Srbobran

Р1ГВ1ЛЗНЕБ АИО В13ТК1ВиТЕО иИОЕК РЕКМ1Т (N0. п) АЦТ НОК12ЕБ ВУ ТНЕ АСТ ОР ОСТОВЕК 6, 1917, ОИ К1ЕЕ АТ ТНЕ РОЗТОКЕ1СЕ ОР ХКУ/ УОКК, N. У. — Ву огбег о1 1ће Ргембеги: А. 3. Виг1езоп, Ро*«шаз»ег Сепега!

иимвЕк 419 .

ИЕ\У УОКК, N. У., ТН1ЈКВОАУ, ИОУЕМВЕК I, 1917 .

ЗЦВЗСиХРТ10.Ч катез ишХеЛ Зи«:е* о' Аааепса ове уеаг бос. СашкЗа, Еигоре е (. с. опе усаг |ј.јо

Згђођгао риђНаћед етегу Тћига<1ау а( 443 V. аз Зггее«, Иеш Уогћ, N. У.

П Р Е Т И Јј А ' А ■ 3 « Сјед. Државе на годилу бо п Канаду, Европу втд. год. Ј* 50

Србобрав жзхазж жетвргков аа 4411 Ч* «* *»•«. Ма» Уагк, N. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СР6А „СЛОГА'

5 РВОЕЗРАН

ЗЕКВ ^АТ1СШАћ РАРЕК АИБ ТНЕ ОКСАК ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕОЕКАТТОИ „ЗВОСА".

Број 419

ББУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВР:'АК 19. ОКТОБРА 1917.

ГОИИНА 7.

ПРОТЕСТ СРПСКОГ ПОСЛАИИКА

Један телеграм из Вашингтона, објааљен у Њујоршној Трибуни од 25 овог месеца, саопштаеа ову вест: „Дипломате Сила Споразума узнемирене су због бугарофилске пропагаиде, која по њиховом тврчењу потиче из овдашњег бугарског посланства, и Љубомир Михајловин, Српсни Послании, учииио је данас посету Министарству Спољних Послова, иаио се чује, да протествује нод Владе против бве опасности за аморичко јавно мњоње. Г. Михајловик је, после своје посете у Министарству Спољних П»слова, отворено нзјавио да осуђује напоро које чине бугарски посланик да ствер« у Сједињеним Државама осенање штетно за неке савезне државе." Исти лист саопштава и изјаву грчког посланика у Вашингтону, ноји врло оштро нритикује смутљивачко држање бугарског посланика. * Бугарски посланик, дабогме, труби на све стране како Бугарска жоли мир, јер је постигла што је хтела, и пошто свет у Америци највеним делом слабо »на прилике на Балкану, може још помислити да је Бугарска нено мирољубиво јагњв, ноје су Савезници извели на кланицу. Танва бугарофилска пропаганда штетна Је онано исто као и германофилска, и као год што је забрањена једна, треба забранити и другу. На први поглед може се учинити да Бугарска може имати одрешене руке, пошто Сједињене ДржавеЈош нису с њом пронинуле односе; али су ввзе између Немачке и Бугарсне тако јаке, да све што иде у прилог Бугарској, иде у прилог и Немачкој, дакле штети Сједињеним Државама. Зато је врло вероватно да не протост Српскот Посланика у Вашингтону бити уважен и да ие се бутарском посланику дати на знање да он, као немачки савезник, има да пази шта ради у земљи, која је у рату с Немачком. То тим пре, што све те бугарске изјаве о миру, дао и иемачке изјаве о миру у осталом, имају за циљ само то да створе што вену забуну мегуу Савезницима; јер Бугари, ма нолино да се не одликују памеиу и разборитошну, толико ипак знају да о миру по ту цену не може бити ни говора.

п л АгпггплI ипг

П Р01ПГ гп пптп |ј пигш мииги>и.

