Srbobran

||

«• •

чл т »«/*

«%

МАШЕП 477.

1

5 иВ 5 СК 1 РТ 10 М КАТЕ 5 :

ДЈш(*х 1 вРабеа о! Ашег 1 са 1 уеаг 60 с. Овввбв, Вогор« е(с. опе уевг » 1 .М

::: ;;

|

о о • о

|

8 КВОВВДН

I

раћЦвћеЛ етегу Тћпгавау а>

448 \Реа( 22 п <1 81 геп*

ш

1

N«1? Гогк, N. Т,

ш ш

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН

САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА"

КЕЛУ УОКК, N. У., ТНикаРАУ, БЕСКМВЕК 12, 1918.

• »Г*.м • .

18Д1 т

В^ЛДМИДКмИШКУ*• 1. XI"'

ПРЕТПЛАТА: 3« 6Јг«пм«. Д»жшс м годину Камду. Ецму * т. д. м ■«««*

вОц. «1.Ч>

смпган • иш смкфг чфтвдтм .«• 44» \Гм( Шп4 Кгсхл Кеи ГогЈс, N. Т.

8ККВ ХАТИЖАЈ, РАРЕВ АМ1) 'Ш ОК ОАВ) ОР ГНК ВНВВ РЕРВВАТ10Х „ 8 г, О О А ••

БРОЈ 477.

ЊУЈОРК, ЧЕТВРТАК, 12. ДЕЦЕМБРА 1918.

ГОДИНА 8.

Г

Вгшпи СшЛштд и Смнш АДРЕСА ЈУГОСЛВВЕНСКОГ НАРОДНОГ ВЕћА У ЗАГРЕБУ И 0ДГ0В0Р Ш. КР. В. АДЕКСАНДРА.

Ннже приопнавамо слог адресе југословенске делегације и беседе, коју је о држао Престолонаследник Александар 18. новембра, по старом календару, у столноме Беогцаду. Тога дана стигла је југословенска делегација да уручи одлуке Народног Вепа о сједнњењу свих југословенских земаља са Краљевином Србијом. Овај брзојав упукен је Српсном Посланству у Вашингтону, још 19. новембра, по старом калсндару, из Београда. „Београд, 19. новембра. — Јуче, увече, 18. новембра по старом, Њсгово Кјраљевсво' Височанство Наследник Нрестола примно јс у свечану ауднјснцију Делегацију Народног Всва у Загрсбу, састављену од 27 чланова. Делегација јс предала Н>еговом Краљсвском Височанству Наследнику Престола Адресу за Уједињење у једиу нову Државу свих Срба, Хрвата и Словепаца, који сс налазе на теритцрији бивше Аустро-Угарске, са Краљевином Србијом, у једину и јединствену државу свнх Срба, Хрвата и Словенаца. Њсгово Краљевско Височапство Наследник Престола Александар, окружсн Министрима који се сада. овде налазе, Господином Стојаном Пцјотивем, Миннстром Финансија и Заступником Председника Мпнистарског Савста н Мннистра Иностраних Дела, Министром Унутрашљих Дела Господином Љубомиром Јованови1 .см, Министром Грађсвнна Госшодином Момчилом Нинчпием н Министром Војнтг Господином ђснералом Миханлом Ганнтсм, од]'овс|јно је на нродану адресу и примио, у пме Краље.с:ше^јсднњцње све са Државом Срба, Хрвага 1 \ Словенаца којп се налазе на територпји бивте Аустро-Угарске. — Ова два исто^ијска чпна овако гласе: АДРЕСА ДЕЛЕГАЦИЈЕ. ,,Ваше Краљсвско Впсочанство, ..Народпо Већс желн да провизорно створн једно Народио Представништво у сагласности измс^у Народног Вева п представника Народа Краљсвпне Србије и да буде створсна мштстгј; ска одговорност прома начелима модерног шарламснтаризма. Оно шаље ово Предсташшштво које трсба да заседава стално до сазива Уставотворне Скупштине, да бп се нзвсло потпуно сличсње устапннх начела парламентарне одговорности. Пз нстнх разлога, треба да. остану у важности, под контролом Владе ове Државе, раннје административне и самоуцравне установс које пе бити одговорне за свој рад самоушравним телпма. У овом прелазном перијоду треба, по нашем мишљсљу, створити претходне условс за коначао стварање наше Југословенске Државе. У том циљу, Влада треба да пјшпремн Уставотворну Скупштину, која, по предлогу Најодког Вена, трсба да буде пзабрана на основу тајног, општег и шропорцијалног права гласа и да се сазове, најдаље, на шест месеци послс закључка мнра. У овоме историјском часу, када пзлазпмо пред Ваше Краљсвско Височанство, као представнпцп свнх југословеискпх •покрајнна бнвше АустроУ, а; ске монархпје, са дубоккм жаљсњем приморанн смо да кзјавнмо да су великн делови нашега народног тела заузстп од трупа Краљевине Италије која је Савезник са Споразумним Силама, и са којом желпмо да живпмо у пријатељским односима; али ми не можемо признатн целисходност ма каквог уговора па ни Лондонског, на основу којег, противно начелу гародности, ми би били приморани уступитн један део нашег народа другим државама. Скгећемо шажњу Вашем Краљевском Внсочанству на то, да талијанска окупација лрелази, далеко 'више, границе и пределе који су предвмђени тачкама самога примирја које је закључено са Главним Командантом бнвше аустроугарске војске, после прокламовања да су ове покрајипе независне и да чнне саставни део Државе Срба, Хрвата и Словенаца, о чему ћемо дати доказа Влади Вашег Краљевског Височашства, дубоко уверени, изражавамо наду да ће Ваше Крдљевско Внсочанство учинити, у заједници с нашим целокупним Народом, да дефннитнвне границе наше Државе буду означенс тако да се слажу са нашим етнографским границама н Сходно оном 'начелу које је нзразио ТСредседник Сједињених Држава Господин Вилсон) и друге Силе Споразума. „Жнвело Његово Велнчанство Краљ Петар! „Жнвело Ваше Краљевско Внсочанство! ( „Живео цсо Народ Срба, Дрвата и Словенаца! „Живела Слободиа и Уједињена Југославија!”

