Srbobran

ГШДЕЕО АЈШ Ш8ТВПГОТШ) ШШШ1 РИВМГГ (Мо. 71) АТЈТНО КДШР ХТТМВЕК 487.

ВТ ТНЕ АОТ ОР ООТОВЛК «, 1817. ОТ ЕШЕ АТ ТНИ РОвТ ОГК1СЕ ОР ЈГЕЛТ ТОКК, .4. Т. — Вј огЛад о1 Ои> ГгтШшвч А. В. РаПтоп, Роасвшасог Оовти.

гоп ггик ННЛТ ТОВК, N. У., ТНТТВ8ПАУ, МАКСН 7, 1918.

ТЕАК VIII.

81 ЈВЗСК 1 РТ 1 СШ КАТЕ8 (ЈпНед 81а(ее о( Атепса I уеаг бос. Сапада, Еигоре е(с. опе уеаг $1.50

бгђоћгап риђИаћед еуегу Тћигадау 443 \ЛЈ. 22 8(., Меег Уогк, N. У.

ПРЕТПЛАТА За Сјед. Државе на годину 6о ц. Канаду. Европу итд. год. $1.50

Србобран излази четвртком на: 443 \ЛЛ 22 81., Ке» Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СР5А „СЛОГА"

5 РВОВРАМ

ЦЕКВ ^АТГСЖАЕ РАРЕК А^О ТНЕ ОКСА^ ОК ТНЕ 8ЕКВ КЕ 0 ЕКАТ 10 И „8ЕОСА".

Број 437

ЊУЈОРК, ЧЕТВРТАК, 22. ФЕБРУАРА, 1918.

ГОДИНА 8.

Нико нема што Србин имаде! У прошлу иедељу, у овдашњем великом листу „Њујорк Трибјун” изашао је један допис из Вашингтона, из кога нреносимо следеке: „Постоји један изум за нога држе и научњаци и поморски стручњаци да је најбзљс решење за ово питање (сузбијање субмарина, подводних бродова). Тај изум је век био практично опробан. Ну, колико се овде зна, још није стављен на пробу у ратној зони. Помону ово справе, којом се може радити на ма иојем броду, може се тачно пронаии место где је субмарина на размаку од неколико миља. Стручњаци су изјавили данас да је ова справа теоријски савршена. Први елентрнчари у земљи читаве недеље су посветили да се овај изум што боље изведе. „Овај изум изгледа данас осиовном надом да се уништи опасиост од субмамарина. Овим изумом занима се не само америчка морнарица веи и стручњаци Француске и Енглесне раде у овом правцу у сталном договору са америчним научњацима.” ( И ако писац овог дописа из Вашингтона зна име оног светског научњака којн је пронашао овај изум, то пме не спомиње. То не репн да постоје нарочити разлози да се то велико име за сад још нс објављује. А то значи: да је великан, о коме јс реч овде, тако драгоцен данас целом човечанству, да се пазн да сс објавом његовог ммена нс доведс у опасност његов велнки изум — пзум којп пе натсратн Виљема Хохенцолернског да положи оружјс. Нз тнх разлога п мп ннсмо слободин објавити име тога великана; име које не крунмсати најленшнм венцем једну од најс јлј нијпу истопиЈа. .. / Ну доћипе и тај дан, када пе се мопн то велико име објавитп, када г.е још једном заструјати стара пссма: „Ннко нема што Србин имаде!...” Нека наши читаоцп пазе овнх дана па америчке новнне, да прочитају то вслико нме! Дотле нека знају: да се спрема конац немачкпм гусарпма и да се мач који ће тај конац пресећн налазп у рукама — највећег Србина свпх векова!

