Srpska nezavisnost

БРОЈ 35.

ЧЕТВРТАК. 3. ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I

кл годинг 24 дин., нл ао г<».\ни* 12 дчи.. на четпрт год. г. днн. зд сстл .тг зеи.гг 21 балкхнпсо!: пзлтстскт. на годину .80 фгаплка. на по год1шв 15 ♦!». нп чегнрт год. 8 ♦!). на годипу 15 ♦ор. > БА11К.. 11а* 110 год. 8 ♦. на чегврт год. 4 ♦. 31 32 ::т1.те ^^132 МА годцнј .'»л ♦ран .. нл по годпне !н фр.. нл чктпрт год. 10 ^г.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ /ТОР Н ИКОН. НЕТ ВПЛ01 С «ВОТОМ Н НЕДЕДОК хх-л. ивло!^: ЛЕУ >*ред11иштв0 јк и адчин1и грдција у ку1.п г 1"«чс лпдрејввића ивсмит .Еи ОВНАН.

за огиасе рачуна се. ЦРВИ ИУТ 20 ДИВ. ЦАРА ОД РКДА. А НОСЛЕ СЈ1АБИ НУТ 10 ПР. ЗЛ ПРИПОС.МАНО 50 ПАРА ДПН. «>Д РКДА. Р/нописи шал>у се уреаништоу, а претпдата адтинистрацији ..С7ПСК2 2Б313ИС23СТ 2". рукописи 111' враћлју гк. пкп.1ат.г..ча пнсмл нк ПРИ11АЈЛ" СЕ.

БЕОГРАД 1. , (еисибра. „НА ПЕТОЗАРНЕ МУЧЕНИКЕ," Тако се почиље уводнн мланак у 141 броју „ Вндела". Чнтајући тај <маиак ми чисто гледа смо, како се мучаше и увијаше иисаи тог чланка, кад га је пнсао. Ако га је та његова мука п нево.ка пагнала. да своме члапку даде онакав иаслов, као што му је дао, онда је нотпуно онравдао свој иибор. Мн потнуно појнмамо тај мученички ноложај ,Виделовог" нпсна оног уводног члан ка. јер тешка је то задаћа хвалнта оно. што је :»а куђсње. а нападатн оно, што је узвишено над сваким нападом. А ту тешку зада)<у узео је на себе писан чланка на .. Пстозарне мученике*'. Онје предузео да обасипа хвалом владу „виделовачку", а да напада н куди народне носланике. који нађоше да њиховој савести не одговара. да н носле прнмл»еног. за < рбију онако штетног, Бунтуовог уговора и дал.е остану народни нослапици, иа положише своје мандате. изићоше из скупштине. Но хаие да внднмо н ту хвалу н тај наиад „виделовог- „пегозарпог мучешша". колико вреде. _ Пето.чарни мученик" хвали _виделовачку" владу. што је, вели, за кратко време своје владавине дала: .. слободу нечатље. независиоет судску. елободу удружења. сигуран извоз земаД.ској пропзводњн. јачи полет трговачкп п еигурие кораке за промену устава". Као што внднмо ни тај ..Виделов нетозарнп мученик" не усуђује се да хвали садању владу због жел.езннчког уговора са Бонтуом, јер сигурно и сам признаје, да је оп (10 Орбију н њене свеколике интересе толнко теретан и штетан. да се ни „Видело" не усућује отворнти му своје ступце за одбрану. А да је неумесно хвалисање _Виделована- са њнховнм законом о иечатњн и о зборовима н удружењима, то смо ми, у своје време. кад еу се ти закони нретресалн' у народној скунштнни, доказали. Ми смо том приликом очитовалн, колнко је пазаднији овај „наирсдњачки" закон, на прилику од закона о нечатњп 1К75 годнне. 'Гада смо разложили и надамо се, убеднли еваког непристрасног патриоту, да ,је „вндсловачки" закон о збору н удружењпма далеко од тога. да се назове елободоумннм и напредним. Јер кад нам на сваком збору стоји ио-