ОДГОВОР Њ. КР. В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА. Његово Краљевско Височапство изговорило је, потом, следеле речи; „Господо Делегати! „Ваш долазак, у име НародногЈЈећа Срба, Хрвата и Словенаца, достојног представника наше велике народне идеје, као и вашс саопштењс његове нсторијске одлуке од 24. нонембра по нбвом, којом оно прокламује Уједињење целога народа са мученичком али славном (Јтаџбином, сву Мн душу иопуњује најдубљом радошпу. Нримившн ово саопштење Ја сам убсџен да овим чнном Ја испуњујем Моју Краљевску дужност, јер само њиме мн коначно остварујемо оно што су отпочели да опремају иајбољи спновп наше крви свих трију вероисповссти, сва трп имена са оне сдране Дунава, Саве и Дрпне, још под владом Мога Узвишеног Деда Кнеза Александра, и Кнеза Михаила, што одговара жељама и намерама Мог Народа, п у име Његовог Величанствај Краља Петра, Ја прокламујем Уједињење Србије са Покрајшама независне Државе Орба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Срба, Хрвата и Словеааца. „За овај великп историјски чнн, нека буде Моја највег.а захвалност напорпма Вешпм и Вашнх другова из Народног Вепа и свих вашпх сарадника у делу ослобоџења од непријатељског јарма вашом смелом револуцијом, као и високој свестн н свнма жртвама еМх-деловг» пшкл .га .греџ ставља Народио Вепе, и нека тај чнн од данас нредставља најлепџ 1 е венце на гробовнма Мојих официра и војника палих за Слободу, нека буде најлепши украс на грудима њпхових срег.нпјих другова, који су са Мном задобили н прежи'вели победу над мопним непријатељем, са ллеменНтом помопи (наших великих Савезника! Славу задобпвсннх победа деле са Мојим старпм ратницима славни војнпцп југословенских јединица у Мојој војсцн. Свн су опп похнталн нама и Вп сте пх прнмили као шго се примају брапа. Ја вам захваљујем на том дочеку. У нмс војске, хвала! 1тео одговор на Вашу усрдну жељу да изјразите поверење Краљевинп Србнји и њеном Народу, Мом Узвишеном Оцу Његовом Величанству Краљу Петру п Мени, Ја уверавам Вас и Народно Вепе, чија Ви џуномонпја пмате, сву Вашу н Моју брапу Словенце, Хрвате и Србе, чију Ви, жељу и мисли представљате, да ћу се и Ја и Моја Влада, са свим оним што представља Србија, руководпти, увек и свуда, једино братском љубављу за пнтересе и за свс оно што има светога у душама онпх у чије сте име Ви дошли к Мени у смислу изралкених жсља, и које Ја и Моја Влада примамо у целостп. Влада ће се одмах заузетн да оства |ри све оно што сте вп изразилп, за прелазну и привремену перијоду, док се не заврше послови око Уставотворне Скушштине, као и избори за исту. Всраш примеру Свога Оца Ја ћу битп Краљ само слободних граџаиа Државе Срба, Хрвата и Слове наца и остапу увек веран великим уставним, парламентарним н демократскнм 'начелима, заснованнм на општем праву. Из тог разлога тражићу вашу сарадњу у стварању Владе која ће (представљати целу Уједињену Отаџбпну н која ће такоџе битп увек у додмру, прво са Вама и, потом са Народним Представништвом; радиће са Лародннм Прсдставништвом и бпг.е му одговџрна, са Народном Скупштином и целим народом. Влада ће имати ту прву дужност да се, заједно са Вама, трудн да се етнографске границе нашега народа остваре. Имам права надати се да ће нашп велики савезници и пријатељи правнчно схватнти наше гледпште, јср то одговара пачелима која су они сами лрокламовали и за која су пролили толико крви, и уверен сам да дело слободе света нсће бити унижено стављањем под нов јарам великог броја наше храбре бране. Ја се надам, такоџе, да ће та гледишта усвојити и Влада Краљевине Италије, јер се Италија створила по истим начелима. која су тако сјајно тумачили псром п делима њени велики синови лрошлога века. Усуџујем се да кажем да ће у-лоштовању ових начела и традицпја и у осенањима иашега пријатељства Талијански Народ имати више добра и сигурности него ли у остварењу Лондонског Уговора који Ви нисте потшисали, који никада нпје признат са наше стране, п који је створен 1 Под околностима које нису предвиџале пад Аустро-Угарске. У овом раду, и у сваком другом, Ја се надам да ће паш Народ

