Srpska nezavisnost

БРОЈ 3.

НЕДЕЉА. 4. ОКТОБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

СР1СКА НЕЗАВИСНОСТ

ЦЕН Е: МЛ ГОДИНУ 24 ДПИ., НА 110 ГОДНИЕ 12 ДИН., НА ЧВТВРТ ГОД. 6 ДНН. НА -С0Д11НУ 15 ФОР. У БАНК., 11А 110 ГОД. 8 Ф. НА ЧЕ 11ГТ ГОД. I ф. НА Г0ДП11У ЗГ> ФРЛН., НА 110 ГОДПНЕ 1Н ФР., 11А ЧЕТВРТ ГОД. 1(1 ФР.

ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОМ, ЧЕТВРТНОН, СУБОТОМ I НЕДЕЈШ УГЕДНШНТНо .1Е II ЛДМИННСТРАЦИЈА У КУКИ Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕПИКА ОГ.ИЛ 1П;Е11 ИЕНАЦ.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН НУТ 20 ДИН. ИАРА ОД РЕДА, А НОС.1Е СНАКН ПУТ 10 ПР. ЗЛ ПР111ШС.1ЛНО ДО ПА1»А ДПН. ОД 1%\АРунописи шал>у се уредништву, а претплата адтинистраци/и

РЛ КОПИСИ НК НРЛТ.ЛЈЛ' СК. НЕГ1.1АТ.КМЛ ПИСМЛ ИЕ НРПМЛЈЛ' СЕ.

БкОГРАД. о. Октобра Морамо у једиом од пркпм Гфојева овога лпста, да покушамо извеети на чисто питаље о иреданаљу ауетро-Јтарским влаетима бегунаца боеанеких. Један од иашпх лпстона доиео ,је недавно велики ииз нмена оних Боеанаца. које је влада наша предала аустро-утарскпм властима па њпхов захтев. Лпстовн су нашн оштро крнтнковали постунак наше владе, но н влада је у једпој :шаничној неправцн објаснила да су нредатн бегунци билн кривцн који се н ио међународиим уговорпма п но нашпм законнма пздају државп. којој нршвдају. Нарочпто је учпннла велнку ееизацнју предаја аустроугарскнм влаетнма Стевана РадошевпКа-Свраке. Разуме се. да ее нас овде тиче начели, али дога1>ај са Радошевпћем и јесте такве нрнроде, који у себи носи једно начело, на зато н подесан да цело нитање обЦаснн. Радошевпћ-Сврака нредат је аустро-угарској власти 20. Фебруара о. г. а стрехан 6. ир. мес. у Баљалуци. „Званнчпа нСнравка" нашег министра унутрашњих иослова набраја злочинства која је он починпо н са којих се морао издати. Дотле немамо ниш|га да замерпмо ноступку г. мнппстра унутрашљпх послова: влада мора да се управља ио међународним утоворнма; но ту настаје ннтање да лн су свн уговорн заиста н узети у обзир кад

је Радошевн11 нздат? Ми ћсмо претпоставнтн, да јс захтев аустро-угарскн извршен у нрописапој Форми, т. ј. снабдевен нроннсанпм докуменгнма а не само извршсн обичном иреииеком; мн ћемо дал>е иретпоставити. да је г. Милутнн Гарашаннп најпре копстатовао, да је РадошевнК запста нотнадао нод јурисдикцпју аустро-угарску, па тек онда да врши закон о издавању бегунаца кривнчие категорије. Пптање о нодаиству Босанаца настањенпх у нашој земл.н. нма за Србију важност нрвога реда. У нас нма хнљадама граКана, који су се пз Боене доселили н овде од двадесет. трндесет н впше годнна станују. Докле је Србија стајала под сузеренством Нортпннм свакн Султанов поданик, бпо он хришћаннн илн мухамеданац, којп бн се у Србпју доселпо. сматран је, без свпкн.г јп !,1иг формалности , као српски грађаннв; нн сама отоманека норта шгје га другаче ематрала. П])ема томе и Босанци, којн су ее у Србију досе .Ђавалн. долазили су одмах у ред српских граКана. делећп са љнма п права н терете. Становништво поједпнпх меета па н ноједнннх крајева састајало се често већином пз оваквих досел.енпка. Ко је сад смсо доводнтн у сумљу нравнн и иацнонални положај овнх наших суграћана? Порта то ннје никад чинила; алп је то нокушала да учинн АустроУгарска чнмје својом војеком Босну