лнцнјскн комесар пад главом као оштар мач. готов да нас у сваком тренутку носече. лиши оистанка; кад н сваки полпцајац и мннистар уиутр. послова нмају, но гом закону, нрава и да забране н да растерају свакп збор, свако удружењс. не дају 1.И иикаквих разлога и не одговарају!]!! никоме за то, — онда ннје тешко увидетн. да нам са законом о зборовпма п удружењпма влада не само није дала нншта више него што смо пре тога имали, већ нанротнв да нам је још н одузела слободу, коју смо дотле ималп, на нмс: да се без нрнсуства полиције разговарамо и договарамо о бољитку н ианретку јавних послова. Исто тако н за „судску независност" ми смо, у своје време. доказалн, да је „внделовци" ннсу покренули што су нстп||#го п.искрено њу желнли. не1| сај^о да. на терет државног буџета, постнгну своје партајске цел.и: да из судова избаце способнен карактерне правнике. и да нх нонупе својнм иеснособним рођацима и партанстима. Изоначавајући на тај начин „ судску пезависност' - . виделовцн не само да је нису „створилп". као што се опи хвале. већ су је поткопалн и омаловажили увађањем партизанства и у судовима. Плн зар се смеду позивати на судску независност л.удн. чнји мнниетар нравде недавно, приликом пзвесних избора за внше судове, говораше неким бирачима, да не гласају за нзвесие кандидате?! У току свога хвалисања „виделовци" завршују, да су далп „сигуран извоз земал.ској производњи н јачи полет трговини". Ово једоиста више пего жалосно. Зар и код онако штетиог за Србију трговачуговора са Аустро-Угарском. који је осудила наша сва јавна штамна и јавно мншл.ење осим „виделоваца". емеде когод још изићи на јавноет са изразима. да је тнме оснгуран извоз земал.ској произво ш.н и јачн нолет трговнни?! Којн још н то сме јавно тврдпти, тај тпме даје врло рђаву сведочбу о своме соиственом политичном карактеру. Ми смо све го потанко разложили раније у нрећашњим органима либералне нартије. Са тога не ћемо више о томе овде да говорнмо. Само ћемо још да се зауставимо на ономе, што нисац „Пегозарних мученика " вели . да нам је садања влада припремила ,,сигурне кораке за промепу устава". Ми не знамо штаје писац тога члан-

! ка разумевао нод тнм „снгурннм ј корапима за нромену уставаАли то знамо, да ту нема ннкакве сигурностп, кад внделовачка влада не смсде изнћи еа предлогом: у чему хоће, и у ком духу и правцу да мења устав, већ свој акт о промени устава замотава онако густом конрепом нензвесности н тајанствености. каква се впдн пз владиног нредлога о промени устава. Влада је тако „сигурнпм кораком" томе нослу нриступила. да сада нико у Србпјн не зна. и ие може да зна. шта нае чека при нроменп устава. Јслп и такав ненскрен рад владе заелужио хвалу. то оставл.амо нека одлуче самн читаоцн. А ми ћемо да прећемо на други део оног внделовог чланка „на Петозарпе Мучепике." Ту разумемо напад „Видсла" на оне иародне носланнке, којн по примл.еном у народној скунштинп Јтовору о пашој жетезннци еа Бонтуом наКоше, да пм је дужност положпти евоје мандате. Овде је место да се заннтамо; шта унраво чине народни посланнци, кад наћу да треба да нстуне из скупштине. на то н изврше'? Нншта друго, већ што онп тпме дају народу могућности, да и он. приликом новнх нзбора. јасно п отворено искаже своје мншл.ење о пнтању. које је по увићавностн п схватању његових носланика било толико важно ; да га иосланици ннеу смели нримитн на евоју еавест без ноновог еаслушања народних бирача. Мн нисмо- пнкада билн од онпх. који бн обадравали нос.ланике. да наиуштају евоја носланичка места, полажући своје мандате. Напротив ми смо вазда заступали ту мисао, да је за нравнлно н здраво кретаље државног организма штетно истунање некнх народних посланнка због разноглаенце при решавању каквог питања у скупштини. Али нрн свем том мн смо далеко од тога. да замерамо нојединнм народним посла ннцпма, кад они наћу, да пм њихова савест налаже. да немогу дал.с остатн иа својпм носланичким местима, докле народ нонова не нскаже: одобравалн њихов правац у пзвесном важном питаљу. 'Го је ствар њнхове увићавностн и саве' сти, за коју ппко нема нрава да нм чини прекоре. А још најмање сме их за ово нрекорнватн „Видело" н љеговн патропн. јер и ми, а п други врло добро внају. да су баш .,внделовци" били ти. којн су нрвн увели н отиочели у Србијн ту нрак-