шшш цпз« ш Vш I ип „киим

СРБИЈА" БР. 301С. С. С. „ШГЈГ. БИЗБИ. Ш1 Поштована и драга браћо:Радујсм сс да су се прилике у вашем друштву побољшале, п да се поправљају нссрегше последнце последњег штрајка. Тај штрајк није требао никад ни избити, јер он јс био на' ређсн од „Индустриал Воркерс оф ди Ворлд : ’, а да стс вп знали ко су тп људи, ви пх нс би послушали. Ова организација иије призната од Америчке Федерације Гада (Амерпкан Федсрешон ов Лебор), а поред тога сматра се данас да је у служби Немаца. Пре неколико месецп, када јс федерација америчких радннка одржала свој збор у Минсаполису, Мин., она је забранила овим несрешшм анархистима да присуствују збору, јер нису достојнп да присуствују у средини збора људп којп су всрни америчкој државн п одушевљени борцп за слободу света. Ја знам, браг.о, да ви нисте све ово знали кад сте се придружплн штрајку, који вам је нанео толико патње п несрене. То вам кажсм сада, а тако сам вам говорпо и у почетку, кад сам вас неколнко пута известио телеграфски да пазите шта радите. Ви ме ннсте послушали, а нски су се од вас чак и ругали мом савету. Ја вам опраштам, алп је дошло време да и ви опростите један другом, ако су се у току ових бурних дана, кроз које сте прошли, појаппле оштре сваџс и чуле горке речи у вашој срединп. Ви сте један другом најближи и најмилији. Кад сте се ујединили и створили ново братство под именом „Нова Србија”, вн сте се заклели, да браните један другог, а сви заједно да браните човечанско право и слободу. Ја знам да сте вн сви честнти Србн и верни американски гра$ани, н да нете увек стајати на страни правде, а ја вам кажем да Амернка стоји на страни правде. Она се данас борн за прав ду н за слободу малих народа; она се бори за слободу Српства, и она је данас наша најјача узданица, Да није Америке Немац би победио, а слобода света завила би се у црно и живила би у животу туге и жалости, док је света и века, а Србин би постао роб. Америка је наш највеки пријатељ, и благо нама кад смо стеклн тако честито пријатељство! Треба- да учинимо све и сва да одржимо ту свету тековину, а Америка пе тражи од пас ништа друго, него да сваки поједини врши свој посао верно и одано. Ко је угљокопач, нека копа угаљ боље него што га је икад копао; тај ке угаљ носити храну и џебану нашој пострадалој брапи у Европи. А ти, брате мој, у Аризони и Монтани, копај бакар и жељезо као што га никад пре ниси копао; журн боље него што си икад журно, јер тај бакар и то жељезо разбијане груди иадувеног Немца, који ено гази и

Србију и Руспју, п Белгију и Француску, и ирегГТи сломије слободу целог света. Од нас раденика се очекујеЈда сечемо шумс и да .радимо брод г, че, р ојн -т«крити пп - 7 * нанешсну од немачких субмарина . 1 И овај посао треба да . елрши брзо, јер Немац не чека, п сваки минут је скупоцен. Данас није врсме за лакомислено штрајковаље, него за надме,ање: ко ће најбоље и најбрже радити. Кад наша брава н, тако реки, половина младог и здравог света може да копа ровове п да се бори у њима и дању и нопу без одмора и да пролива своју роџеиу крв, онда није много да и ми раднмо по осам и девет сати дневно за добру плату. Па ако нам се по кад и кад учини да нисмо пл&ћени онолико колико би требали да смо, претрпимо се, јер су ово ратна и опасна времена. Немојмо трошити време на дуге расправе и лакомислене штрајкове; време је данас скупље од злата, јер се сваки минут броји кад се човек ухвати у коштац са силним непријатељем. Данас цело Српство гле да на нас Србе у Америци и моли се богу да ми овдо као вредни и верни амерички граџани покажемо да смо достојни оне славе, коју су нам стекла наша србијанска брана на Церу и Руднику п на Кајмакчалану. Српство ве заплакатн када чује да се и један Србин у Америци придружује гадовима и кукавицама, који су спремни да за немачко злато продаду слободу своје брапе и целога света. Немац је вешт и рапшрио је своје џаволске мреже по целомс свету, да хвата неуке и безазлене људе, и да их води у пропарт п издајство. Недајте се, брако, за вести, него пазитс шта радите. II најпаметнији се може данас преварити, па зато нека се нико не упушта у важна решења, док год се не посаветује добро са својом бравом. За нас, чланове Савеза Слоге и Савезц Србобрана, нема данас важнијнх пнтања од штрајкова. јер ми смо сви р цнпци п од плшег радр о.внс.п у пте у у пвој боргн.ан слобндЈруута Имп штрајкова који оправдани, а има их такоџе љу Дпису оправданн. и којн су сковани од наших иепрпјатеЛвГ/па зато је дужност сваког члана наших Савеза, да се добро известн иреко друштвених и савезнпх управа, пре него што се рсчни да ианушта свој посао, и тако не пзбенп неоправданп штрајк којн је скован од наших ненрпјатеља. Ко год у овој стварп иостуна лакомислено, тај јс гори од војнпка који на своју руку напушта положај и бежн испред непрнјатеља. У мирно доба свако је господар свога времена; кад хонс да ради, он ради, а кад неке, можс се ^дмаратн п нико му неке замеритп. Али дац-дс шгје тако; данас мора свако да ради, па чак кад му се п не ради, и то да ради као што нпкад нијс радио у целом свом животу. Мора се одупрети из петних жила и мора заирегнутп јуначкн, као што запрсгне добар војинк кад на његову војску навали непријатељ н прети јој опасност са свију страна. Силан је Немац и силно се спремно, и он се не бојп наших јуначких савезнпчких армнја ако ми радницп у фабрпкама. у минама, у широким пољима п шумама не учнннмо све и сва, да нашнм напорним радом снабдемо наше армнје са свачим што им је потребно за истрајне и величанствене борбе. Ово није борба само армија. него н творнпца, и победа не битн на страни највештијих • и највреднијих радника. Јунаштво се данас тражи не само у рововима, него и у шаповима. Сви смо ми данас војннци н борцн за Слободу, па зато, брако, манимо се ситних ствари а посветпмо се један другом, а сви општем раду. који води великој победи у овој светској борби за Слободу. Ја знам, брако моја, члановн дичног друштвсЈ, „Нова Србија”, да ви нисте све ово нмали на уму и пред очјнма кад сте се решили да учествујете у оном несрепном и скованом штрај ку. У том убеџењу учинио сам свс и сва да вас браним код кумнапија и код државних власти и увек ћу вас бранити, док год верујем да сте добри Срби н верни амерички граџани, то јест да стс верни Уставу Савеза Сједнњених Срба „Слога”. Па кад сам ја спреман да учиним све и сва за вас, учините бар нешто и ви за мене, а ја тражим само ово: Измирите се и закуните се један другом, да ћете за навек заборавити увреде и горке речи које су пале у вашој средини у току последњих два месеца дана, а посветите се својски вашем раду, који ће помоћи прегаженој Србији да опет погледа у сунце Правде и Слободе. Са искреним поздравом. Ваш брат М. И. П у п и н, Главни Председнпк Савсза Сједнњеннх Срба „Слога”.

