Srpska nezavisnost

БРОЈ 34.

УТОРАГ I ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

ВА ГОДПНГ 24 ДНК-, НА ПО ГОДПНЕ 12 ДНН.. НА ЧГГВРТ ГОД. «Ј ДПН. 31 СТГ2ЈГЕ ЗШ2Е Н2. 2 1,Т'*1Е2аС11 — "Г1Т2ЕГ НА ГОДННГ 30 ♦ГАНАКА, Н V ПО ГОДПНЕ 15 Фр. НА ЧЕТВРТ ГОД. »р. II 17СТР0-7Г1РС1Т НА ГОДННГ 1о ♦ОГ._>- БАИК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕТВГТ ГОЛ- "4 •21 32 :ГГИЕ НА ГОДННУ 36 ♦ГАН.. НА ПО ГОДИНЕ 18 ♦Г.. НА ЧКТЗГТ ГОД. 10 <г.

:'ЧЛЗИ У БЕОГРАДУ ЈТвРНВпВВ. '1РТ-01. гнотв! « НЕДЕШ

УРЕДННШТВО ЈЕ I!

ГГ^Ч Г.АКУ . • .ГАОИЈА У КЈ КП Г. ТОНВ ЛВДРЕЈЕВНТ.ј • В 1ЛЦ-КЕ8 ВЕИАЦ.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ ПРВН ИЈ Т 20 ДНК. НАРА ОД ГЕДА. А ПОСЈК 1'ОДКИ Ш Т 1О ПР. ЗА ПР1ШООДАКО 50 ПАРА Д1П1. ОД РЕД\. Р/мописи шелу се уредмиштзу. а претплата адтинистрацији ~5?2С22 Ес313::НС:Т2'*. РУКОППСИ НЕ ВРАТ.АЈЈГ <"К- ПКП.1АТ .КНА ППСХА НК ПРНМАЈУ СВ.

ПР0Т0К0л • Главнзг С^упа. Друхиае за ..потпомагање српсме ињитеености"

I. По позиву Оснивачког Одбора од 18. Новембра ове годнне данае се. у докалу Београдске Читаоннце, у 10 сахатп пре подне. пскунило 105 удеонлчара Дружине за .потиомагање српске књнжевности - : и пошто је тај број довол>ан. да Скун може. по члану 27. правила дрЈТПтвених пуноважно радити. — то председник Оснивачког Одбора. г. Јов. Ристић. који председава на овом ванредном Главвом Скупу. отвори Скуп беседом.која гласи: „Господо. _Тек што је протекло два месеца лана. од како се конституигала наша Дружина. а њеи Оеннвпчкг 4 < К{'>ор евосе ве1| нашаоу нрпјатним положају. да је са.[ове у овај ванрсдан Главни < Одбор је среКан. што кас може поздракити под лсппи нзгледпма. који се јавл.ају ::а утврКење и ра:1витак Дружине. Тонал је и усрдан одзив. којн је она лашла на многим крајевима Србнје, у мн»гпм редовима њеног стаповништва. а навластито у варошима. овнм средиштима културног жпвота сваке државс. Напш нријате .Ђн н јсдномисленици разумслн су нас бс:: дал>ег објашњавања: разумелн с\ ш>зив и задатак наше Дружине. _Но ни онима. којн пас пису могли. или нпсу хтедп разумстн. ми ннсмо ии мало у забуни. да отворено одговоримо. каква је потреба нзазвала нашу Дружину. Ко год хоКе да се осврне на ону везу дога1)аја. који еу ее развили од 1X7*. г. он ће лако наки порекло нашој Дружпнп. Мн се свп добро опомињемо, какви новн , многобројнн задатпи беху наетали за ('рбију кад се наша народна борба заврши њеном не.;авнсиош11\ и оелобоКењем једнога дела наше браКе. нггојош стењаху под туНикеким јармом. 'Ги з?датцн беху иеиосредне. неизбежие иоследице илн рата уопште. или \спеха ратног на по ее. После Керлинског уговора беше положај нсточиих народа веома отежан услед нове констелације европске. а усре.1 ти.с т> гчба трсбаше Србији да нрелази у нов ме1>уиародни ноложај п да еавлаНује замашне задатке од историјеког значења. Мн Кемо иодсетити еамо на неке од ивнх задатака. Гребаше, на прилнку. етарати ее. да