С.ЛАВА ЦРНОЈ ГОРИ! Читаоцп Србобрана нмалн су нрнликс да редовно прате кретање покрета за уједињењем Србије и Црне Горе. Од почетка па све до данас орган Савеза Слоге ставио јс своје ступце неограничено на расположење црногорскпм родољубп^а. Србп у Амернци не трсбају да забораве да су наша црногорска браћа били први осмнвачи свих наших вених организација. Црногорац Шабан бпо је први уредник првог органа нашнх добротворннх организација, Црногорскн Савез пз Бјута био је први који је дао потстрека идеји за уједнњење српсвих савсза. Многи наши чланови, којп су касније дошлп у Америку, можда то и не знају. Алн старији не сс сенати оног лепог ђурђсвског Састанка 1908, на коме је било утаначсно сједињење српских савеза, Тај састанак сазвали су нашн Црногорцн. Састанак у Кливланду, на коме је основан Савез Слога, чедо је тог ђурђевског Састанка. На тај начин наша црногорска брана задужнла су велнким дугом сваку српску установу у Амсрици, цео јавнн живот Амерпчког Српства, И када данас Савсз Слога ставља овом најновијем и најлешпем црногорском покрету, покрету за присаједињсње Црне Горе Србији, цео свој оргап, Србобран, то он само исплаћује камату на један велики морални дуг који Савез Слога дугује Америчкнм Црногорцима. * * * На тај начин члановн Савеза Слоге ималн су нрилике да редовно прате како се тај покрет крене, како расте, како буја и обузима све веће размере. Занимапе их, јамачно, да виде целокупну слику коју тај покрст данас представља. До данас основано је укупно 26 месних пододбора црногорске организације за уједињење Србије и Црне Горе. Од прп лике има око 30 вепих насеља црногорских. Према томе остало би да сс организује још пет-шест тих месних пододбора, И то пе се свршити, можда, још током идућег месеца. На тај начин скоро сви црногорски усељеницн биће потпуно организовани у том дивном покрсту. Ова организација је круна целокупних нашнх напора на пољу политичког организовања нашег уеељеничког света.

Внше него ма која друга организација, ова црногорска органнзација оличава суштину нашег српског нациоилизма. Тај покрет најјасније данас оличава прави тјшскн национално-политички пдеал: да између појединих делова нашег народа не смеју постојатн никакве политичке границе све то мора бити сливено у једну јединствену државну целииу. То је идеал нашег народа, и. као и увек до сада, наша црногорска браг.а, носе барјак на комс је исписан тај идеал. Нека им је, као најбољима ме$у нама, вазда част п слава. ђог им је дао да нам свима предњаче п некаТпм је то кад умеју тако царски корачатп напред! * * * За овај сјајан успех, на првом месту хвала спада на наше црногорске раднике. Они су и овом приликом. и на бојном пољу на коме се огледа зрелост политичка и свест национална, потврдили оне белеге, које су некада, у старо хајдучко доба, потвр^ивали ста]ш црногореки јунаци — од Баја Пивљанина, па преко Вука Маидушића, све до јунака из сјајних црногорских борба лрошлог столећа, Раскраљ Никола Пет])овпћ, у свом срамном лздајничком делу, није пмао ортака ме^у потомцима старих >црногорских витезова, всћ само међу својим синовима п најближпм рођацима и срамотним уљезима, којп су у потоње време ускакали у Цриу Гору да траже иолитпчког шићара. чТуначка Црна Гора — српске круне драго камење проговара иа уста црногорских америчких усељгннка. нотомака оних старих црногорских внтезова. који ннсу знали. мпти су хтели, од својих јуначких подвига правитн никакав шнћар. На другом месту за овај сјајан успех има (је захвалити мудром и паметном држцњу нашег доброг и драгс, госта, старинс/Милсша Изаносића.' који се већ неколг/со мАзцк ћалазл међу нама и обилази наша црногорска насеља, мудро. братски п очински разговарајући се и договарајући се: како што шпше, богу угодније, а нашим данашњим патњама достојније да се обавп овај велики народни посао. Хвала Црној Гори која нам одгојп такве мудре н паметне народне људе. Тек сада. када видесмо н доживесмо оно што почшшше другп „главари”, „државници” п „револуционари”, мн смо у стању правнм аршпном да одмеримо ону величину карактера која је у стању била да одгоји Црна Гора, а који су до сада били сакривени само због тога што раскраљ Нпкола није никад дозвољавао да проговорп права Црна Гора. Амерпчко Српство. које на ове појаве пази нарочито, за бележпће име г. Мнлоша Ивановића поред имена др. Николаја Вслимировића н покојног Владе Гаћпновгта. . . ж * * По гласу ове наше честите црногорске браве. Црна Гора од данашњсг дана прелази у сјајну српску исТорију. Она се смешта у онај исти свети нсторнјскн гшвот у коме почнва п света Зета Војпслављева. Бодинова, Немањина п Душанова Од данашњег дана за Србе постоји само једна држава Србија. Нека је слава и част Црној Горн!

МИСЛИ НА СЕОБУ!