ОПТУЖЕНА АУСТРИЈА

ПЛАН 3 А УБИСТВО БРАћЕ ПРИБИћЕВИћА.

(Нре*од из „Њујорк ТрпОјун" од 25 октобра.) ВАШ1ШГТОН, 24. окт. — Аустрофилски партиски вођ, Др. франк, открио је Ј Хрватском Савору заверу против Срба из доба пре почетка рата. У Једном говору Др. Франи рекао је: „У оним бурним данима постојали су планови да се побије ненолико чланова Сриско-Хрватске коалициЈе: Др. Медаковик, председник Сабора; Светозар Прибииеиии, Валеријан Прибикевик, Др. Сркан Будисављевик и некоји други. Бивши шеф загребачне лолиције, Мраовик, телеграфисао ми је на пет дана пре но што јо ултиматум предаг Србији. Ои ми је уЈедно јавио да ке ме лосетити један господмн, коЈи ке ми учикити један важан иредлог, са којим се он (Мраовик) слаже. „У Б сати посети ме један гослодмн, и то, иако сам доцније утврдио, под измишљеним именом; ои ми измесе план о убиству горе именованих чланова СрпскоХрватске коалицнЈе. Ја сам му одговорио да се са таквим планом не могу сложити и поред тога што сам лолитнчки иротивник иоалиције. „Доцннје ми Је т. Мраовик рекао да је штета што горе иоменута госиода нису иобиве^а. Прнмам иа себе иуиу одговорност за све што сам рекао.” Тако гласи саоиштење Њујоршке Трибуне. Као што се види, живот браке Прибикевика, као и других угледних чланова Српско-Хрватске коалкције, висио је о комцу. Један доказ вкше о њиховој вредности за народ.

