Srce i duša Evrope : prilog za istoriju prvih pedeset godina u životu i radu Društva Crvenog krsta uopšte i Srpskog društva Crvenog krsta na po se

Да. Три противу Србије удружене силе гурнуле су у један мах са петнаест дивизија“) и са страшном германском артиљеријом на фронту, који је са три стране опасивао Србију. Сваки српски војник имао је да се бори противу три, односно четири непријатеља, пи сваки се борио са надчовечанским напрезањем, али је српска војска морала одступати на југ, очекујући свакога дана и свакога сахата на обећану помоћ Француске и Инглеске, која је већ била у Солуну. Али услед држања грчке владе претила је опасност савезничкој војсци у Солуну да не западне између две ватре. Бугари су се користили тиме да пресеку српској војсци одступницу на југ. Ова беше у сред једног пламеног обруча који се све више скупљао тако да су најзад остатци српске војске били са свију страна опкољени на Косову...

Испред српске војске одступала је читава поплава избеглица из Србије. Док се мало зауставила у Нишу Српско Друштво Црвеног Крста помагало је јадне избеглице чим је год могло. Црногорцима је послало лекова за 7000 динара. У Крагујевац је послато, на захгев санитета Врховне Команде 6000 метара порхета за маске борбених трупа.

30. септембра евакуисана је благајна Српског Друштва Црвеног Крста у Крушевац, куда одоше и чланови главног одбора, који се беху десили у Нишу. Потпредседник Рг В. М. Суботић, беше остао у Нишу где је преговарао са инспектором војног санитета, пуковником Рг Сондермајером шта да ради са друштвеним домом и слаталиштем. Инспектор је предложио врховној команди да Dr В. М. Суботић остане у Нишу. Врховна Команда није одобрила тај предлог, него је наредила да се са евакуацијом Ниша повуче и Ог Суботић, а као представник Српског Друштва Црвеног Крста нек остане који друштвени одборник. Оваквога у Нишу није више било. Суботић је дакле оставио у Нишу једног друштвеног чиновника и настојника друштвенога дома, и препоручио их је благајнику нишког пододбора. Повлачећи се 21. септембра из Ниша, Суботић је оставио у друштвеном дому писмо за бугарско друштво Црвеног Крста, у коме је у смислу Женевске Конвенције тражио да буду поштована права Српског Друштва Црвеног Крста, друштевна имовина и друштвено особље, стављајући при томе друштвене магацине на расположење за српске и бугарске рањенике и болеснике.

Бугарско друштво Црвеног Крста просто је опљачкало цело слагалиште у Нишу, и целу „пљачку" је однело у Софију... Узгред је уништило целу архиву Српског Црвеног Крста и Српског Лекарског Друштва.

Немачки окупатори у Крушевцу одмах су заузели имовину Српског Друштва Црвеног Крста изјављујући да слагалиште њима припада. Три члана главног одбора Ог Марко Т. Леко, Тома Стојадиновић и Драгутин Ђорђевић, јавили су то Међународном Одбору Црвеног Крста у Женеви писмом од 19. новембра 1915. у коме стоји „Са санитетским материјалом Српског Друштва Црвеног Крста располаже сада

86) у ствари може се рећи са двадесет армијских дивизија јер су бугарске дивизије на ратној нози бројале два пут толико бораца колико аустријске и немачке.

плин ј арена еф