Примећујемо са озбиљном зебњом, да је у нас почело знатно слабити интересовање за пнтање о сеоби. Међутнм како се рат више прнближује своме концу, питање о сеобЛ све се впше истичс на прво место. И не само то у колико рат дуже траје, то питање узима све већи значај на себе. Како данас стоје ствари, за нас је то постало данас једно од највећих, најжпвотнијих националних питања. * * * Гекосмо мало више да је иитање о сеоби. дугнм трајањем овог рата, постало једним од највегшх, најживотнијих наших националних питања. Да то потврдимо и објаснимо. Ниједан рат до сада нпје био овако разоран, није коштао оволико, у жртвама људским и у богатству привредном, као што је коштао овај рат. Пре неколико дана г. М. Веснић. у једном лепом чланку, у Њујорк Тајмсу, објавио је један стра шан рачун: Француска је до сад потрошила у овом рату преко 150 милнјарди франака; Енглеска два пута толико. По једном рачуну Ннколаја Лсњина. нредседника радничке управе у Гусији, руски ратни дуг изнео је 42 милијарде рубаља, што би у ре^овно време представљало вредност од 21 мнлијарду долара, 105 милијарди франака. Сразмерно томе износе рат-

ни трошкови и осталих држава. То су само трошкови, не штета, која је нанета привредном животу: тиме што већ четир го цше најбољи део радне снаге не ради, већ ратује и троши; гиме што су уништеиа многа имања, нарочито творнице п по ља за земљорадњу; тпме што је. због велике пот.ребе оружја и џебане из основе порсмсћепо цслоп ривредно уреџењс: једне индустрије закржљавале да би друге добиле довољно радне снаге и капнтала... Поред те чпњенпце треба имати на уму и ову: <\ п ” |Д;оадањи вслики ратови, ратови вођени задњих сто годкна, уноснли су у прнвредни живот нове силе п, у нсшну, 1 збогаћивали поједине народе. Велики француски ратови, у време револуције, осдободили су читаве мнлкјуне сељака, у бранцуској, Италији и другим свропским крајевима. Сељаци су дошли до своје слободне гемље, до целокупног прихода са земље; докле су ирс тих ратова у најмању руку две трсшше својих производа давалп властсли — која је то трошила у беспуве, „на наџаке н на буздоване, п добријем коњ’ма на рахтове”. Сличне су послсднце нмалн п ратовн средином про шлог столева н седамдесетпх година: или су сељаци били оелобађани илн су индустријскнм и трговачким сталежнма ослобаџане руке, дотле везане негвама феудалног уреџења. Што је било у осталој Европи, у малом се деснло п у Србији: дугнм борбама Јгараџорџсвим и Милошевим следило је ослобођсњс српског сељака од турских бсгова. Отуда су босански бегови говорили, кад су их Османлмје буниле против Милоша: Србијанци иас могу три годиис тући не да својс пушке пунс оловом, већ самим жутим дукатом. Тп ратови, норед тога што су доносили политичке елободе, доносили су и привредне слободе великим слојевима народ ним. Они су у истину били ослободилачкн ратови. Данас, како изгледа. ра-г-фе води \ гд&вжт за нолиткчке слободе — о привредним слободама, бар у колико је реч о глав ним вођама у овом рату, речи пема. Реч је о праву народа на самоопределење, о праву народа на независан државни жнвот; о укинућу солдатеске и самовлашћа; реч је, на послетку, о оснивању једног великог међународног савеза држава, којн ће зајамчити нов полнтнчки. демократскп. поредак. Ну нигдс нема помена о томс: на који ће начин поједини народи, на који пе начин поједини елојевн народни повепати своје богатство — што данас, крај оволнког упропашгшвања богатства, постаје врло озбиљним ннтањем. У почетку прошло 1 - столспа, за времс француске револуције, па п код српског устанка. јасно се видн одговор на горње пнтање: сељаци, који дотле или нису имали никакво право на власнишгво, или врло ограничено право, постали су од једном господарм земље. У ратовима средином прошлог века нндустријалци, занатлије и трговци добнлп су потпуно одреше^не руке да се богате. Другим речима, одузимало се од плсмпћског сталежа; одузимало иепоередно од њега. н посредно на тај начин што су уклоњене препреке за развој привредног жи вота, постављане од стране племићског сталежа ио оној: кад ја немам — не треба ни други да има. Данас, како изгледа, стварн стоје сасма друкче: нс види се могупност да, се од некога узима, а даје сиромашнијем свету — који сачшвава производие силе данашњег друштва. Истина се говори о томе, како ће се после рата обратити већа пажња на. радничко питање, како ће се повећаватп надннце и т. д. Ну, и најповршнијн посматрач овпх ствари, зиа. да то не значи ништа. Најмањс од свега значи повећање надница. Повећање надница, по правилу, повлачи за еобом повећање цена животиих намирница, Чак ако би се владе збиљски дале на посао да утврде радничке наднице н на тај начин донекле ставе изван дејства закон о понуди и тражЈви на ппјаци радне снаге — што јс нсмогућс било бар за ових досадањих сто годнна — та добит у брзо би била- изгубљена тиме што би се повећале цене животним намирницама, Другим речима, после овсг рата доћИће нам раздобље једне страховите беде — која није до сад запамћена у историји човековог рода. 0 те шарке обешена су врата. кроз која данас има да нро ђе и ово наше питање о сеоби. Пнтање о сеоби крије у себи ово питање: на који начин да спречимо да тај оппи талас сиротиње не преплави н наш народ? Ну пре но што се одговори на то питање, треба да се нретресе друго питање: што би ово опћс осиромашивање значило за. наш национални живот? 0 томе пемо говоритм којом другом приликом. За сада ова порука сваком нашем радољубином Србину Америчком: Мисли на сеобу у стари крај!

