Srpska nezavisnost

БРОЈ 20.

СУБ0ТА. 6 ФЕБРУАРА 1882Т0Д.

ГОЛИНА II.

5Е2Е 31 с?гп;т: НА ГОДИНУ 24 дин., на по годипк г2 днн., на чвтврт год . »> днн. ЗА ССТ13Е ЗЕИЉЕ ЕЛ Е^ЛКДЕСКС^ ПСЛ70ТСК7НА ГОДПНУ 30 ФРАНАКА, НА по годнне 15 «р. н.ч четврт год. 8 «р. 31 А7СТРС-7Г1РСК7 на ГОДННГ 15 *ОР. У ВАНК.. НА по год. 8 ♦. НА чегврт год. 4 ♦. 31 С2Е ССТ1ЛЕ 1РЗК1ВЕ : на ГОДИНУ 36 ♦РАН., НА по године 18 ^р.. на четврг год. 10 ^р.

ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОИ, ЧЕТВРШИ, СУВ010М и НЕДЕЛОМ К-А. ГЛ;ЕЈТ01^Г уредништво је н адмпнистрацнја у кући г. ТоМК лндрејеннћа овнјнћвв венац.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: први НУТ 20 ДИН. НАРА ОД РКДА, А НОСЈЕ СВАКИ НУТ 10 пр за ПРИПОСДАНО vi ПАРА ДИ11. ОД РЕДА. Румописи шал>у се уредништву. а претплата адтинистра^ -Ј „СРПСКЕ 2Е31В2СЕССТ 2"рукописи не враћају се. иеп.1аћеиа писма не при.мају св.

Шта мисле судови наши? ....пешш! рагееШг! х. Приморани емо били да у овом лгсту нзносимо шта о нама мнеле ваши 4 суседн — а еад емо опет прннуђенн да се запнтамо шта мнеле наше судије. На нае у еадање доба насрћу опаености екоро еа свију етрана. II лична имовна безбедноет наша као да је иечезла а у толнко нае већа брига мора да обузима. што имамо оенова -да етварамо себи уверења да ее ни од оне стране неможемо надати одбрани е које би јој се највише надати нмали. Тешко да је кад у Србији било жалоенијег стања п > безбедвост личну н имовну него ли што је то данас. Србија је два рата водила за која противни _Видешци" један пут веле да су земљу упр <шастила а међутим други п\т опет похвалом преузносе владаоца нашег за извојевану у тим ратовима независност. Ни тада у том стању кад еу у извесној мери и преки судови билн није било веће опасности по речена права ма да су извеене личноети са извесних душманских тежња својих желеле и радиле да се што јаче оеети у народу то неповољно стање. А које су то личноети можда ћемо доцније иматн прилике и да их поименцс побројнмо саделои н меетом које су и где су учиниле. За сада то изостављамо. Народ наш као и други образовани народи побринуо се да заведе и учврсти на природн и законима нрироде људске и на начелима сувремених наука оне друштвене установе, које би одржавале и потпомагале природни развој друштвенога народњег живота нашег и крчиле пута благостању и срећи његовој. Између других и то потребних установа постоји и у нас судство иостоје судови. Кад се свака установа друштвена и њено постојање поглавито управо једино правда оном коришћу која она друштву ма н посредно пружа онда је логичан закључак тај да сваку ону установу треба рушити коју би толико штете колико и добра друштву доносила а наравно у толико пре ону која ствара више штете него ли добра друштву чија је. Са те једине праве тачке полазећи и ценећи у садање доба тако учестале и тако многобројне жалосне појаве у судству нашем по имовну и личну безбедноет грађана, могли би се у праведном гњеву и с оеновом запитати: па нашто нам то тако скупо судство кад оно или није кадро или неће да нам даје нужне и законом освештане гарантије илн што је још жалосније. кад се у раду своме јавл.а као друти саучесник оној чети и клики која се као јавни непријател, народа понаша и ради!? Са те тачке и тако ценећи те појаве морамо с болом у души запитати: Зар се за то народ преко својих нредставннка радоваше оној светлој идеји независноети судске и зар зато ону судећи по нашим економским приликама баснословну количину од 100.000 динара даде да данас не може имати ни онолико уздања у судство, судове своје, колико бар нре имађаше! ?