Ми и Талијани. У доба кад са талнјанског фронта стинсу врло неповољне вести треба да се зна да су нас те вести нскрено ожалостиле и озбиљно забринуле. Велимо, треба да се зна, п то не случајно. Узајамна симпатија измеџу савезнпка јесте до душе ствар која се по ссби разуме; али је на српско-талијанском небу било облачака. који ои нашс' сшкјна-шје према 1ил..ј.«и.иј«. . ..... нскушења могли довестн у сумњу, те јс стога нотребно нагласити да ми ни часа нисмо скренули с правога пута, да смо Талијане стално сматрали за своје природне савезннке н да, према томе, никад писмо губили наду да ће се лако изравнати свп пролазнн неспоразуми, који у осталом никад нису имали опште иародно обележје ни на нашој ни на талијанској страни. Правилно схваћснн, наши п талијанскн интереси не косе се. Онп се, шта више, поклапају и допуњују. У данашњу борбу талијанскн народ ушао јс не да осваја, него да доврши своје ослобоџеље п уједпњење, да од свога вековног непријатеља Аустроугарске отргне и последњп део своје неослобоџене браће. И стога, и само стога, овај је рат код талнјанског народа популаран од самог почетка. А тај талијански вековпп непрнјатсљ п наш је. И мп с њим водимо борбу за коначно ослобоџење и уједињсње целога нашега тронменога народа, н зато је и код нашега народа овај рат популаран. Заједница наших и талијанских интереса очитовала се јасно још на Бер линском Конгресу 1878 године, када јс талијански представник енергично протествовао против окупације Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Али заједница нашнх п талијанских интереса остаје недељива н после срег.иог исхода овога рата, И онда када Немачка буде савладана, и када и ми и Талнјанп постигнемо свој народни идеал, када свн Талијани буду у слободној Италији, а свн Југословени у слободној заједничкој држави, иза наших леџа остаг.е осамдесет милиона Немаца, који ће стално тежити Средоземном Мору, преко нас и на наш рачун, наш и талнјански. Претцн данашњих Немаца, још у давној прошлости, спуштали су се под разним именима у Италију, у освајачкој намерн, јер је земља у којој лимун раџа и море које запљускује три дела света Европу, Азију и Африку — нмало за њих нарочиту привлачну силу. Данашњи Немци у главноме само понављају историју тих својих предака — разних Гота и Лонгобарда. И, сумње нема, они ће ту историју понављати и у будуће. Само један јак појас од сложне Италије, наше државе и Румуније може бити брана од њихове најезде у будућностп. Нас, дакле, са Италијом спаја и прошлост, и садашњост, и будунност. А ништа пас не раздваја; бар ништа стварно. У време рата, до душе, код појединаца увек порасту апетнти, али народ, веран своме здравоме инстинкту, никад не губи нз вида да је отето — проклето. Код талнјанскога народа никад није могла ухватити корена нездрава мнсао да се јсдан део на

(Наставак на 4-тој страни)

Из Српства и Југословенства Добровољцп из Фарела, Па. Фарелски “Народ” даје, у свом броју од прошлог четвртка, оп ширан п врло живописан извеш тај о свечаном поласку доброво љаца из Фарела, Па. Због оскудице у простору, ми овде саопштавамо само крај тога извештаја: “У суботу, око 10 сати, прије подне, кренули су за Питсбург осветници наши, да се тамо при кључе са осталпм осветницжма чете Качић. Око двије хиљаде народа згрпуло се је па станицу. Српска друштва, Св. 1 >УР а ђ и Да.тмација, као и Српско Пјевач ко Друштво “Балкан” испрати ли су јуначку браћу своју. На че лу поворке ишла је позната мјес на музика г. Розатија, која Ј - е свирала наше народне маршеве. На станицп говорио је проф. Ду шан Богдановић, опростивши се са јунацима. Иза говора музи ка величанствено одсвпра Боже Правде, при чем је цпо прнсутни народ стајао открпте главе, па и сами Американци. За тим Ј - е одсвирана Америчка Химна на исти начин и истим почасти ма. “Воз Ј - е кренуо са јунацпма уз дуготрајне поклике народа и свпраше музшсе.' ~ " Да додамо још да се у нзвештаЈ"у истиче видмо учешће Доп Нпка Гршковпћа, Рев. Петра Чанчаревића, гуслара Перуновп ћа (који Ј'е згодно назват Вишн.пћ Други) и брата Павла Ковача: Осим тога, пз извсштаЈ"а се види да Ј'е добровољце поздравио и градоначелник Фарела. Побуна у Србијн. Службене “Српске Новине” доиосе ову вест: “Јављају нз Амстердама, према депешама које су стигле из бугарскпх извора, да побуна у Србнји још траЈ'е, н то не само у старим границама Србије, не го и у Маћедонији, па је има чак и у самој Бугарској.” Црногорскп Клуб у Солуну. Црногорци у Солуну н на фрон ту прнхватили су једнодушно покрет за уједињење СрбиЈ'е, Цр не Горе и осталих нашнх покра Ј - ина у једну Ј - едноставну државу. Они су образовали нарочитн клуб, кој"и је усвојио програм Црногорског Одбора за Народ но Уједињен.е у Паризу и ставио му се на расположење за за једнички рад. У управу клуба изабрати су: П. Косовпћ, Љ. Вуксановић, Д. Церовић и Лаза Матијевић. У тренутку кад су браћа Црно горци у Америци почели листом устаЈ - ати и организовати се за рад на уједињењу, биће за њпх од интереса да сазнаЈ‘у да то ис то раде и Црногорци у старом крају. Јавна дебата. У недељу, д-ог новембра одржаће се у Чнкагу Ј'авна дебата измефу Др. Љ. Ле онтића, члана Југословенског Народног Већа п Тодора Цветкова, уредника “Радничке Стра же’’, кој'и је бугарске народности. Ми смо већ неколпко пута и малп прплике да скренемо пажњу на непријатељско држаае

(Наставак на 4-ој страни.)