SRĐ

- 935 —

tamo ako Boga znate, јег eete proklinati dan kada ste svoj siroinašni dom ostavili. Kajaćete se, ali će vam biti dockan. — Ali, kako su evo neki došli tamo iz svijeta, pa donijeli sobom biće"? —• upita od jednom jedan mladić od kakovih 16-17 godina; a viđjelo se na nemu da ga že}a vuće u daleki SA'ijet za srećom. — Zelen si ti još, sinko — odgovori mu Lakan. — Još ti nijesi okušo, kakav je tuđi kruh. Vaja da znaš, da u prvi kraj, kad se pocelo seliti u svijet, takovijeh je bilo od stotine jedan, a dan današni ni od liijade jedan. Ne znaš, sinko, da ih svaki dau na hijade dolazi, pa kako ćeš da se može živjet. Ako po nosreći misliš i ti tamo, poslušaj moj svjet i izbij to iz glave, jer ćeš proklinat majku što te je na svijet dala i — Dobar došo Lakane! Jesi li mi vidio mog Ivana? prekide ga u govoru drhtavi glas Nikole Velikoga, te je taj čas, čujući da su stigli naši Amerikani, štapajuć se, dohramjao do društva. — Dobro ti i Bog do! — opovrne Lakan, krećući se prama Nikoli i pružajući ruku da se s nime pozdravi i za zdravje upita. — Evo, vidio sam ti ga i . . .. sad je dobro. Mislio je i on da se vrati, to je bio skupio višu polovinu za put, nego ga zateče nesreća, i zem[a mu primoči jednu nogu. Tako mu je trebalo da tri neđeje leži, a dvije nije mogo pristat na radhu, pa mu to izjede gotovo sve od onoga što je bio sastavio. Vidio sam ga dan prije nego smo otputovali. Kažem mu, da ja i Matko idemo, a on mi reče: Pozdravi mi, kaže, ćaću i nesretnoga mi brata. Reci mi, kaže, ćaći, da mu ne pišem ništa s toga, što nemam što do tuge i jada. Ali, ako mu Bog da, veli te ikad uzmogne da za put sastavi i da barem išta sobom donese, da će odmali bježati kući, da ovamo radi, kad nesretni brat ne će, jer mu je teška motika, pa voli u soldačiji. Nikola ga sluša pa ništa ne odgovara, nego samo uzdiše i muči, dok u neke ne strese sobom i nekako drhtavo i tiho počne: Dug, dug mi je na duši!.... Evo, toliko godina da sam kumu Sćepu dužan, pa jedva nekako skonat sastavim, a dođe ti jedan iz grada s nekakvom hartijom, da platim što sam živ Zemja izdava, a nema ko da je uradi. Ja sam sakat;