SRĐ

ОГЊАНА МАРИЈА итд.

647

биле народу на дохвату 20 , те да код нас, сјем тога народ и иначе Дјевичино име замјењује називом Огњана Марија 21 , биће нам потпуно јасно, како су беспорно неки дјелови те визије ушли у народну литературу. Основни облик ове наше народне пјесме можемо, дакле, замислити, да се у ствари није разликовао од пјесме „Како је у паклу" Павлиновићеве збирке 22 , био је од прилике налик на текст „Сестара светога Петра" 23 , додавши му партију о удовици из „Гријешне удовице у паклу" 24 . Таков текст ми, у осталом, имамо готово у пјесми „Пречиста Марија и свети Арханћео у рају и

20 Нарочито по западним крајевима нашега народа чешће успије Богородица, да мјерила арханћела Михајла превагне тако, да се иначе гријешна душа ради било кога добра дјела спаси (Ф. Курелац, Jaoke ili narodne pesrae prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah šoprunskoj, mošonjskoj i železnoj na Ugrih, Загреб 1871, стр. 190; Hivatske narodne pjesme, što se pjevaju po Istri i kvarnerskih otocih, preštampane iz „Naše sloge", Трст 1879, стр. 3-4). У то Маријино заузимање вјерују и Словенци (К. Штрекељ, Slovenske narodne pesmi I. Љубљана 1895-1898, стр. 417-422). 21 Ср. у Караџића (цит. дј., стр. 1-4) пјесму „Свеци благо дијеле", гдје се јавља „Блажена Марија" (једнако и у И. С. Јастребова, Обмчаи и п-Schh турецких-k сербов-к, Петроград 1886, стр. 237-239 [изд. од г. 1889, стр. 254-256)], а у „Опет то, али друкчије" (цит. дј., стр 4-7) мјесто ње је „Огњана Марија". Исто тако у „Дријему св. Николе" (Броз-Босанац, Hrvatske narodne pjesme I, Загреб 1896, стр. 25-26) сусрећемо „Огњану Марију", док у једној варијанти те пјесме у истом зборнику (цит. дј., стр. 486-488, подједнако и код Г. А. Николића, Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, Нови Сад 1889, стр. 19-20) мјесто ње ступа „Христа Бога мајка". И код Бугара у сличним пјесмама о светачким зборовима јавља се „Огњана Марија" (К. Миладинов, Бллгарски народни n'SCHH, Загреб 1861, стр. 61-62), а гдјекад је и код њих за столом замијени „пресвета Марија" или „Божја мајка" (Сборникт> за народни умотворении II, стр. 26-27; Периодическо списание на бчшгарското книжовно дружество, Брајила 1876, св. 11-12, стр. 157-158). Занимиво је уз то напоменути, да Словенци недалеко Трста зову Благовијест, дакле Маријино навијештење, „Ognjenica" и „Glavnjenica", те вјерују, да тога дана (25 марта) падне с неба ватра, која животом загрије усјеве (Ф. Ерјавец, Iz potne torbe | Letopis Matice Slovenske, Љубљана, 1879, стр. 137 ; 1880, стр. 161]). 22 Броз-Босанац, цит. дј., стр. 35-36. 23 Караџић-Врчевић, Српске народне пјесме из Херцеговине, Беч 1866, стр. 305-306. 24 Караџић-Врчевић, цит. дј., стр. 309-310. Слична јој је и „Маћеха у паклу" (Броз-Босанац, цит. дј., стр. 28-39).