Srpska nezavisnost

\ 111'то.м добу. кад су ..Пест. .1о_јд и и јсдномнсленнцн њсгови нс само желслн. но 11 радили на пропасти сриској. на нроиастн сви\ источних народа. II кад данас тај лнст вндн Србију осдобоћену од таквог руског терорнзма, вндп „јуначкп" Веоград који. се не плашн ннше словенског колоса. што значп не брани внше :'.а љега. онда смо обрали бостан у велнкој словснској породнцн п заједницн. н нама ипшта внше не остаје —до Беч н Будимпешта, где смо од 19 Октобра 1880 год. стекли наједаред драгоцене прнјател,е. — Маџарскн лпстовн сводс нашу вест о постављашу гроФа Андрашнја :)а мннистра спол,нпх нослова на то. да је нар аустријскп истнна нонудио Андрашнју мпннстарство. но да је то учннно вшнн нз куртоазије, пошто је у н.ега тражио савста. н тврде ноуздано да Андрашн ннје вол.ан да се у таквим околноетИма нрнмп мпинстарства. Напротнв уверавају, да је гроФ Калнокн. аустрнј<>;н носланик у Петрограду већ нозван у Беч, и да Ке он. по свој ирнлицп. бити поставл.ен за м!шнстра спо.ђних нослова. Ова се вест слаже са пзвештајнма нз Петрограда јер се у гамошљим динломатскпм круговима пзвеспо мнсли, да Ке гр<»-1' Калноки стуннтц на чело аустријске спољне нолнтике. За нас је баш све једно. бно Андрашн или Калноки, илп баш н сам Калаји. — дооре одношаје међу Аустро - Угарском н намн није нн један у стању внше да пореметн. — По »ранцуским лнстовпма. норнче Гамбета одсудно да се састајао с Бизмарком. Он је нстпна био мнеец дана у Немачкој. но за све то време није нн с једном полптнчком личношћу говорно. Гамбета се нзразио. да бн такав састанак у садањим прплш;ама сматрао као полнтнчку ногрешку, као дело које му ниједан Франнуз неби одобрио. — По берлннекпм вестима ие крпје Бнзмарк нн најмање . да је пзненађен. шта више норажеп нзборнпм резултатима у Немачкој а нарочнто у Берлину: но ипак, веле. иеКе клонути духом. већ ће нстра-

Јатн у отпочетом правцу. н ако је уверен да га на том путу чекају само тешкоће. «<•»>» ИЗ ЛИСТСВА русзсиж Историја не лаже, а од крви ие може бити вода. а вера. евета вера православиа. снажан је моралаи чнинлац« којн врши са успехом онај узвишени задатак. који налазн с-вога основа у науци хришћанској. Сем тога нравослав.т,е се може нуним нравом назвати: модерном сувременом религијом. Његов демокј>атски и националан карактер. баш у данашњем времену има велпку важноет и значај особиго међу народима нсгока. Оно је нозвато да н»нх сконча. јаком моралном везом. да би могли сви заједнички извојевати достојан ноло;кај у евету. и доћи до својпх нраведних и поштених цељн. Нравоелавл>е је бпло велнки и силан нокретач. што је Русију побудило. да се лати узвишеног задатка да оелободи хришћанекп иеток. и да евакоме народу даде што је његово но историји и природноме праву. Ово није фраза. но је ово Факт кога неторпја осведочава. Све добити што пх пмају данас источнн хришКанн. махом су етечени еа жртвама Руеије. II док је остала такозвана -цнвилизована- Левропа. евагда тражила евоје интересе на истоку, а народе тамошњс употре^љавала ла оруђе, како бн лакше достигла своје себичне рачуне, дотле вндимо да ес Руеија руководи вишим обзнрима, и хоће да новрати слободу угњетенима без икаквпх својнх користи. Да оетавимо еве на страну и да се оба:}ремо на нас. Неторија нам је н ту сведок да мп заиста немамо нскреннјег пријатеља, но што је Руснја. Историја је нама јасно толиким нримерима потврдила. да крв ннје вода. а вера наша да је занста нама од корнетн. Народ српскн својом нриродном бистрнном створно је ееби непоколебпву веру: Он зна да л»убн евоје ирнјатеље а да мрзи евоје ненрпјатеље. Алн на жалост било је у крилу нашега народа, који су вазда затварали очн пред пстином. на п пред поуком. коју нам нсторија пружа, те су се само руководнлн својнм себпчннм рачуннма. п да бн пх ностпглн онп су се махом удружнвалп са најллћим непријате .Ђнма напшм. Ти гвуди субнлн увек у реакцнји са народном струјом. са •гежњама. мнелима н жсљама народнпм. Рад њнхов обележенје у нсторији нашој тавннм бојама. Оно што јс од ностанка нашега ш»вог живота било еве то иродужује се н сада. Синови старих реакционара продужују свој занат, те војују нротнв народне струје. У нашој независиој н патриотској штампн, доста је верно п тачно обележен тај рад. Но неће бнтн згорег. да нснесемо како мнсле и наши прцјатељи о њима. а међу наше ираве нскренс нрнјатеље спада на првом меету једнокрвна н једноверна Руснја. Мн ћемо од сада све што се у том

