Srce i duša Evrope : prilog za istoriju prvih pedeset godina u životu i radu Društva Crvenog krsta uopšte i Srpskog društva Crvenog krsta na po se

Рг Гистав Ле Бон, у својој књизи »Епзејспетеп!5 рзусћојостаџез de la Guerre Europćenne«*) изнео је неколико цитата из Бедијерове публикације. |

Ево како они гласе:

»3. септембар 1914. у Сонети (Марна). Ужасан покољ. Све куће у селу спаљене су до голе земље. Французи (цивилни) бачени су у огањ и изгорели су заједно с кућама".

У бележнику једног Саксонског официра:

,24. август. Дивно село Оџе 4! Ноззиз у Арденима предато је огњу, и ако је, како се мени чини, било невино. Кажу ми да је један циклист пао са свога точка и да му се при паду окинула пушка; одмах се стало пуцати у његовом правцу. За тим су сви мушки становници тога села просто бачени у ватру". Ово просто је ужасно...

У другоме:

„На тај начин разорили смо осам кућа заједно са њиховим становницима. У само једној од тих кућа убијени су бајонетима два ч0века, њихове жене и једна девојка од осамнаест година. Та мала у мало ме није разњежила. Њен поглед беше тако пун невиности".

Одломак из трећег бележника:

„25. августа, у Белгији. Од варошких становника стрељано је њих три стотине. Они који преживеше те плотуне, реквирисани су за "тробаре. Требало је видети жене у том тренутку".

Пошто су неки немачки војници хтели да поштеде заробљенике, то је ђенерал Стенгер, командант 58. бригаде потписао 25. августа овакву наредбу својим трупама:

„Од данас неће се више нико. заробљавати. Сви заробљеници имају се искасапити (зегоп! таззасгез). Рањеници с оружјем или без оружја да се масакрирају. Чак и они заробљеници који су већ формирани у транспорте имају бити поубијани. Иза нас не треба да остане ни један жив непријатељ".

Часопис Га Кеуце дез деих Мопдез публиковао је друге изводе из тих дневника. Ево једног:

„23. августа ухваћени су неки војници у добровољачким (франктирерским) униформама. Постројени су у три врсте како би сваки метак оборио по тројицу у један мах. Заузесмо позиције дуж Мезе (Мец52). Наши војници понашали су се као вандали. Све је тумбе изврнуто. Како су изгледали лешеви убијених становника то се просто не може описати. Ни једна кућа није остала усправно. Извлачимо из свију буџака преживеле па их стрељамо све на гомилу, људе, жене и децу, коју смо извукли из једног запаљеног манастира".

Г. Павле Хазар, официр драгоман превео је такође много тих бележника. Ево неколико места из њих:

„Спалисмо читаво једно село. Од становника стрељасмо њих осам".

Из другог дневника:

„25 августа: Стрељали смо становнике села, од прилике њих педесет)".

26) Издање Егпез| Flammarion, Paris, 1920, cTp. 284—288.

иу равни Мара пер снова