Srpska nezavisnost

Име ово позпато је ерпском народу. Мајков је писац историје српскога народа, н особити пријатељ и бранплац српскнх интереса. Ево тога чданка: .Глава незавпсне српске цркве. архијепискон београдски, мптрополит срнскн Миханл. збачен је, Дубока н тешка туга обузела је сада Србију: ова туга обухваћа живот народнн у свима нравцима. Жељезнички уговор с. Контуом - за леђи кога стоји аустрнјско немачка клерикална нартија, н говачкн уговор са Аустро-Угарском натрвалилн су на Србију велпкн дуг; љена трговина и инд\"стрија предала се у руке аустриских немаца н маџара. а српска земл»а отворена је иш})ом сваком странцу. н насеобннама немачкнм, које нодржавају странн каиитали. Ауетријски трговци п})н увозу еснапа имају млого веће новластице. ио српски трговцн што имају нри извозу у Аустриу. .Тедном речи, начинилн су у самој унутрашњости Србије незаввсно господарење. које ће силом закона да расправља свим газдовањем народннм, п које ће све боље сокове срнске државе цедити у своју корист. сматрајућн саме Србе. као ропску силу. Но не само да се Србија обвезала. да безусловно испуњава |све захтеве Аустро-Угарских власти над Аустријским поданицима. но и то да издаје своју једнокрвну браћу Србе, који беже од наснља аустријске управе, из Босне н Херцоговнне. Бошњацн н Херцеговцн су султанови подаппци. а Србија их издаје Аустријанцнма, којн их стрељају као бунтовникс. Жеђ за српском крвл.у толико је овладала Аустријанцнма. да онн само за то држе војену управу, да бн се што внше и немилице проливала крв невиних нрнврженика православља и српске народности. Тако не давно тражећи једног бегунца ио нмену Вуксана. они ухвате око Бањалуке три дечака, око 1213. година, који су стадо чували и стрељали су их. II тнма вразима. и истребнтељнма православннх Срба. независпа Србија, издаје не само туђе гурске поданике, но и своје сопствене. Да би угоднла Аустро-Угарској, Србија је порушила основе међународног права н нзложила се опасности да ће навући на се срамоту издаје и самоубијства. За све ово »ша да заблагодари Србија својој садашњој владп: министрима Нироћанцу. Гарашанину. Мијатовићу и Новаковићу. који се свом снагом упнњу да све што је добро и корисно по Србију устуие Аустрији. Клнка зломисленика, која се за врсмо владе Рнстићсве. показивала народу као добромислеиа, те је у своме - виде.гузамазивала очи разним разслагоствпма. збацила је образину, чим је ступила на рад. Њени иартизани. које је обманути народ нзабрао у скупштину. илп којеје сама влада у исту довела. такође су збацили образину са себе. и већина скупштинска јавља се као просто оруће личних и властољубнвих намера и цељи. Само део не мањнне скупштинске. у коме су бнли свепЈтенсна лнца и сељаци. одценила сс од те гомнле корнстољубаца и себнчњака. Јуриш нротпв народа и земље ношао јс ;;а руком. Министарство Пиро-