се први и сам успуза на галерпју Лувра. даде знак бежању целој гарди нз Лувра. Тнјлерија и Јелпсејских Пол.а. Десет хпљада брадатнх јунака беже пред појавом голобрада лнца једнога дечака. То беше чудо. Така се чудеса догађају свуда, где јавно мпшљење, где дух народа суделује на борпшту. Алн тај је дух плод свестн. да се застуна право и правда, а до те свеетн долази народ само на н\тевима закона. еамо у нравцу закопитога, правнош отаора. Сгогодншња борба јавнога духа у Француској протнв новластнца крал»евекнх и властеоеких сшремила је сав народ за његову будућност: па кад народна скупштнна 17 ч !» на законнтоме земљишту пападе на неиравду п повластице двора н редова (сталежа) са иреимућствпма . једпна НОћ вечито знаменитога лесетос авсута 17 Н9 би довољна, да нх ишчуна нз корена. Тако исто десстогодншња борба законитог отнора у иарламенту н у новинама за време реста\цације Гтако се зове усиостава пре1)ашн»е династијс и трајаиће ионовљепе владе у '1'ранцуској. о'д 1815 до 1830) створи дух. који иајноеле за трн «ана сломп моћ кра.л»еву, кад се Нарло машн за оружје н кад шћаше на место права да ставн силу. Сила п преврат свагда су несрећа, неправда. Како у енглеском, тако н у Француском ц|>еврат\ навукоше краљеви и њиховн саветннцн нре свега ту кривнцу иа се, — за ту су крнвду одговорнн. Нн Карло нрви, ни Лудовик Шсснаестн ни Карло Десети ннсу пазилн на закон: сва тројица нрибсгоше најпре сили; шта

више она двојпца учннише заверу н са нностранством. а овај .јс само уиотребио плаћене странце. Швајцарце. да нреко њнх нуца на своје поданике, кад му беше тесно у кругу залгопа. и кад мишљаше да му је слободно да га распрсне. Народи су свуда н у свнма временнма дубоко нроникнуТи ноштовањем нрема моћн н према закону, на не устају иротиву ње у мноштву п множппи друкчије. осим кад се натерају и пагоне. Осећањс да требају закони. ред у друштву, влада. роћено је с човеком. п кад народи овоме иајдубљем од свих осећања нротивно раде, узрок је до оних. који су заетупници закона. друштвенога реда. Владе, којима ее народи не иокоравају. не заслужују нослушности. н где народи нротиву њих устају, криви су у последњим основнма и разлознма увек они, нротнв којих јс устанак управл.ен. Овим се не иде на то. да се као онравдане прикажу еве могуће ноеледице таког устанка. Точак. којн се. изишав из кососека. низ брдо котрља, нпје одговоран за штету коју учини док се доле не откотрља. Кривнцаје једино до онога. који га са камивала иотисну. А онај га је рннуо и загонио, којн ирви нзађе из закона. који ирви силом и самовол»ом отвори врата сили н еамовол.и.