н Херцеговпну заузел^. Нашн суграКани пореклом нзБоене, којн су својнм нослом одлазнли у ову зсмл.у бнвалп су свакако кнљснн; насошп су им српски одузимани п оин чссто затваранп ма да сусе од више годнна у Србнјн населили бнли. М»пхово босанско порскло бнла је једнна основа, на којој су аустроугарске власти мислиле да пмају нрава са н.има тако иоступати. Природно је бнло, да су такве дога1>аје нратплн нротестн српске владе, којн су но неклд ималн уснеха, а нонекад и нису. Ово неправилно стаље етвари ннје могло остатн а да се не регулнше у толнко нре, што је Србнја својом пезависпошћу промепила свој међународни положај н ирема Турској, иа се љенн ноданнцн ннсу могли н дал.е у Србнјп сматратп као ерпскн суграђани а да не нспуне прописе закона о ступању у српско граћанство. С тога је иаскоро после берлинског уговора бнвша влада нредложила Аустро-Угарској, да се обележи мећа, до које би вредила стара практпка, а иреко које настала нова. Сриски министар снол.нпх нослова предложио је да се дан берлинског уговора т. ј. 1. јули 1878 годнне означи као дан ове међе. Аустро-Угарска влада оцеинла је н сама нотребу оваквог регулисања само је желела ла ново стање стварн не ночиње од 1. јула 1878 годнне но од 20. јуна 1876 год.

Очевндно јс да је она овим датумом смерала на го да нод својом јурнсдикцнјом задржи свс оне добровол.це босанске, који су узсли учешћа у нашем рату за ослобођење, па се н после 20. јуна 1871> год. у Србији затекли. Увиђавиости владе сриске ннје се могао измаћи овај смер аустро-угарски, на зато оиа настанс, да се љено гледнште усвојн. што п буде баш некако у очн нроменс владс гако. да је н наш новн мпннстар спољиих послова имао да потнише један од носледљих акта у овој нрсписци. Тако је ово за Србнју врло важно пптаи.е уређено у нашу корист. Боеанцн, којн су се до 1. јула 1878 год. у Србнјп застали сматрају се као наши грађанн н имају ирава на нотнуну заштнту љених властп н љепих закона. Сад настаје нптање: јесу ли они Босанцн. које је наша влада предала аустро-угарскпм властпма, бпли настањенн у Србнјп пре берлииског утовора? Мп не знамо како то пнтање стоји са другпма од њих, али се чује н то доста поуздано, даје Радошевић-Сврака био настањен у Србнјп од внше година, да је он ту држао механу, илаћао грађапски данак п ужпвао сва грађанска права. Он је после но Боснн хајдуковао, и љегово хајдуковање биће по свој нрилпцп од оне категорнје, коју „Горекн Вјенац" карактеришс овпм речнма :

л ис$ СРПСКИ ГРБ И СРПСКА ЗАСТАВА*

Зимушњој скунштнни народној ноднела је влада предлог о промени уетава земаљскога од 2!). јупнја 18»>9. На осмој страни владпног операта међу другнм н ово се каже : ..У општа наређења устава гребало бн дауђе, да срнскпгрб остаје, којн је н бно. Боје су заставе : црвена, плава и бела." Ове речн дадоше мн повода, да о нашем грбу и заставн учнним иеке прнмедбе. Ако су ова зпамења, снмволп, наше земаљеке, државне и народне индпвидуалности, опда ће бнтн сасвнм на свом месту, кад се о њима новеде јавно реч, како бн се народни нредставници ' *) Иадамо се, 1а напиш чптаоцима не!.«: пс угодно бнтп, што пм горн.у студију поннвл.амо на 'КурчиКсве „Србадије". Како Ке иптап.е о сри«-кој крал.еиннп, по евој прнлицн, гкоро до!,и на диевнн ред Гједан рускн дист јанно је да 1.е се још овс годнне прогласптн српска крал>евнпа) то неКс битн згорег да се што већма раширп зпаи.е о. томе, каквп треба да су снмволп срнскс државе, те да буде нс само влада. него н скунштнна о томе довол.по обавештена. До сад као да ннје бнло ни једнога ии другога. > р.