ћапчево. унотребило је сва средства, да би само постигло већнну у скунштини. Све дозвољено и недозвољено употребило се И тнм се путем ствар свржила. п Србија би нотпуно нредана у сФеру аусстријских интереса. За овај уговор благодаран је, Бонту. А за трговачки уговор заблагодарнће Беч, наравно својим начином. Народ је срнски за све ово јако огорчен и озлојеђен. •Но руке које су све то учиниле. коснуле су се н светиње цркве, скупштина је дарнула и у област црквених канона, која њој никако непринадлежи. те је завела таксу ирн примању свепггених чннова. Српски народ у кога је снажно чуетво православља сједињено са чуством народним, чуо је у својој скушнтини разуздано нападање на своју прађедовску цркву. Неки посланицн. наиадајућн на монашки и свештснпчки чнн, нису ее устручавали да повреде н саму веру. Ваљани епискон шабачкп. којн ужпва велико поштова!Бе у народ}-. навукао је на себе негодавање, разудраног безверија. због тога нгго није одобравао уговор жељезнички, и у скупштини се иредлагало да се епископнја шабачка укине. У таковнм околностима. овогодишњи сабор српскнх архијереја, под председннштвом мнтронота Миханла. протестовао је против овога закључка скупштинског. којим се у српску цркву уводи јеретична си>!оннја. Судба митронолита Михаила после овога нозната је. У његов стан дошао је министар просвете Новаковић са својим секретаром Поповићем. да га претресе, и наћене су неке компромитирајуће харгије, и другог дана бно је митрополит уклоњен са својс катедре. Штампани су и протоколн саборских седница. и однешена су акта из митрополитске канцеларнје. На све ово уложио је мнтриполнт протест. н изјавио да он само устуна силн. Не може се зацело ;*амислити веће бесмнслице од стране законодавства н извршпе власти. Но нађене хартије у дому митронолита. осветљују н значај те саме ствари. Није бадава садашња влада избацпла руски језик из средњнх школа и заменила га немачким: нису бадава неки од министра и ^њиховпх вернпх нутовалп у Беч: отуда су њпма долазпли савети. талш су они црпелн свој иравац. Независност Србије. која је дугомкрваиом борбом срнекога парода искупљена. жргвована је Аустријн. Остало је само да се н носледња светиња народног живота, сломије. И тако у лицу више јерархије нанешен је удар правоелавној цркви. која је главна ' основа срнске народности. и веза мсђу два једноверна иједноплемена народа. — српског и руског. Аустријска штампа. како немачка тако и маџарска, из свега гласа ликује. У сред оваке разливене мржње према Русији. од стране владе ерпске и њених нристалица. српскаје црква.са својнм поглавицом митрополитом Михаилом. стојала на стражи прнјатељства с Русијом. На очиглед помућеног н убезекнутог народа. свршило се једно из нос-

лсдњих жртвоприношења златном телету — Аустрији. Кад се овај члапак већ штампао, добивен је извештај, да је усљед речигосподара императора. високонреосвештени Михаил. одмах новраћен на своју катедру. Сваком Русу бићс мило читати тај извештај. Нека буде реч рускога цара јаком поуком оннма не руским људпма. који су из Петрограда телеграФисали у Београд: -оставите Србију сам«.| себи.- Мајков (На жалост. ова вест. која би и сав српски народ обрадовала. није се испу-

нила. У

рсд.)

дописи Крагујевац 2. Новембра 1881. Кмет Миленко је невип ! Тако гласи пресуда суда ово-окр. која је 21. Окт. изречена у делу оптужења кмета Миле§ка, подинжнњера Брагковића. и предузимача ИорФировића због ФалзиФикаШ1Јс ониса и 1федрачуна. као исправе од вредноста. о догради цркве Крагујевачке. Вредно ће бити да упознамо читаоце овог штованог листа о овом тако далеко разглашеном нроцесу, у коме и кмег Миленко беше жртва партајских етраети за своје нолитичко убеђење. Свак се сећа колико је овдашња каолициоиа -нанредњачко-радикалпа- странка иреко евојих органа ликовала. што је својнм силеткама и ујдурмама успела. да се и Миленко као саучестник у горњој кривици оптужн н под суд и у притво}) стави. Главна нм је цељ била да кмета Миленка тнм начином са управе општннске уклоне и њиховог љубимца Пају ноставе, а за ностигпуће тога нису бирана никаква средства. И доиста таква њихова маневра доста је штете нанела Миленку: јер га је суд без потиуне ква.шФпкацпје о делу. нросто по неким лабавим основима иодозрења^држао упритвору нуних десет месеци. Тек 15. овог месеца одпочео је претрес судски. који је о дана трајао и који је у потпуној наготп иснео на видик све ујдурме и замке. нгго су их злобне душе плели нротиву невиног Миленка. Ту ее могао наћи и унотребнти сведок — банкрот. који је био у онштинској служби. на га је кмет Миленко због неуредности одпустио. и он нађе ову згодну прилику да му се освети: ту се могло уочити. да је од страпе реченс клике неколико -нарламентара 1 - долазило у иритвор оптужеиомс Братковићу под прозоре. и разним обећањнма нресирали га. да евоју кривиц\ пребаци на Миленка. а њега да ће спасти. И ма да је тужба државног тужиоца. бесирнстрастно н објективно написана обухвата-1а све постојеће основе оптужења. опет је онштпнски заступник Љуба Милојевић адвокат овд. из петних жила упињао се, да му и на самом претресу. пред лпцсм суда н толнког свста. створи још који основ подозрења. у који му је убројао чак н то. што је Мнленко као бнвши кмет доставпо пачелству овај случај одмах. чпм ее одкрило н увидило. да је онтужени Братковпћ опис ФалзиФицирао : н ти .ме пстрагу сам кмет покрснуо. А у сноразуму са надлежннма

