Srpska nezavisnost

БРОЈ 23.

УТОРАК. 10. НОВЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

1Е2Е за с?гп;г: НА ГОДИНТ 24 ДПП.. ПА ПО ГОДПНЕ 12 ДИН.. НА ЧЕТВГТ ГОД. Г, ДИН. ЗА ССТДГЕ ЗЕКЉЕ 21 2АЛХДНСКСИ 2СЛ7СТ0КГНА ГОДИНУ 30 ♦РАНАКА, ПА ПО ГОДИНЕ 15 Фр. На ЧЕТВРГ ГОД. 8 Фр. 31 1ГСТ?:-ГГ1?СКГ: НА ГОДИНУ 13 ♦ОГ. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ф. НА ЧЕГВРТ год. 4 ♦. 31 СЗЕ ЗСТИЕ 1?Ж1ВЕ : на годину 36 ♦ран., на по године 18 фр., на четврт год. 10 фр.

ИЗ /1АЗИ У БЕОГРАДУ /ТОРНИКОМ. 4ЕТВРТН0И, СУВОТОМ и НЕДЕЉОМ гцелом гркднтитво је н адмммнстрацнјд у ку кн г. Т ошј А ндрејевн ка обплик ЕВ ввнац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: нрвп иут 20 дин. нара од реда, А носле СВАКН НУТ 10 пр. зл пр1шос.1ано 50 нарл дин. од реда. Рукописи шал>у се уредништву, а претплата адтииистраци/и иС ? П С К Е НЕ31В2СН0СТ 2". р.укоппси не врлћлју се. неп.1лћенл писмл не НРНМЛЈЛ" се.

ВЕОГРАД 9. Новембра. Имамо да расправимо две расправе с нагапм противнпцима, да побијемо две клевете, што су их .,виделовци", које у свом главиом иолузваиичном листу а које у својим Филијалнла. изнели на нас. Разуме се, да ми то не чннимо њнх ради, јер, на послетку, не можемо им ни замернти, као гато човек не може замерити ни -гуји у процепу". ако ее вијуга н варака евакојако. само да се искобел>а. Ми то чипимо радн оних читалаца, који читају и нага лиет и њихове. а пису можда јога успели да створе себи у свакој појединости чистога појма о иашем н њиховом становишту, те би се могли оним варакањем и вијугањем датн. ма само тренутно. завеетн. Једна је клевста наших протпвиика, да смо мп клерикадци зато гато бранпмо митрополита нротнв не,законитог поступка владиног: а друга је да ми .. ирнзивл.емо ру СКИ п евакп дрлти (!) странски угпцај у унутрашњпм пптањнма наше земл>е." У клевегању Клерикализмом .. Видело" се дотле заборавило. да је чак п „Заставу" обедило клерикалетвом, што је, као и свп у истиии независии лнстови српеки и словенски, осудпла иасилннчки иоетупак владин. те оговара ..Заставу", да она то чиии што, бајаги, хоће

да угоди уреднпку овога листа. „Застава" је ту, колико ннску толико глупу клевету достојно сузбила Остаје још иама, да ту клевету : одбијемо, колико се пас тичс. Ко је клернка.гац и гата је клерикалство ? „Впделу" и његовнм сеизима јамачно је сваки клерпкалац, који бн год попа или калућера бранпо, кога који вндедовац или министар му гонп. Узмимо да вндсловац тужи кога попа од народно-лнбералне или раднкалне странке суду, п на1>е се адвокат да брани туженог попа пли калу^ера . тај адвокат је — клерикалац, јер брани к.шр прој тпв грађанског сталежа, или, ако је тужилац какав чиношшк. пли мпнистар, илн бар скушптпнар, онда брани клнр прогнв државне власти против народног представпнштва. иротив „закона земаљског", иротив државе, против иарода. Не тако, нечастивн ! ! Знате ли. ко је клерикалац? Клервкааап ,је онај, који брани калуђере или поновс само зато. што су калуђери или понови. иа и онда. ј кад они уста.ју против народа у коме су, и онда кад онн служе ту1|Им власницима, који њнховом на1 роду не желе добро , који њнхов народ хоће да однароде. Јс ли наш мнтронолпт у том случају'? Који јс то ту1)!шски власннк . што му он

служи протнв свога народа и што томс народу не жели добра? Нема просвећене државе на свеј ту, где бн црква била просто слушкиња држави, и где је год нокушала државна власт понизитн цркву свугде јс страдала, свугде се обрукала, и морало је тако битп. Немачка је царевнна од највећих царевпна и иајчвршћа војннчка сила на свету. Кад је иротестантска Пруска пошла да уједини немачки народ и да оснује нсмачку цареви, иу, томе су се у нрвоме почетку одупрле оружаном руком, католичке немачке државе. Зато се, после ујединења н зацарења окренула иротестантска државна власт нротив католџчких црквеннх властн ц створн: ла је тога радн тако зване мајске за' коне. Католпчкн бискупи су тим законима одрицали нослушност. Осам годнна еу се, слабачки, борили са свсмоћним Визмарком око тога и шта бн? Сад Визмарк мора ;;а нопушта, мора да се мирп , мора н ако е тешким српем, признати да ннје нмао нраво. А како код нас. у маленој нејакој Србнјн? Је лн нашп иравославна ц]жва сметала уједннсњу н оелобођењу народа сриског? .Те лн се каква год нра| вославна држава дигла на Србнју, те да јој пе да ослободитн и ујединнти сриски народ ? Има ли „Виделокаквог занесењака, који не! ће морати протнвно иризнати? Ко