Из Српства и Југословенства

Жпвио Савез Слога! Управни Одбор Савеза Слоге на својој редовној седници одр жаној I. марта репгпо је на предлог г. Илије Радаковића потпомогнутог од г. Стојана Ц. Паволвића, да се пошал,е преко Фонда за Ратну Псмоћ Савеза Слоге^свбта од $б.ооо за сада пз новца Српског Културног п Добротворног Фонда за српску спрочад. Главни Тајник је иа уобпчајени начин известио све чланове Главног Одбора Савепа Слоге о овом решен.у. Живио Савез Слога и љегово (ланство, које својим срествима овако обллато помаже српску сиротињу, која ће му за сваки (ар бити вечито и неизмерно благодарна. Српска Народна Одбрана. Српска Народна Одбрана про шири.та је своју канцеларију. Адреса канцеларлје, чиновника и помоћника Главног Председника иста је, т. ј. 441 Весг 22. улица, а канцеларија Глапног Председника, г. Дра. Милоша Тривунца палази се у кући бр. 351 Вест 22 улица, Шујорк • г ~

СРБИМА У ПИТСБУРГУ. позив на Светосашску бесједу, коју приређује српска 'православпа црквена и школска опћина Св. ђурђа у Питсбургу, иа 14. марта 1918. г. у просторпјама Шилер-Гдоке Хал, корнер Џен и 26. улица. Цио приход намењен је сршској сирочади. Распоред: 1. “Усклпкнпмо”, пјева мјешовити збор пјевачког друштва и ученика сриске школе. 2. “Коњик”, од 3 . Ј. Јовановића декламује Љубомир Јакшић, ученик 2 . разреда. 3. “Српска Химна”, од Д. Јенка пјева мјешовити збор. 4. Српски потпури “Гусле’’ свн ра на гласовиру Марта Врлинић, ученица 2. разреда. 5. “Анђео Срба”, од 3 . Ј. Јовагго вића, декламује Јелеиа Јакшић, ученица 3. разреда. 6. “Черго моја”, ријечи од М. ШапчНнпна, пјева Смиља Раннћ, уч. 4. раз., а пратн ју на гласовиру Марија Врлинић, ученица 2. разреда. 7. “Рањеници”, од 3 . Ј. Јоваиовића 1 , декламује Десанка Трбовлћ, уч. 4. раз. 8 . “Волно чедо”, од 3 . Ј. Јовановића, декламује, уз пратњу • гласовира Даница Петровић, уч. 4. раз. 9. “Лаку ноћ” * * * пјевају у дуету: Смиља Ршнић и Душан Отлпаповпћ, уч. 3- раз. 10. “Материна маза”, од 3 . Ј. Јовановића, декламује Смиља Ранић, уч. 4. раз. и. “Српкињш”, од И. Бајића, пјевају и играју у српскај нарадној ношњи ученици српске школе. 12. “Падајте браћо”, од Хавласа пјева мјешовити збор. П. Део: Игранка. ПРИМЈЕДБА: Ова забава је била одгођена, од 28. јануара до 14. марта, ради болертн главног прнређнвача.. ОДБОР (Наставак вв 4-тој страни.)