ннје се пропустило ни то : да ее оптуженоме Братковићу одреди заступник од њихове багре. у лицу једног писара судског, који при носледњем часу у место да искрено брани свог клијента. он га јс својом нресијом нокушао сасвим жртвоваги. само да ољага ккета Миленка. А као најзаннмљивијн моменат целе ове нарнице био је тај. кад браниоци Миленкови. Груја Гавриловић и Миленко Максимовић. захтеваше да се још више одкрије завееа са нечистих намера наших назови напредњака, те да се онштинском заступнику г. Милојевићу ноставп пнтањс: зна ли он где се ориђинални опнс о догради цркве налази и да не буде случајно код њега'? Јер онн са пуно разлога законско-нравних доказиваху, да онај оиис није ориђиналан. што се узима за иредмет ФалзиФикације. И на ово питање публика је еа радозналошћу очекивала одговор од Милојевића; јер ту лежи сва тежина тштања.- но он и ако I мало збуњен нађе изговара у томе: да I за орнђинални опис незна, нити га при | себи има но да има неку копију описа етарог, што га је инжињер Андрејевић ј градпо и ранијсм иредузимачу пок. Таназевнћу нредао. А оваквом одговору не беше нико склон да верује кад именовани браниоци поднеше акт кмета Паје. којим овај норед осталог тврди : да му је Мплојевић поверљивим једним нисмом јавио. да се ориђиналнн опис овс гра1 ђевинс у његовој архиви налази и да и Ј сами општннски интереси налажу. да је Милојевић оиштински заетупник, пошто има у рукама такав акт од важности. Из овога Факта шта вири, нека читаоци цене. Доста је то, па да се увиди, даје од малог броја -небраће" све чињено. што је злобна и пакосна њихова намера тежнла, да невиног Миленка сасвнм упропасте. па у тој намерн чнњена су изузећа противу неких судија. који им се не донадају: покушавано је и путем новина да се судије на страниутнцу партајства заведу.- но нм све то није упалило. Суд је — хвала Његовој нравичпостн — остао сталан и непоколебљив у границама своје незавнсности. и после зрелог оцењивања нашао је : да су сви иостојавши основн противу оптуженог Миленка, тако обеснажени. да се он ни по чему не можи узети за саучеетника у овој крнвици: и оглаеио га је за невина и аустио га из иритвора судског. Но овакав пораз на претресу не само није збунио непрпјатеље Миленкове. него их је још иокренуо на даља недела и безакона. Одмах сутра дан нуче глас но вароши. да је био скуп код једног од познатих -пријатеља народа- где је решено да ее Миленко мора иошто по то осудити. На ту цељ говорило ее. да су одређена три лица да о трошку клуба оду у Београд и да тамо по раде код својих пријатеља. Један нак од вишнх судских чиновника уложио је реч, или да ириволе државног т\"жиоца на жалбу против нресуде нли да настане. да се намести други државни тужилац, који ће се жалити против таког решења. пошто се сумњало на државног тужиоца. Овде ваља прибележнти још и ту околност да је сигурно нод утицајем напада Самоунраве, за претрес бно емењен један држзвни тужиоц. Па сад ее

иостави га у турско-арнаутском ропству, — остави га јадној потлаченој браћи нашој да у тешким бедама свога искушења скупљају се око овог угоднпка божнјег, и топле молитве шаљу нрсстолу Вишњега, те даједномеине и њима сунце нове слободе. Овом божијем угоднику није било ннкаквог иравила удешеног за службу: били су иеирекндани одломци из његова живота. који су срећом дошли до руку г. митрополита. н он је одмах узсо на ее труд, н скоро нзнова саставио нарочиту службу ово.м свститељу — Србнну. Осим ноСројаних списа, који еу у књигама и броширама наштампанн и на свет изданп. имаде још много слова и беседа, којс је г. митрополит на разне слЧ чајеве геворио. н које су зассбно штамнане. Тако н. и}). беседе. говорене прнликом наионичкс носете шабачке енархнје. слово на опелу блажсноночившег књаза Михаила које се разишло у 1Г>.000 екзсмплара и т. д. Даље све учебнике школске. којн еу до сад за паш богословски завод наштампани. као : Догматичко богословле, Пасти])ско богословље. Морално бохословље Омгигитику. сам јс г. митроиолнт прегледао и корсктуру нздржао. ЗавЈипујући овај кратак нреглед књижевпога |»ада митрополита српеког г. Михаила, мц сматрамо за нријатну дужност, да спомеиемо н оне благодстне установе које се нојавшие за врсмс његова архипастп})ства. — установе, којих до њсга никако нијс било, а на име :

