Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП ВЕКУ 229

чанинскаго вђ лђто отљ Сила 7212, а отђ рожд. Христова 170: месеца. Пола 7. Руски славист О.М. Бођански нашао га, је у Карловцима 1840 у једном зборнику и 1861 објавио тај рукопис у Чтвниља при императорск. обицествђ исторти и древностет росетских5, књ. 4. Оригиналан рукопис није сачуван јер је пропао после једне поплаве. Г. Стојан Новаковић прештампао је из издања Бођанскога три одломка у својим Прилозима к историји српске нњижевности. УЈ, Јеротија Рачанина пут у Јерусалим 170: год. (Гласник Српског Ученог Друштва, 1871, књ. ЗУђ).

У томе првом путопису српске књижевности, ХУШ века, Јеротеј описује, у крупним и брзим потезима, како се кренуо из Београда, ударио преко Гроцке, Параћина, Ниша, Лесковца, Врања, затим Македонијом преко Велеса, и Солуна, морем поред Родоса, и Крита стигао у Јерусалим. Затим, описује. и свој повратак преко Цариграда, Пловдива, (Софије, Баточине, Смедерева и Београда.

По овоме путопису Јеротеј изилази као прост човек, са образовањем врло скученим и уским видиком једног старинскога калуђера. Он је лаковеран и празноверан; верује да постоји бакарно гувно на Овчјем Пољу; за, реку Нил вели да истиче из раја; пирамиде у Египту су му „хамбари ЈосиФови«; у Солуну побожно гледа трагове од крви једног хришћанског мученика, које Турци редовно бришу али који се не дају испрати; у Египту је видео греду од Нојева ковчега, а на мору код Цариграда свето миро, које се јавља од када јеу њ пропала света трпеза коју су Латини били украли. Као у ошште код примитивних људи, њега не занимају природне лепоте земаља, кроз које путује, њихова, прошлост и живот њиховог становништва. Он гледе