I остати до краја уједињен и мопан, да ће ући у нов живот го(рд н достојан своје величине и среће која га очекује. Молим Го| споду Дслегатс да испоручс Моју Краљсвску Реч и Мој лоздрав свој Мојој драгој браћи свих слободних и уједињсних .Југословена. „Живео уједињени Народ Срба, Хрвата и Словенаца! „Нека Наша Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца буде увек цренна и славна!”

ТАКСЕНА МАРКА.

Адресу су потппсали оба потпредседника Народног Већа у Загребу: Др. Анте Навелин и Светозар Прибићевив, са осталим члановима Делегацнје. Одговор на Адресу пошписало је Љегово Краљввско Височанство Наследник Престола Александар, а премапотписали: Министар Финансија и Заступник Председаика Министарског Савета и Министра Иностраних Дела Господин Стојан М. Протић, и остали Министри који се сада налазе у Београду.

СВРШЕНО ЈЕ!

З г шрошлу суботу саопштиле су наше новише ) дну епоосалну вест: У Београд је, још I. децембра сјгигло изасланство Народног Бећа Срба, Хрвата и Словеиаца у Загребу, које је Престолонаследни|Кју -Алеи.сандру подасгрло одлуку тога Већа да се и ге ју1ГОСЛовеноне земл.г уједине са КраЈкевигаом Србнјом под династијом Карађорђевшјћа. тСао -што јс твии».тду цага. су се са Србијом сједпииле Бс>сна и Херцеговина и Црна Гора.. Банат. Бачка и Срем Сјединнти су се са Србгајом на исти начии !на који су се Алсас и Лорен сједганили са Франц]у)ском. Према томе, свршено је дело ујед!га.ен>а југословеискнх земал,а. Та истори.Јска ч.и1н>еница оста је само јоип да добије своју међународну санкцију, па да буде л правко готов чил. На тај начП'И пред наршм очпма оствари се онај узвшшеин идеал који је, већ читава столећа, лебдно пред очима нај'тољих поколења иашега иарода. Остварен је идеал коме су на жртву шоложени ,нај 1 б(ољи синови данашљег колена нашег. Борба јутослогвенска за ујсдитаење је свршена. Та пстп.на 1и сувише је лепа а да бн | 5 .ило могуће дати јој шмног израза у овом нашем свакндањем Језпку. Једно шгаж треба да се покуша лара | зит 1 и на што прост.ији и трозаичпијн јези!:, а то је ово • Од тог дана, од I. децембра 101?. годи/не,- поста^ти смо потпџ 1 но једиим народом ови ми

Србн, св'и ми Хрвати, сви ми Словенци. Онога дана, чсада лзвади грађанске папире усељенгак у Америци, постаје А'мернканце1М. Када су V Бсоград лашли ови .ггаслан.тци на!ш|ег народа из Хрватске и Словеишчке, они су нзвадили грађагаске папире за онај део нашег народа, који пх је опуномоћио да говоре у име њихово. Нова наша држава, чај а се темељн сада ударају. иеће забрањипагги никоме од нас да се зове оншко како му је мило. Србину ће остати слободно да се зове Србином, Хрвату ће остати слободно да се зове Хр-. ватом, Стовенцу ће остати слободно да се зоке Словенцем. Слобоштје него што је било гакада од када се крстло нмено.м својим. Алн та имепа, ма како лепа и доага, бнће у стању да изразе само оно што је било \ нашој прошлости. Та прош.тост била Ј - е сјајна н лепа — сјајниЈа и лепша пего прошлост ма ксга друтог народа иа свету. Ну пред иал1а се пружа једна будућност, п,|оја ће далако надмаили|ти све оио џијго је 1 било }• нашој прошлости. Тој сјајној будућности мн дугујемо још дапас један дуг да је обележимо једнпм новим гленом, |воје нам иамеће оаај дапашњи историјсви догађај југословенским шагеном. Ми нисмо више ни само Срби. ни само Хрвати, нн само Словвнци. Ми смо данас Југословени. Да наипзи Јнаша вечита ЈчтославиЈ - а!