1. Његовим старањем основан је - фонл ЈаниГмја КостиКа. с Из овог Фонда издра:ава ее по један сиромашан ученик богоеловије. за све време учења завода богоеловијеког. 2. _ Фон4 архоманлр■ Самујила." Фонд овај намењен је за књиа;евне цељи духовне и моралне садржине. И благодарећи истоме. до сада је нрилнчан број књнжица на рачун овог Фонда света угледао. ?>. _Фона за сиротне /улне у богословији.Из овог Фонда још се ннје ншнта грошило због тога. што је још доста мали. и очекује се да се што вшпе приу.множи. 4. _ Фонд за жеиску шко.гу у ие&ској иатријаршији у Отарој Орбији.~ Трудом и заузнмањсм г. митронолита. основана је женска школа у иећској иатријаршији. До оеновања овога Фонда. ннје било у Нећи нн женске школе ни срестава за издржавањс исте. Благодарећи г. митроиолнту, у данашње време та школа постојн. и дата је могућност нашнм младим Срикнњинама тамошњим, да се могу васпитатн. 5. _ Фонд иокојног ЈиниЛија оиа. јспископа ужииког." Намсњен је за књижевне цељи. Као нгго је нознато. нокојни јенископ Јанићије, штсдећи од својих уста. оставио је ио смрти својој доста замашну суму новфца. Трудом п заузимањем г. митронолита. још за живота нокојн. Јанићија јепископа, цео овај каиитал намењеп је на књижевне цељи. И благодарсћн истоме, доста је корисних књижица, а на рачун овога Фопда, угледало евета.

_Фонд сеештеничкг Ни једном чиновном сталежу у домовини нашој, није тако бсдиа н жалосна еудбина породична после смрти кућног старсшине — храннтел.а. као што то вндимо код сВјСштеничких удовица и сирочади. Док је попа жив, он ради и хранн евоју породнцу.— чи.м он умре. редак је елучај. да његова домаћнца — што но реч. трећи дан ве иде у аргатлук да своју дечицу хлебом захранн. Ово на жалост јасно тврдн. како је осигурано стање нашег отачаственог евештенства! Ми би моглп навести велики број тужних иримера. како ее горко злопате нородице многнх свештепнка: — ми би могли — шта више. навеети и таквих нримера. да је много гвсштеннка сахрањено на добровољне нрилоге. - од милостиње. Али ... Па кад је таква судба свештеничке нородице одмах чим је он умро то ее лако да нојмнтн. шта трни његова породина доцнијс Окакови, н овим подобни нризорн и немили нојаки. изазваше г. Митрополита да удари тсмељ Фонду свештеничком. уложивши }' иети капитал од оОО дук. цес. свог сопственог новца. За тим је позвао отачаствеио евештенство. да и оно ирнтече у помоћ својим прнло;ш.ма. те да се овај фонд што више умножи. И благодарећн његовом труду, фонд брзо

расте н напредује. — он обећава лепу будућност сиротннм удовицама и деци евештеннчкој. Желети је да наше евештенство не ножали н од својих уста уштедити и у овај благ детнп фонд коју лепту внше пружпгп и ирнумножити га. 7. -.Фонл Јеромона-са Мартирија ." И овај је фонд намењен за књижевне цељи. али још није нотпуно доведен у ред. Ово је кратак преглед књижевног рада мнтронолита српеког г. Михаила у току двадесет - нетогодншњег његовог архииастирства. Ово еу ти благодетнн фондови. којих до њега не бијаше. Норед огромннх и разноврсних административних нослова. иоред осталих ранноликих дужностн које он вриш као нредседник или члан разннх хуманитарних друштава н уетанова. поред тога. што до данас ннкога нијс одбно којн се год хтео њему јавнтп. већ се са сваким беседом ноделио. мн држимо да је доста урађено. а у рад много труда уложено. Желети је, да Бог дане његовог живота продужн на благо и корпет српске цркве н њене књижевноетп.