погледу будс ниеало но руским новинама нашим читаоцима саопштавати. Ево игга пише и опет један руски новремеии лист: Русија без своје улоге на истоку, губи свакијевропски зиачај. А може лн она тај значај напустити. Не, то она неће нити може. У данашњем времену. има свака држава свој неки историјски и културни нозив и онределсње. и нрема томе она мора и удешавати еву своју радњу. А у чему ее састоји поглавито тај политнчки н културнн задатак сувремених модерних држава јевроиских V Данас је владајућа сила иачело иародноети, оно данас регу.тише ток исторпјски и консолидује др:каве, и опредељује нм иравац н у иолнтнчком п у културном погледу: Мн вндимо Пруску и Италију, како су оне ерећно ношле тим нравцем. н како их је до значајног н сигурног положаја одвела снла. која влада данашњим временом. Па ко би Руеији одрицао. да се не иоклони тој силн. тај би јој желео Фактнчну нропаст. Казаће можда ко. Руснја не може исиунитн националан задатак у Славенетву онако као што га је испунила Ируека н Италија. јер су код Славена сасвнм друге околности но што су код талнјанског н немачког народа. Нама се чини да они којн тако говоре. не могу да ехвате ираво стање ствари. Сваки народ нма своје духовне и нрнродне особине, н из тих особима он се мора развијатн. и тај тако прнродан развитак може бнтп трајашан. Руспја не миелн да уједини Словене онако као што је Пруска ујединила Немце. У ,карактеру немачком лежн као главна крта. груба Физичка сила. а у карактеру словенском јаче дејствују више моралне снаге. И Русија. као словенска држава мора се елужптн при постизању свога великог исторнјског и културног задатка. оном снагом која лежи у духу карактера словенеком- Да се у кратко изразимо задатак Руснје лежн у моралном јединетву са осталим Славенпма а оеобито православннм. Фнзпчку своју моћ Руспја ће само унотребитн за то. да оелободи своју потнштену браћу, од ига туђииског, и да им даде могућносгн да дођу до потпуне своје самосталностн. Акао потнуно самосталнн доћп ће онн у велнкп моралан савез са нама. те ћемо сви заједннчки пораднти да остваримо велики задатак. који је намењен Славенетву. Да је запста ово овако н да Руспја занста ее држи тога правца јасно сведочн нсторпја. 0 том су уверена наша браћа. по крви и народности. Срби. и Бугари. Што непрнјатељи Словенства особпто православног иодмећу нама грубе освајачке намере то само за то чине, да нашу браћу одвоје од нас. па тнме најире њнх па ноеле и нас да у пропасте. Међу тс непрпјатеље спада на нрвом месту Аустрија. То је држава. без глодерног услова за опстанак. Њен склоп еупротан је оној снли која влада садањнм временом. и она тражи да се одржн само лукавством. завађајући народе међу еобом, јер том завадом она нх спречава да се не користе врсменом: у тако подлом послу налази тај ирежнвели костур државни, разлог свога опстанка. Но да ли требамо њу да елушамо? То само не ! Наша је светадужност, да не само њу не слушамо но да и њен уплив учинимо немогућим и код остале наше браће на елавенском истоку. Мн вндимо како је несавесно разапела она евоје внгове но целоме нстоку, како евуда сеје раздор н омразу и буни протнв нас. а све еамо да бн се она користила. Зар нијс то велики удар. што је та скрпљена држава узела две српске правоелавне покрајпне: Босшј н Херг^еговину. Па баца погледе чак н на Солун. А да бн лакше ноетигла своје цељи, хоће да Србију најпре економно па после и политичкн иодјармн. Она дејствује свим средствпма да у Србнји наралнше наш уплив, а V том ногледу иду јој на руку садашњи ерпски мннистрн. којн слабо воде рачуна о народу. но им је само цељ лична кориет. Аустрија долазком срнекн консервативаца на владу. ноетигла јс своје рачуне: на економном нол.у она је већ побсдила Србнју но ако јој исиадне за руком да закључи н војену конвенцију са Србијом, оида ће она иоћи комотно ка Солуну. У Србији је народ за нас и за више елавенске пнтересе, јср зна да у томе лежи н епае народа срнског, Али и нама треба отворнти очи. и недонустити да иадне Београд н Србцја. та нредстража вишнх интереса целога источног п православног словенетва. Ако ми равнодушно гледали будемо шта еве Аустрија ради . онда ее самн одрнчемо наше вншс задаће. н онда ее наш државни и народни задатак еводи на нулу, јер нама без слободног и самоеталног живота свих источннх славена и

