SRĐ

49

С РЂ

SRĐ

Ood. » *• DUBROVNIK, септембра 1 f W / . Br.

Ha подножју врлетних Херцеговачких брда, изнад чаробног бокешког залива, на једној кршној висоравни налази се мирно и тихо сеоце cii растрканим кућама и добрим сељанима. У средини је села, близу парохијалне цркве, нова, доста велика, кућа. Ако јутром туда прођеш, чућеш како дјечији гласови брује као пчеле у уљанику; а ако те иза подне туда пут нанесе, осјетићеш неку хладну самоћу, па ћеш се по томе увјерити, да је то сеоска школа. Бациш ли логлед на големе школске прозоре, видјећеш да су пусти — само ћеш можда на једноме опазити главу са коштуњавим и не баш пријатним дугим лицем. По озбиљном погледу, који те стријеља из црних очију са прозора, увјерићеш се да је то глава сеоског учитеља. Пошто га не познајете, ред ме да вам га прикажем. Момче је, у 27. години. Осредњег раста, сух као вериге, не најпријатније вањштине, енергична и жива погледа, немирна и радљива духа. Уз то је искрен, отворен, слободоуман, није био још заљубљен и рађе се занима радом у школи и ван ње, него ли љубавним пустоловинама. Како видите, има прилично особина које данашњи свијет манама називље, па није чудо што не ужива благонаклоност красног рода и оних, који ведре и облаче. Ако вас његов вјерни Кастор пусти, можете ући у његов стан, па ћете видјети, да је то удобна, сиромашна собица, у којаВ нема него малена постељица, писаћи стб са књигама, пар сједалица, а о чивилуку виси учова острагуша са фишеклуцима и

ПОРУШЕНИ ЗЛАТНИ СНОВИ. (Сличица из учигељског живота).

Ђуро Марић, надучитељ.

I.