателлку обавезу да Вам се јавим и да Вас поздравим. Ово у тодико пре што сам н ја одређен за команданта батаљона код ових днвннх људи које нам отуда шаљете. Био сам рањен и евакуисан овамо (у БиЗерту) и по лечењу одређен сам за Команданта батаљона у ... . Југословенском (Српско-хрватско-словачком) пуку”.

НАПРЕД, БРАћО!

ХВАЛИ ЉУДЕ, ОФИЦИРИ ИЗАБРАНИ.

папред у дооровољце! Стварају се на све стране нове чете, које ускоро крећу на пут. Прпдружпте се и ви тпм четама, испуните своју најсветпју српску дужност. У колпко вас впше по ђе, и у колико пре пођете, у то лпко ће пре бпти слободна и ва ша ојађена браћа п сестре у ста ром крају, којп умиру од глади

и понижења. Полазећп не идете у туђин Идете својој браћи, која вас < чекују рашпрених руку у бра скн загрљај. Читајте само ннх оба писма из српског логор (Из нашег народног устанка па ћете се уверити. Напред у добровољце!

Из нашег народног устанка

ДВА ПИСМА ОФИЦИРА ИЗ БИЗЕРТЕ. — ОФИЦИРИ СЕ РАДУЈУ НАШИМ ЈУНАЦИМА. Прпмпли смо од г. Прибпћевпћа два ппсма на саопштеае која је добпо од двојнце официра на службп код нашпх људп у Бпзертп. Из њпх се впди понос офпцпра са нашпм момцпма из Амерпке п лепи склад који влада у логору између момака п офпцпра. Впди се п како долазак нашнх људн потреса освежагајућп старешнне, п ствара узбуђење због састајања у логору оних којп се давно нису впделп. Препоручујемо ова пп сма пажњп читалаца, нарочнто наше момчадпје која полази на фронт. I. ПИСМО ПОТПОРУЧНИКА МИЛОША ШКАРИћА. Водник потпоручник МидОш Шкарић родом из Лике, који је бпо у ... . пуку на фронту па је отуда одређен и дошао у Бпзерту, пнше следеће:

ПРЕСРЕТАН ШТО ЈЕ СА ЗЕМЉАЦИМА. “Наређењем Министра војног ја сам пре месец дана стигао о-

ПОЗИВА ЈОШ ВИШЕ БРАћЕ ДА ДОђУ. "Сваки наш брат отуд, који се креће овамо у помоћ своме брату који је већ пет годпна на крсту разапет, нека не чека, нека пожури. Мора сваки тамо да буде свестан дужностп да примп и понесе, односно да помОгне носптп брату крст свој. Не можемо захтјеватп впше ништа од нашег србијанског брата, дао је п сувнше, морамо да га заменимо, па сад, или-или. Нека према томе што впше дође овамо и нека се ннко не плашп тешкоћа. Ако пх нађе овђе, нп су намерне, не —напротнв, у срцу сваког брата Србина овђе има дОвољно места за браћу нз Амернке, тешкоће се губе испред наше радостп. Свјежа снага тражи се овђе, јер данас је врпјеме или ћемо се ослободити или распршитп на све стране”. ХВАЛИ ХРВАТЕ ИЗ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ.