могди орпЈентовати у ствари. која свакоме Србину мора бнтн света, а о којој онн треба иоводом владннога предлога да даду свој глас као земаљски законодавци. Хералдика, као наука о грбовпма, има своја нравида н лаконе, ио којима грбови вал.а да се ираве. Ако се код нових грбова у иоследња 2—3 века у томе и ностунало доста самово.кно, нити су се увек правнла хералдпчка одржавала. ми код нашега старога грба не смемо донустити ничнје екстраваганцнје. него треба са свом озбнл.ношћу да иаетанемо. да се он одржи у старој чистоти, која му у народним очнма даје толико ноштовања. За ирављење грбова уиотребл.авају се нзвесне боје и метали. Боје су: црвена , илаветиа, 1 зелеиа и црна ; злато (за жуту боју) н сребро (за белу боју). Ових шест боја

1 У наведеном владииом иредлогу означава се мећу бојама наролнс заставе „влао«-. .Ја бих ту прс уиотребно пзраз „ п.шветна* боја, чиме се бол.е озиачава хсралднчка нлаветна боја небсскога нлаветнила; „ алаво - ире озиачава бле^у нпаису нлаветне боје. која нуанса не одговара хералдичиом строгом закону. Израз: „лода/» и већ н за то се не бн могао овде узетн, што „мо,(аЈ) и управо означава лубичасту н односно вшшрикасту пуапсу плаветпнла. нрслаг од нлавстнога у црвсно : а у хсралдицн смеју со узиматн само чнсте боје.

зову се хералдичке боје. Амо бн дошла још иор(Ј>и])на боја (алн се ова уиотребл.ава само на плаштовима, крунама, капама п т. д., никако нак н на самоме грбу); за тим такозвана Ја.иашка (за испуњавање већих празних по.ка у грбу). Кад се грб нрави без нраве боје (без колорисања), него се само реже или ирта. нли нечата, онда се хералднчке боје означавају својнм одређеним начпном н то : црвена боја означава се нернендпкуларним честим нотезнма; илавегна боја хорнзонталннм честнм иотезнма; зелена боја косим честим нотезима с лева на десно; црна боја честом мрежом нериендикуларних н хорнзонталннх нотеза; злато (жута боја) често осутнм снтним пегицама; сребро (бела боја) чистим нол.ем: иорфирна боја косим честим потезима с десна на лево: •најзад дамашка означава се цртежом на Форму арабеска. нлн исирекрштаппм потезнма, крстићнма, ситним розетама. и т, д. При комбиновању горњих боја једно је од главних хераддичиих нравнла : да боја не може доИи на

оојц , нити метал на метал , него само боја на метал. или метал на боју. Српски грб црвен је штит. који дели нрост сребрип (бео) крст на четири једнака нол»а: у свакоме пол.у има но сребрн (бео) лнст богородичина цвета. 1 Овај овако нрост грб означава се од некнх 15—1(Ј годнна у нроизводпма штамне у Србнјн на иајразличннји начнн. Па нн но јада. ако се то чинн у стварима. које прнватни људн издају ,• него баш у званичннм публнкацијама државне иечатње виднмо где се грб наш тако злоставља, да оданде нико иикад не би могао дознати, какав је унраво срнски грб. На званнчним издањнма закона, иа цедуљама на-

1 Погреншо је означаватн овс лнстове крпна у нашем грбу као четпрц С или као чстирн челнчна оцнла. Иесннчком слободом рекао је Л. С. Ноповпћ у свом п С'н}" Кра.всвика Марка", да су оно чстнрн нпсмсиа С (Само Слога Србнна Спасава!), а побожнс натриотске душс то еу пек нрнмпле за готов новац. Оцила веК н за то не могу они знаковн бнти, што би опа (као што тврде затомннци тога мнеља) морала Гштн нлаветна : а како нрема, једном главном нравнлу хер;идннке боја нс може доКн на боју, то би н нлавстно оцнло на црвеном иољу бнле хералЕнчна ансурдност; 60.10 иак оцнло нема смисла. Ш го се тнче двоглавога белог круннсаног орла у црценом нол.у, он је бно нородпчни грб Исман.и1>а .