Европска техннчка компспја :а нас иобол.но обележи нове граннцс ('рбије и према Бугарској н ирс ма Турској. — овде иарочито с ноглсдом па потрсбу добрпх обранбснпх усслова нрема нашпм немпрнпм суседпма: јер се ту. као што ее и на самом иослу пока-.ало. могло на једној илн другој страни да олреже по неколпко, подесети по двадеест села. а без сваког права на да кн анел. Требаше. затим, уредитн оелобођене крајеве. а на првом меету расиравити њихово веома замршеио аграрно питање, од кога је зависило морално умирење оедобо1>епог народа. Требаше. дал>е. известн пезависност рпске пркве. а бе-: сукоба са васељенским патријархом. те одржати духовну заједнину са велпком црквом. као и са свима другпм правоелавним прквама. У наппгм по: граничппм окрузима према Турској \ још се пушаху кровови од варварства. којим је непрнјате.к )>ат водио : преживелим жртвама овог вапдализма требало је одакшакати судбнпу и опстанак. Усред «:|.ономне недаће вал>ало је отварати нове фи нанснјске изворе за одужси.е дрј жавног дуга; усред највећс павале домаКих брига вал>ало је још водити нреговоре за уређење спохних одношаја и економних пнтања еа странпм државама. _Нека од ових великнх интања бејаху ве1> срсКно ::акл>учена: друта упола на добар нут нзвс гена; нека су била тек начета. а пека најноеле. стајаху широм отворена: јер једна од њнх требаху врсмена да доКу до зрелости, а друга. по својој мсђународној нрнродн. ие могаху ее расиравити једнострано. но изискпваху добре во.ке и правсдне оцене и са друге стране. .Питања су бпла замашлд: она су бпла довол.на. да заузму евуколнку нажњу и бригу земл.е. па да на1>у повоЈ.ног исхода. II мп носимо тврдо уверсње. да бн Србија н нашла таквог нсхода корачају1>и оиом 1>гтј>"/Н'> којом се обично одликују младе државе. које својој задаћи нс иду на еусрет једном но!ом и .111" 11 .цлј/чм " ■ ч.10. но обеиа чч/ч тч » ао1/.:.1амо: корачају1>и оном 'мпгрено/и/и/. 1.ојом се обично зида евака солндна зграда, а парочито зграда државна. _Но кобним стнпајем нрнлики ми изгубиемо равнотежу иод ногама: ономе дугом низу крунв1гх државннх. п епол.них и унутрашњих задагака. до1>с те се придружн. мч јејон ич.г. великн ш"1з нових пнтања.