“Овамо је стнгао и Драганић, који ми је нначе рођак. Преко њега сам се још боље упознао о раду тамо. За Јужну Америку знам да је добро. Наша браћа Хрвати у Јужној Амерпцн до. _ ч бро раде — алал им вера — а вивамо (у Бизерту) из мога доса- , ' г , , дим и овде у логору да су људи дањег пука и одређен на службу . IV , Ј , свЈесни п знаду што хоће. Мок°д наших добровољаца и на" . , глп би у неким стварима и наших људи. И ако мп Је био те- ,,, Ј . шнм да послуже за пример (Мижак растанак са мојпм пуком, _ , *„ мојим старим пријатељима и V ) ■ друштвом са којпм сам много скл ИЗМЕ5 у С ТАРЕШИи слатких п горких часова про-; . Ј вео у послједње две године, п- ** ВОЈН КА. пак сам се обрадовао моме но- { .. Ја сам ВОДНИК( у четп гђе су воодређеном позиву, Је р сам Личани, и радим са њима са најсада дошавши међу своје људе ; већим зад0 вољством, а и они меи упознавшн се са њпма стекао не таКо предусрећу> јер ме знај још више вере у успех опште и п03нају . И свп другн су вој . стварн. Можете замислити мо- нпци задов о љни , јер имају изају Р а Д<* т - к0 Ј а ми Ј е 11 °У зе на бране офпцире, све краснс и иночи натерала, када сам их видео телпгентне старешпне”. онако силне и снажне и када сам се нашао са масом мојих сеља- ј а П ИСМО МАЈОРА М. С. ка п познаника, а чак и мојпх ђака. Гледајући пх уверен сам Мајор М. С. родом је пз Србпод сада ј°ш впше да ће наша је, који је командант једног баствар победпти”. таљона у пуку у Бизерти а чи-

"Обука иде врло добро. У моралном погледу нема се шта много радити, до старати се, да се одржи оно што сте им тамо у том погледу улили у душу и срце. Официри су нарочито изабрани и све младн и школОванн људп, те је то у толико лакше”. ПОЗОРИШТЕ У ЛОГОРУ, СЛИКЕ. “У логору имамо и позорнште, у коме се дају национални комади којн су храна за душу наших добровољаца. Шаљем два снимка пз тог позоришта. Шаљем вам и један снимак са заклетве и један снпмак застава последње партије”. НАПРЕД НА УСТАНАК. СаОпштавајућн ова ппсма обећавамо у скоро донетн горње слпке. На слнци са заставама I виде се војници у логору, како држе српску и хрватску и словеначку заставу. Све ово што писма износе нека буде подстицај свој момчади нашој овде, српској, хрватској и словеначкој, да не часи часа, да пожури што пре, одмах данас, у усташе у наше логоре у Бизерти, где пх чекају раширених руку добре старешине и мили другови, радост, : част и слава. Напред, зато, сви на оружје, на устанак за слобо!ду! ЈУГОСЛОВЕНСКА КАНЦЕЛАРНЈА.

ОДБОРУ СРПСКЕ РАТНЕ СИРОЧАДИ У ПИТСБУРГ, ПА.

Драга браћо: Примио сам Ваш чек од долара 1922.78 — једпу хиљаду, девет стотина и двадесет и два и седамдесет и осам цепти — који сте сакупили као Ваш дар за по страдалу српску сирочад и пре ма Вагаој жељи упутио сам исти новац преко Српског Црвеног Крста у Женеви. Овом приликом желим једино да Вам се у име ове сирочади захвалим на Вашем великом и племенитом делу и да Вас замолим да на овом патриотском иуту и иа да ље истрајете. Хвала Вам, чести та браћо. М. И. Пупин.

ЗА БОЖИћНИ ДАРАК

Главни Одбор Срлске Народне Одбране послао је 10-ог овог месеца Српсиом \ 1рвеном Крсту у Женеви своту од 25.000 (Двадесет и пет хил>ада) долара, и те /

преко Американ Енспрес Компани, а са знањем Српског Посланства у Вашиигтону/

Сваком прилагачу бике лакше на души кад помисли да је и он допринео да се ублажи беда која влада у нашем завичају^ и. иеји потанно нзпета- -у -чроаЈ>г"ју I г Г < 'НЈППНП"

Али је та беда огромна и иа жалост стално траје, те се стога мора сталио ц, / 1 давати. Тек је настао други месец од над је занључен Видовдански Дарак, а ми

