SRĐ

- S79 —

И ако не би тешко било прозријети бар неке од узрока који Вука побудише да задржи код себе ову поеланицу, опет ми се чини да нагађање о томе није умјесно, пошто се то може дознати сигурније из самога горе поменутог нисма Вукова Сими, које he се занаго, раније или доцније, наћи у Милутиновићевој оставштини. Ова је чудповата С.имова посланица Кнезу Милошу била без двојбе изазвата окрутном осудом и казном присташа грчке хетерије у Србији, то јест члапов;! уроте 'iapannha. Тадање је јевропско јавно мнијење и представник му, новинарство, било ио све хеленофилско, те је, наравно, подигло огромну вику против доиста страховитог начина којим је угушен покрет, чија је задаћа била да подигне још далеко неутврђену Србију иротив Турске, како би се том диверсијом олакшала Грцима њихова борба за слободу. Симу Милутиновића, признатог Српског родољуба, пјесника, хуманитарца, који онда борављаше у средњој Јевроии (у Липску), морало је управ згрозити новинарско исовање и грђење: ria, да се сличне ствари, које би изазивале даље незадовољство Јевропе против Српства, не би у наприједа понављале, мислио је да ће добро бити, ако пошаље Кн. Милошу једну поучну расправу о предметима правде и државне управе. Није овдје мјесто какву било критичном разглабању ове предугачке, а с неких гледишта и доста замашите иосланице. Остаје дакле за доколније читаоце-оцјениоце нетакнут суд о степену одређености и темељитости апстрактних оићих мисли и начел& у посланици изложених, о њихову происходу и т. д. — исто им се тако изручују без оцјене и засебни конкретнији приједлози истога списа, као што је онај о троглодитским јамама-тамницама, правим карикатурама познате ненсилванске системе казиених затвора. Оставља им се такође недирнута и оцјена формалне стране горњега писма: у колико је, на примјер, саставак преко мјере растегнут, у колико се излагање држи нриродног, логичног реда, или се од њега одаљује, у колико је оиравдаиа пеобична множина новоскованих или туђих ријечи 1 ) и т. д. ') Сјећам се како једиом у разговору с пок. Вуком, паде ријеч на неки од Милутиновпћевих спиеа. Ја оназих како језик тога сниса не можо никако битп народни. А Вук Ке на то: ако није народни, свакако ће бити Симин.