На један мах виде Србија пред собом ставл.ен на дневни ред сав свој ,1р.*-авни живот. н спо.ђни и унутрашњн; гомнле задатако будуКностч. стровалише се на садашњост: нзиђоше пред нас сва могу!>а пнтања. — не једно за другпм, не једно поред другога. но једно аре' КО лру\01. -Ко сад могаше спокојан бптп? Свакн патриот. који хладно прати догађаје. стаде се питати с бригом и страховањем: је ли могуће сва та нитања у један мах срећно раснравптн? Млади још и неискуспп на поху државнога жпвота, да лп не (>емо пренаглити? Да лп не ћемо подлећи под бременом толиких терета, које нам је непгго сила нрилика. а нешто п наша роћена наг1 лост натоварила? Што на пољу домаћих питања и не ногодпмо. то ј ћемо још моћи и исправити . алн како ћемо псправнти оно. што нам се. на пол>у епо.мшх пптања. буде из руку нзмакло? _Ако је пре овако иагомилаиих задатака била потребна сва снага ! земл>е. сад јој је тек свачпја прппомоћ била добро допгла: требаше јој здружене сурадње свнју синова. који судбпну њену на срцу носе, а будним је оком прате и разуму. _Л>уди наших мисли п убећења осећаху се такође позвани на судедовање. п то, чнни ми се, не без пеког права; алн. по природн својој тнхи п умеренп, нису ее онн могли одлучнти да уђу у арену агитаније. Да на олтар евоје зем.ке нри несу свој део еурадње. они су моралп тражитн својој нарави подесннји пут. нут хладног разлагања и обавештавања. а то је шјт књше. _Ето. госнодо. каква је потреба . створпла Дружнну. око које смо се мн хармонично искупили, готовп. да потпомажемо њен задатак, једни. материјалним жртвама, други нером а трећи н једнпм н другим. _Но осинвајући „Дружиму ш иотиомашњг Сриске Књнжевностинитн сте ви, госнодо, мислили, нити еу иријател>н, којп нам се јавкају. тражнлн. да она буде утакмичар Ученњ г Друштива. Не, испитнвати сувремене појавс и иотребе јавнош живота. њих нроучавати и нроираКати, а ме!/у собом обапештавати се — то је задатак. који је наша Дружина на себе нрпми.та н који прнхваћају сви они. I којн нам >-е свесрдно одзнвају како са класичног. сад ослобођеног земл.пшта Старе Србије, тако и-са питомнх крајева Шумаднје.

,Исто тако, уређујући се у об днку удеоничарске дружнне. ви нисте смерали нп на какав матерпјални добитак: далеко од тога, вн нриносите жртве. да створнте средства, која су цотребна задатку Дружине. Племеннта је била ваша ндеја. п семе је пало на пдодно земл>шпте. На неким местпма већ су се образовале наше Подружине, на другима оне се сад образују, из трећи.х опет јавл.ају се поједнни еуграћанп, да узму учешћа у радњи Дружинској. Оволиким одзпвом не само пгго је прва половпна удеоница. смемо слободно рећи. већ разграб.гена, но до сад их је затраасен још знатан број нреко половпне. ,То је. господо, успех, који нас може задово.гством пснунити. јер ако се узме у оцену данашњи отежанн ноложај наших једномиеленика, вредност се успеху удваја. Алн Управа, коју сте ви на Главном устројном Скуиу изабрали. дошавши до ове тачке рада. нема овлашћења. да се можс н дал>е одзнвати оннм пријател.има. који бп желели учествовати у задатку Дружнне; пе члану |>-м Дружинских нравнла. она сад потреб\-је ваше одлуке. Са тога је Осннвачкн Одбор и сазвао овај ванрсдпп Главни Скуп. коме је тнме и задатак. у смнелу Дружинских нравпла. већ обележен. „Оснпвачкн Одбор. еаглаено са Управом Дружинском. налази. да ннтереси дружиие могу еамо у добитку битн . ако се њена ередства увећају. а талентнма. знању и патрпотизму нрошири круг радње путем. који је она изабрала. Пут је неоснорно племеннт, као нут светдостн н напретка. Ако икада. еад је потребно. да се на далеко осветл>авају све стазе н богази. кроз које се окреће точак пашег државног жпвота. Од правца. који он оуде коначно узео. зависиће будућност наше земл.е: завиенће, хоћс ли па нашем нараштају остати клетва пли благослов потоњнх векова. ,У нашнм редовнма нма доста снаге. која ннје зем.ки на одмет: има евсжих. младих снла, нозваних и спремннх да раде на нол>у књнге: нма нредставннка радннос-гн и трговнне, који. живећн у свакндашњсм доднру с народом. познају његове нраве нотребе; има нх, најпосле г који< су још нре четврт столећа ступнли на јавпу иозорннцу. алнно нрнмеру једног старог свог ироФесора, могу они још н данае рећи_а1»ег а!>ег пјећг какег."

о