Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

207

том устанку за ослобођење. — 1862. умро је Адам Драгосављевић, књижевни радник.

17. — 1787. умро је Вићентије •Товановић, митрополит београдски. — 1876. српски посланик у Цариграду предао је турској влади захтев српске владе, да се умирење Босне преда Србији а Херцеговине Црној Гори; турска је влада ово одбила, те Србија сутра дан објави рат Турској.

18. — 1527. угарски краљ Јован Запоља ерискоме деспоту Стевану Бериславићу одузе деслотску титулу и за српекога деспота наименова Радича Божића, капетана дунавских шајкаша. — 1880. рођен је др. Петар Матковић, хрватски научник: радио је највише на теографији и историји. — 1858. умро је у Бечу, Бранко Радичевић, најомиљенији песник српске омладине („Бачки растанак“, „Пут“, „Хајдуков гроб“, „Гојко“ и др.) — 1876. прочитана је у српској в80јсци прокламација кнеза Милана, којом објављује Турској рат за ослобођење још неослобођених Срба испод турскога господарства. — 1882. умро је, у Дубровнику, Медо Шуцић, дубровачки властелин, песник српски: својим певањем стоји на размеђи романтике и народне појезије, нагињући више народноме правцу, те је 37 неколико претходник Бранку и Његошу, у њиховој појевији народнога правца („Двијета“).

19. — 1807. били су бојеви између српских устаника и Турака на Штубиву и Малајници. — 1875. потурице у Невесињу поубијаше неколико болесника Срба, али им се хришћани осветише већ после два дана. — 1876. отпоче рат између Србије и Турске; српска војска пређе границу: на Пандиралу, према Бабиној Глави, под Ђуром Хрватовићем; код Великог Извора, под Милојком Лешјанином; код Грамаде, под Љубомиром Узун-Мирковићем; код Катуна, под Павлом Ђорђевићем ; код Суповца и Сечанице, под Милутином Јовановићем; код Вукане, под Костом Бучовићем, и код Чучала, под Стеваном Биничким. — Истога дана на Цетињу је, после свечане службе у цркви, прочитана прокламација кнеза Николе, којом објављује да