Лоћ је мешопита, стражарн са ** објавнице маркирају га мотре. У земушицн |код најпег “ћипика’’ искуппло се неколико војника, наложили ватру од сувпх ^рваца, пргаставнлп џезке за каву и у ишчекивању и. 1 аве зазишају “савезника” и воде разговор. Сваки је имао да саоп шти по неку новост која се са хгушо пажње слуша, ма да Је сасвим противна новостн предговоргаМка, јер је и она “из сигурног извора”. Домаћин “ћингако” пошто је скувао каву и послужио Ј'е гостима, улзима и за себе шољу п приса.т,}-је “^авезника”. — Е, брате, — рећи ће домаћин — дскле ли ће ов-о ровопако рагговање? Где ли је оно паше старо, кад пе дадосмо непријатељу по трп дана да поЈ‘еде прим љенн таЈ'ган, јурећи за њим?... Ово сад, шта ко ради само трпа камење на земунишу... Дође воднит: па каже: “Да се удари јонг једна соја на срединн а одозго још мало г|рупнијег камена бацн. ..” Мало затим ето ти командира, па и он: “Још мало да се ојача ова колиба, јунаци, да може иркосити мерзеру”. — Али иа(ш(га све то?.'.. Ево ова моЈ’а колшба баш је јака и може му пржосптн', алн“1.' Ј 1 ’ о што су се она будала (меч>зер) С1 / 4 'МЈВЈа газ та и одЈекне тра-а-а-с, пе 1 1 . 'ровала ти брагге ништа, 1ер се ош г 11 п реп. лепиш за земљу као тарссеиа ка за таппј|}1, — заврши пико.”

ш

У СТРАХУ СУ ВЕЛИКЕ УШИ.

Једап америчкп пуковник, тск што је дошао на фровт, по$е по првп пут да обпре страже. На <гом путу напре на једног стражара, који се швукурпо у.з пеку обалу и вути. Пуковнпк поче да га ппта нешто, а војппк одговара гласом да се једва чује Када чу да војиик одговара шапатом. пуковпик брже боље полеже по земл.н и умуч*. Накоп неколико часака пуковппк гс окрете војпику п уппта га шапатом: „А колнко су Бошп далеко одавде?" „Седам мпља”, одшапута вајппк. „Па кога врага онда тако шапукеш?” загрме окуражечи пуковнпк. .,Ама, господин пуковнпче”, одговерч војнпк опет шапатом, „стегла ме ова кијавица вев две недеље, па једва дпшем, а камо ли да говорпм.”

ЈЕДНА 0 ГОМПЕРСУ.

ЦРНОЈ ЕОРИ.

Земљо муиа, поприште хајдука, Ти се роди иад се ословоди: Новог Вуиа — тлачитеља пука, Два горила: Петра и Данила, Љуте змије — кнежеве Ксеније!... Пуцај Зоро, живи Црна Горо, Под окриља побједничиог миља, Ускрс слави у Новој Држави!... Проспи руже, вило пјевидруже, По гробова нашијех редова, Протри грло од бола премрло, Па кроз језу грмни марсељезу: „Част Горштаку, што иснопа рану Свом крвнику — од Његуша Бику!” ЊУЈОРК. Мивун М. Павиневин.

Један сејиз чувеног радничког воро Гомперса распрпчао се о своме пдолу: „Гомперс је чудноват човек. Нема нпчега што тај човек није у стаљу да учини. Неки од његовпх другова прегоно све мере, тражени од н>ега н оно што је немогуие.” Да докаже што све Гомперс вма да ради, навео је овај случај, којн се десио једие суботље ноии: „Око поновп зазвони звопо на п>егочпм вратпма н дпгне га пз спа. Брже боље ов навуче капут а пође да отворп врата. На вратима га изнепадп једна детојчица са овпм пвтааем: „Господнн Гомперс, мама велп да је отац дошао опет накресан купп у вои. па вас аове да га добро пшчпбукате!”

ШТО КАЖЕ ДОСИТИЈЕ?

Полпвпца у слозп и на правда је вс»а в иапредппја пего све па неправдп п с проклетством. Ко с туђпм уздисан.ем куву вида, пе«е му унуцн у њој жнветп. Брашпо равоље вде брзо у мекиње. Несвгост н лакомост павлаче на људе лиљаду аала, сеју свуда раадор п псслогу, ваварају в мразе п рођену брапу и драге ирв1атеље.