Srpska izvozna trgovina i Austro-ugarska monarhija

с ~“

лењи

извоз преко Солуна рентира; и кад би показала, да она годишње преко Солуна извезе око 50.000 вагона и за тај подвог плаћа око 10 милиуна франака —- онда је то оружје, пред којим ће сваки финансијер стати. Нека са овим позитивним бројевима оде Србија у Рувију, па ће видети, да ће мисао за градњу те пруге полетети ко на крилу ветра. Али не да позајмљује новац за се и дату жељезницу гради под својом режијом, јер би при свем томе ударила на велике препреке, које би она тешко савлађивала. Него нека Русија нађе друштво виђених капиталиста, нека се то друштво бочи са Турском за концесију; нека се то друштво гања при градњи са Арнаутима, нека то друштво прогони аустријске плаћенике. Они ће то лакше учинити, јер је њихова заштита велика, за њима, је моћна Русија. А Орбија нека начини уговор, да ће тим путем своје производе извозити и да имаде пра= во, да путем амортизације ту пругу за извесни број година откупи и да је на тој прузи мани= пулант. На тај начин би на тој прузи Орлија била фактичан господар, а моћ руске фирме би јој био чувар, док се и у тим крајевима мир и ред не заведе.

То би био претеча, који би поспешио и политичку мисао. Тада би био снажнији разлог да Орбија изађе пред Европу, јер историја за њу говори, а овим би дошао још аутентични факт и о економскоме праву.

Ако је Русија пријатељ Олавенства, као што и јесте она бил ово морала помоћи. Од правнога одушевљена ва Славенством од А.-Угарске притешњени балкански Олавени немају ништа. Помоћ мора бити ефективна. Овде нису у питању политички захтеви, који стоје у свези са Европ= ским силама, да их Русија не сме дирнути. Ово је чисто економско питање — концесија једне жељезнице, која шти-

ти и Турске интереве, а таких концевија имају и друге др-.

жаве. Има ли Русија ту што материјално да жртвује% Апволутно ништа! Она треба само да својим аукторитетом нађе руске финансијере, који ће за свој уложени капитал имати прекрасну дивиденду и ништа више! То Русија мора учинити!

На тај начин би се Орбија економно ослободила од А-Угарске; напредовала би, снажила би се и развијала би све, а у исто време решавала би политичку мисију. Бивши ос-