тнку изетунаља из екунштнне, кад им се пешто није донадало. а увићали су да су у маљннн. Шта више баш њихов шсф . Г. Пироћанац. био је тај. којнје новео у Србнји коло иступања народпих носланика из скупштипе. Ми в])ло добро иамтимо дајеоп иајпре 1Н74. а ноеле 1877 године. нрвн нанустно своје иосланичко место, на да је тек после из скупштнне нзншла н позната мањина у Крагујевцу. П кад је то најпрс Пироћапац. а поеле н тадашња скупштппска мањпна учнннла. онда орган ондашњнх назадњака, а садањих „нанредљака- „Будућност" не еамо да ннје то нанадала — као што сада чпни „Виде.то", већ их је паиротив због тога обасинала хвалама. Нашн назадњацн онда су далеко од тога били. да народу саветују, да те л.уде нонова не бирају, већ еу нх напротнв преноручивалн за нове из боре као вал.ане борце за народна права. А еад. шта сада чнне иапш назадњаци преображени у „напрсдљаке"?! Нанадају народне послапнке, који су из екупштнне по својој савести нетунпли. н саветују народу, да их ноново не бира. Је лн то доследно. је ли то савеено и поштено од нашпх „виделоваца" ? ! Зар тако, госнодо виделовцп. поштујете слободу тућег убећења?! Далско од тога да се у овоме сложимо са нашим „напредњацима." мн на нротпв н овом нрилнком велнмо: бирајмо оне посханпке, којн су из скупштнне пстуинлп. НАШЕ ПРИВРЕДНО И ДРШВЕНО СШЕ II. Званнчан поиис од 1 ч 1јО. ончатује ове радње и начине жнвота у Србији : 1.. Пољска привреда. — '2. Руларство. 3. Занати. а на нме: а.) счремање хране или : млинарска, пекарека. крчмарска, мееарека. кобаенчарска радња.- б.) саремање одела. или кројачка, обуКарска. кожухарска, ткачка и бојаџијека ковачка н браварска радња; г.» израда иокуКанства. или грнчарска. дрвенарнјска. котларска н качарека радња: д.) свеКарска и сааунуијскарадња\ ђ. коларскарадња\ е.) седларска и кајии/ар^ка радња: :к.) израда оружија. нлн пуцшарство и ножарство: з.) з.хчтарска и саџиЈска радња — 5. Јрговина : — 6. Возарство, нлн кочијашка и лађарска радња. 7. Личне. услуге нлп бријачка радња. надничењен нослужива&е. — ч . Здравственр услу^е , или лекарство, бабичлук н апотекарска радња. 'Ј. Јавна натава. — 10. Л*/б ижепност н лепе вештине^ сликарство н нечатање књнга: књпжарска и књнговезачка радња. — И . Верозаконска служба. 11'. Јавна уирава. = 1 .*>. Војена служба. — 14. Правобра,

;х,