Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

212

цеговини; кед Кутлова, близу Бијељине, у Босни, и између Подновља и Буковице, у Босни.

4. — 1876. био је бој између Орба Прногораца И Турака пзмеђу Подгорице и Модуна.

5. — 1876. Срби Црногорци разбише Селим пашу и његову војеку код Благаја, у Херцеговини.

6. — 1415. спаљен је «Јован Хус, верски реор-

матор у Чешкој („Хусити“). — 1824. умро је, у Бечу,

„ован Стајић, даровит сликар, родом из Сремске Митровице.-— 1844. рођен је, у Неготину, ђенерал -/0ван Мишковић, књижевни радник, прави члан и председник Српске Краљевске Академије Наука. — 12578. умро је, у Београду, Матија Миљковић, добротвор београдске сиротиње: оставио је 25.000 динара, да се принос од интереса сваке године о Божићу подели београдској сиротињи. — 1875. Турци разбише српске устанике у дабарској долини, у Невесињу. 1876. умро је, у Омедереву, прота Милутин Бани, просветни добротвор: оставио је смедеревској општини 12.000 динара на просветне и добротворне сврхе. Истога дана били су многи бојеви између Срба п Турака: Черњајев с великом војском удари код Великог Извора на видинскога пашу Османа, али је у Турака била већа сила, те се Срби пометоше и изгубише битку, после врло великих губитака у мртвима и рањенима; седам српеких батаљона, под заповедништвом Кирјејева, ударише на Турке код села Раковиде, на Тимоку, и после крвавога и дугога успешнога боја морадоше опет одступити због неуспеха српске војске на Великоме Извору; архимандрит НићиФор Дучић удари с добровољцима на Турке код Нове Вароши и потуче их; Груја Мишковић дочека на Дрини Турке, који с великом силом беху навалили од Бијељине преко Дрине у Србију, пи одби их. — 1900. умђо је, у Котору, ован Сундечић, песник.

7. 1515. био је крвав бој, код града ЖКрнова (дан. Ава а близу Београда, између Турака и ердељскога војводе Јована Запоље; у Запољиној војсци био је п велики број Срба. — 1841. рођен је, у Шалцу, Милорад П. Шапчанин, просветни и књижевни ра-