смо, ево, принунени да се век обратимо за Божинни Дараи. Приложите, бран^криложите сви! Ко не може да да десет долара, нека да један долар; коме је мЛто један долар иека да десет центи. Али иена да саако. То је дужност, брано. Прилажу замашу ојакену и чемерну сиротињу странци, а како

не бисмо лрилагали ми,урбрека брака. Сетите се у свакој прмлици оних који умиру од глади и зиме, без икакве своје нривице. Сетите се у свакој прилици оних који крв своју проливају за њихово ослобођење. Секајте се уеек и у сеако доба српске сирочади и српских рањеника. И пехи тајте с прилогом, јер је зима дуга и тешка. Нека вас ништа не задржи од вршења те српске дужности. Још пре Божика треба опет послати осетну оомок Српском Црвеном Крсту за српске пакенике. Налред са Божикним Дарком!

п 0 к л и ч УПУћЕН СРПНИЊАМА. ХРВАТИЦАМА И СЛОВЕННАМА ШИРОМ ЦЕЛЕ АМЕРИКЕ. Драге и миле сестре. Знма је на прагу. а ми сви знамо ^а су зима и глад немилосрдни. Онп не нам покосити многе жнвоте наше напапене брапе. која се данае налЈГзе у туђинн као избегли це. а далеко од своје отаџбике. За то је наша света дужност да им што пре прискочимо у помоћ а то је: 1. ) У сваком месту где пма довољан број наших жена, нека оснују Одбор и то о д м а х. 2. ) Одбору нека, је задатак да сакупља половна одела, мушка, женска и дечнја, која ће се слатп нашим избеглицама, а помопу Српске Народне Одбране. Драге сестре! !0вај апел је упувен вама, стога, га немојте одгурнутп од себе него га примите срцу и креннте одмах на посао да би ову лепу замисао што пре привели у дедо. Не учпнимо ли ово, онн ће нам кроз сузе довикиватн да не вршимо своју дужност сада када они највшне страдавају од нелрнјатеља. Зато немојмо дозволити да нас сузе њихове проклнњу. него кренимо на посао и то о д м а х. Ово је идеја и жеља нашег славног јунака и народног вође г. М. Прибнћевића,, а на том послу помагаће нас наш дични председнпк Сри. Нар. Одбране Др. М. Трнвунац. Напред, сестре, на посао! Смиљна Јернова, чланица С. Н. 0. и Женског Одбора у Њујорку. Адреса: Месни Одбор Срп. Нар. Одбране 443 \^. 22 п 6 8(., Мет» Уогк С1(у. (Моле се свн југословенскн листови да прештампају ова,ј поклич.)

Из Српства и

Српскн посланик у Њујорку. 'Српски посланпк, г. Љуб. Ми'хаЈ'ловић стигао је у недељу у вече у Њујорк, где је, заједно са дипломатским представнпцима осталпх савезпичких држава, имао да прпсутсвује великом Конгресу Трговаца из Јужних Крајена СједињениХ Држава и после тродневиог бављеља отпутовао је поново у Вагаингтон. Н<>ва Управа Савеза Србобрана. За председиика Савеза Србобрана изабрат је председиик десете конвенције и председник Српске Народне Одбране у 1 Јан стону г , г. Милан Глумичпћ. За председника Надзорпог Одбора изабрат је г. Сима Мамула, потпредседник Главног Одбора Срп ске Народне Одбране, за Глав-

Југословенства

ног Тајника г. Ннкола Кнежевић, члан Главног Одбора Српске Народне Одбране. Под насловом “Нова Радничка Управа” Амерпканскн Србобран доносн о иовој управи ово саопштење: “Копвенција је у највећој свечаности п тпшини изабрала следећу нову управу: “За председника С. П. С. Србобрана Милана Глумичића, младог и заслужног радннка Срп. Народне Одбране. За пот председника познатог челик Ср бина Мнлу Радаковића. За тајника заслужног радника и народног посланика Николу Кнежевпћа. За чланове. управног одбора Симеупа Мусулина и Јову

(Наставак на 4-тој странж)