SRĐ

52

СРЂ. — SRĐ.

Цвијан се стане аљкаво облачити а чело му се скупљаше у боре. Видјело се је да му је нешто тешко на срцу, што би хтио да каже а не ће. Кад се је обукао судац му рече : „Готов си, можеш поћи " Али се је Цвијан обазирао и чешљао за ухом. „Шта ти је ?" Упита га судац. Цвијан махне руком и упути се да ће изаћи. Није знао никако да отвори врата. Кретао је кљуку десно и лијево, али није могао да погоди у право. Уздахне и окренув се суцу рече : „Тешко ћу ја на ова врата изаћи." Али, и кад му отворише врата, није могао да се ријеши да изађе. „Што чекаш?" Упита га судац. „Ма ето да ти кажем. Видиш : ја не би био њих ударио, жао ми је брата уцвијелити, алу видиш опсовао ми је ћандар матер. Чујеш ли, матер ми је опсовао." Цвијану грунуше сузе на очи. Судац се зачуди, гдје виће плакати човјека, који је тако хладно говорио: Пребише ми ребро. Навала плача тресла је Цвијаном као млин с мељивом. „Умири се, добро . . ." Скоро је судац хтио да рече добро си учинио, али се сјети да као судац не може бити човјек. Кад Цвијан изаће, судац се обрати љекару и рече : „Па ће још казати да су наши тежаци без срца." „Хе, хе, хе", насмија се индиферентно љекар

V а t е s.* Радомир Кр. Орлински - Бар Црна Гора. Развиј крила, свјештена божице, Однеси ме на обале оне, Гдје у вал'ма Гениј' купа лице, Пак у свере прхне васионе. Гдје на твоја божанствена њедра Ушика га арфа милогласна, Чист кб роса из етира ведра Кад се буди бистрог ока — јасна. * Пророк у смислу пјесник.