Srpska književnost u XVIII veku

42 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

власти. И на самоме бојноме пољу, у Италији, где су граничари гинули за дом Хабсбурга и за Аустрију, православна вера је прогоњена, и погинули Срби сарањују се по католичком обичају.

Када, је 1740 године на престо дошла ревносна, католичкиња, Марија Терезија, по православне Србе дошли су још гори дани. Царица је била врло биготна, и хтела је да цео свет буде такав. Својој деци је прописала, да строго посте све постове, да, се причешћују сваких петнаест дана, да не узму у руке ни једну књигу док не упитају за савет свога исповедника. Она је увела да у кондуитној листи сваког државног чиновника буде записано какав је у вршењу своје верске дужности. Папа је за њу одиста био Христов намесник на земљи, језуште је називала својим „драгим језуитима«“ и допустила им да по земљи шиљу унутрашње мисионаре, који су преобраћали у католицизам православне и Јевреје.

Под једном таквом владарком, када су управо језуитски дворски исповедници владали Аустријом, природно је да су покушаји за Унију удвојени и да су Срби били изложени верским гоњењима више но икада. Четрдесете године ХУШ века биле су · можда најтежи тренутци који је преживила православна црква у Угарској. 1741 оно што је био "прећутни изиз постаје државни вакон : православни се искључују из свију јавних служби, а државна власт присваја себи право да се меша у чисто црквене ствари српскога народа, да њена реч буде пресудна у свима унутрашњим питањима и споровима православне цркве. Сабору од 1744 године стигао је огроман број жалби из свију крајева где су Срби растурени живели на верски терор који