.је тамо тако занссен да не нризна, да Србнја баш томе. што ,је православна, има нретежно да захвалп сву помоћ којом је Руснја помогла, да томе бар у полак ако не већпном. нма да захвали свој постанак п опстанак/ Па док се велики Визмарк мири са катозичком црквом. која је сметала ујединењуНемачке, дотле — СтојанНоваковић замећс кавгу са православном црквом, која се борнла и бори за ослобоћен.е и уједииење српства! Да, ал' „мнтрополит није прква", кажу внделовци. Нпје црква, ати је глава српске цркве. Зар онај не дира у цркву, зар онај не гоаи цркву којн јој без икаквог суда, протпв и мпмо закона и земаљ| ског и црквеног, скида главу ? С истпм нравом. којим се нама подмеће да смо клерикалцп, могло се рећи да су клерикалпл билн и они иосланицп Срби на пештаиском сабору. који су браиилн српског натријарха протпв маџарског мннпсгра Тисе. 'Га, за бога, бранили су калуђера нротив ,,државне власти" ! А како етојимо са другом клеветом „Вндела", да „призивл.емо руски и свакп други страпски утицај у унутарњим нптањима наше : земл.е"? Оно „свакп другн" јамачно ,је речено ..благогласнја ради." Иначе

„ВОЗВАНИЈЕ ВИДЕЛОВАЦА. Иознато је да су ^Виделовци^ прошле јесени, баш некако у ово доба, по.челп да се прикупљају п организују п да су тада нримали у своје коло свакога. што-но кажу: „с коцо, с коноаца и . па да би у своје коло примамилп и кога од нанредних Срба, они су једне но!»и покрстили се у Ђ наире,ршке !" Но кад им то није за руком пошло. кад нико од нанредннх л>удн не нристаде уз назовн нанредњак^, онда овр ночеше да наново довикују и штамнају у «Вг1де.гу* нова возванија, у којнма „ аружају своје нечисте руке свакоме , али се највише уздају на аисепике! Према броју и каквоћн нових иристалица, они ће удесити онет ново име. Али ио свој вероватности, они ће сад нредпоставнти своје старо пме пазад/оаци, јер се већ туже, како је „ слобода речи, иорел савесне критике ,\ала моп и несавесној агитацији, какве до сада у Србији није било а , иа и јавно

мнење иостало је зас њих „6> ло6разно и . А то се може судитн и но оном њиховом с имволу верс. који су у истом возванију исиоведили. Но тај је символ вере написан на непојм.Ђивом видеЈ \овачком јешку, па да би га наши чнтаоцн разумели, ми га морамо нревести на српскн језик. Тај виделовачки символ вере, у верном српском нреводу гласи овако: Члан ирви: Виделовци керују : да ће Србпја, која је иод лнбералима иостала незавнсном, скорим под Виделовцима опет иостати васалном. Ч.ган други: Виделовгџс еерују: даје бол»с закл»учнти трговачкн уговор са Лустро - Угарском на основу старог турског уговора . него берлинеке конвенције. јер се тимс уједно чувају интереси једног суседа п сиомен суверенства другог. Члан трсГм: Вгоделовци верују: да Србија нетреба од сада ништа да производи, јер ће све што јој треба, добити готово нз Аустро-Угарске Члан четврти: Виде*1овци верују ; да су са Бонгуом закл.учплн железпнчки уговор

каквог нигде нема у свету, (То н ми всрујсмо да таквог нигде нема! Члан иети; Виделовуџ верују: да треба свс новчане изворе наше земље предагн у руке странцу Бонту. 4.1 ањ шести: Виделовци верују: да нам н нетребају новцн, јер 1»е нова банка, коју ће странни завести код нас, дати свакоме иапире. Ч.ган седми: Виделопцн верују : да иаш државни дуг од тридесет милиона , што је учињен за време рата, треба сада у мнрно време новећатн са триста милиона. Чган осми: Виделовци Ц''РУЈУ •" Да ће католичко духовенство ставити им на расположај својс каиитале из хришћанске л.убавп. Члан девети: Виделовци верују: да М0Н0П0Л С0У1И треба устунитп Маџарима. јер они најбол>с умеју да соле памвт Виделовцима. Члан десети: Виделовиџ верују • да све срнске чиновнпке треба заменнти са виделовачкнм нртпннетл.ама.

Чган једанаестго: Вг1де.говци верују: да и судови у Србнји нетреба да су народнн. него виделовачки. Члан дванаести: Виде.говци веру/у: да је онај снстем данка најбољи. уз који иде трошарина. таксарина. крчмарина. нггемнларина и т. д. н т. д. Ко у то всрује гај ће бптн прнмл>ен у сскту г Виделоваци* и биће снасен од свакога гоњења од сваке беде и невол»е.

ПИСМО ИЗ ЗАГРЕБА

Кога се год Србина, као прнјатеља нозоршпне уметпостн у опште. нсносредно мора тицатп гајсње гакове уметпости код иас; и који се као гакав изблпжс занпмао иашим народннм нозорпштем. нли бар као прост носматрач пратио његов развитак од 1860 године овамо, зна, да јс оно у тој својој краткој историјп морало стопу но стопу задобијатн земљншта код нае, да је нмало срећннх н пссрећних дана, као мало која установа: сећаће сс в