хришћана. ломе се крила, и затвара нам се Левроиа. и онда се исиуњава она 'пакосна жел.а иаших нспријатеља. да ми иоетанемо азијска држава. Горуће је нитање за нас, да ли хоћемо у Јевропи да играмо вишу политичку и културну улогу нли не V Ми мислимо да нема ни једнога Руса који би се одрекао свога узвншенога задатка. Па кад је тако онда обратимо сву нашу пажњу на иеток. јер еа пнтањем ослобођења иеточне браће наше. решава ее и велико ннтање нашега иозива и задатка у Јевроии. Но у првом реду свс наше бриге и рад треба да еу па то наперене. да Аустрију наралншемо на истоку. У том ће мо ногледу вазда наћи еавезника, у нашој браћи на истоку а особито у Србији. јер они сви мрзе најљуће ту скрпљену монархију." Ми мнслимо да тај чланак заслужује да му дамо метга у нашем листу.

дописи

Ваљево. 22 Октобра. Тслеграм из Ваљева, у броју 124 „Самоуправе - озог садржаја: г оФпцир Никпћ са два наредннка нападе и опасио рани два грађанина. Дали ово сме бити у уетавној земљи.~ — јеет из темеља ненстинит. и ради тога имајте доброту гос. уред. ово што следује истинн за љубав у вашем нризнатом листу одштампати. Писаи телеграма у Самоуправн несмеде изаћи са нменнма рањених на виднк снгурно за то што би му његова деиеша у читалачком свету као иенстинита — штоу ствариијест— примљена била. јер свака кобиуистојна пмена: Коста Срећковнћ ппсар ср: ваљ. н Лован Божовпћ нпсар суда окр. наишао, п сетио се да су то иети они, што ире 4 месеца Милана Ловичнћа ортачки дању на еокаку истукоше. н у листу -Истоку" зато описати беше. а но Јовнчићевој тужњн до данас се на одговор — незнамо зашто — не зваше, морао би казати да еу само заслужену казну постнгли. Г. Никола Никић арт. подиор. седио је мирно еа двојицом наредника у каФанн _Каснна- око ионоћн 14. т. м. уз чашу внна за евојим етолом. Писари са Коетом Мартиновићем и осталом колегијом пили су по обпчају за другим столом. II ишли су намерно на то да кавгу затуре и војнике нетуку. Ио казнвању очевица Божовнћ је внше пута безобразно насртао на Никпћа, гурао му сто . поливао га внном и внкао за шницл!' од војничког мееа. у ком је задовољству дохватио једног наредника за нреа давши дружини тиме еигнал да је време за напад приепело чему се одмах и приступпло. Нападнути налазећи ее у ненрилицн потегну оружје н стану се њнме очајнички бранитн. н у тој одбрани донану Божовић н Срећковнћ гешкнх рана. обојнца су на месту оборени били, а дружина. више од 15. лица. разбегне се у мрак, па пз мрака нада бацати каменнце кроз прозоре на војннке п направн штету каФани по процени на 200 дпн. Срећковнћ је на трн места рањен. ране његове ниеу одвећ опасне. а Божовић је искасапљен грозно, однееен у евој стан где му је одмах лекарска помоћ набављена. којом је ирнлнком констатовано да су ране врло онасне п да ће нм тешко одолетн моћи. Ноћна натро.та. и њој на челу члан онћ. суда, спречнла је даљн рад те груие. а у то време дошао је на лнце места н г. командант ово окр. војске и уверио се одмах да су писарн свему повода далн. У истом емислу јавио је ово ок. начелннк ту ствар г. миннс. уну. нос. депешом. а иомоћннк начелства г. 'Бока Марковнћ каже, да му је Срећковнћ казао — на питање његово оћели кога тужити — да неће тужити никога јер су ту ствар Божовић п Мартиновнћ нзазвалн. Божовић је иоднео пол. власти тужбу од 4. табака велику иротпву Ннкнћа, у којој тражи да се Никнћ са каФецијом затвори. а и накнадно је тржано саелушањеод пол. влаети, на кадје помоћник с деловоћом н двојицом грађана у његов стан отишаој да га на иротокол узме. бнла му је прва реч ово. п г. помоћннче ннсам се надао да ,је г. начелник Мата толнко непоштен.За овом изјавом уетао је одмах г. номоћннк са прнсустнимап казавшн Божовићу. да све што у накнаду своје тужбе имао буде. иолнцнској властн нанисмеио иешаље. У колико све ово предпавевено служн чаетн ових указних чиновника, остављамо надлежннма да решавају: а грађанетво је давно евоју оеуду нрезрења