Таке би закључке и питања на и чи : тав низ других њима^сличних могли чинити а да се не огреигамо ни »» истину ни о осећај народни! Али-кад ее с друге етране или бол»е рећи еа веће висине погледа на ту ствар, видеће се да сама установа судетва но себи није иитн може бити за нрекор. него да све зло у том погледу или долази или се одобрава од самих личности које тој установи живот, рад дају. видеће ее да су личности узрок са кога че он*ко светла ндеја еудске независности избледела. потамне^а — видеће се да су личности проФанисале такву по друштво по народ наш корисну установу и начело независности судске. Ко је нроматрао и пратио рад нашеГ законодавца још из ранијих времена, а за то нужне епреме има«». мора признатн да је он од уетрпјства наше државне централне унраве по кратком времену ударно наиад тако. да ее с правом може рећи да је готово више врсђао и спречавао развој нашег друштвеног живота. него ли пгго га је потпомагао: а то да је поглавито отуда долазило. што је сваки који би ма за каквог миннстра дошао уобразио. увртио себи у главу. да је он кадар и да законе земљи гради. и да је зазорно да за то понуди државни савет или га бар као крптичара за свој рад позове. — еавет, који је до скора као центар знања науке и искуства нашег и законе правио н који би и од сад са изменом малом његова устројства могао бити још и јача снага.у том погледу. Да се којом народном срећом савет државнн питао и чуо како он мисли о уговору са Бонтуом — неби се могао а ни смео пред народну скупштину ни изнети онакав. какав је. Но те махне нашег новијега законодавства које данас досежу своју највишу тачку н. пр. у закону о штампи о удружењима о утоворима с Бонтуом и т. д. преко чега наука с презрењем нрећи мора сузбијане су до сад па прво место од еудија, — дакле од оних личности које су у судству вршиле вол>у законодавчеву. До данас су те личности биле бедем који је од махна и погрешака законодавчевих а особнто у тешким часовима штитио грађаннна српског исправљајући погрешке способношћу својом, а блажећи махне патриотством својим. Алн данас кад су све то јаче и веће ногрешке у законодавству нашем. данас је сразмерно све мање личности оних и онаких у судству. каквих треба да имамо за каквима је зар и са.м закон независности судске тежио, данас је дошло време да признамо да је из осећаја народњег всћ исчуиана п сасвим псчезла она вера: -хвала богу и суду„ или ~бог иа суд ! и Кад нема кривице до установе судства него кад је кривица до самих личности, које дају живота тој установи, онда је опет тај логичан закључак: да начело неко ма како но себи и ирироди својој добро бнло или установа каква друштвена ма кцко по ееби благотворнд за друштво била никако не може бити «.»д користи народу. ако су худе оне личности које начело нримењују које установи живота Дају. Најбољи нам је зато доказ садашњост... Каква жалосна иронија сад у нас по политичку слободу грађана; каква злосретна слободна штамна, ценећи

је у исто доба и по њеним резултатима — какво нсмевање и изигравање судеке независности, каква норуга на ираво личности н имовпне! А зашто то ? Ко не зна.... кад размисли. Кашће му се само Не помажу и не могу ништа да помогну ни начела на установе ако нема дораелих личности за њнх. Нека наша пискарачка интелигенција и наши понессни иа унуштенн избију себи из главе уверење. да се може ма и најмање добра народу и земљи учинити номоћу начела и установа без обзира на личности. које би начела иримењнвала и живота установи давале! 11 колико јсопагно што нам се смањује па и недостаје нуждан број таквих личности у судству нашем, к »је би известан бедем биле, толико је^опет с друге стране несрсћа по нас и земл»у, што се јасио опазило да се услед оскудице ваљаних н сноеобних личности почело од једно нре 7—8 година у нас да се суди пре ио свачиим законима само нс по нашим срнскнм законима. Ночело ее по аустријском по француском и бог би анао још по којим судити и на тај на.ин и законе српске и нрава и уздање грађана српских изигравати. — а то се ве да и не сме ничим иравдати па наравно још мање оннм што је као нскн од судија .кечкеметски. - неки „француски" а некн зар и „морски- оравник; или што је као еудија за данас независан. У нас се са худнх личности пресуђивали на прилику да у ваелеђу тетка по оцу буде нреча од братучеда својс. која оца евога наслеђује. У нас се осуђнвао нолицајац за утају или оштету, ма се тој оеудн противиле и ирирода саме ствари и јавна неиоништена исправа. У нас се решавало, да се који чиновник под еуд узме. само зато што га министарски савет под суд даје г јер да ннје крив. зар би га молим вас* веле судије, _давао под суд министарски савет.- — и „зар још н тај може битп да није крив! и У нае се по једном н истом закону и под једним и истим условима један тестаменат снажио а други обарао па н са гласом истих суднја: или један окривљени ослобађао, а други, који ее случајно само друкчије звао или друкчије о нечему мислио, као кривац осућивао. Где се тако „ашићаре и противу закона отпочиње радити. ту доиста не може бнти добра! ИЗ ЛИСТОВА а~ руски2С л Новоје времја" пише: Ирошле су већ три године од како је закључен берлинеки уговор. а ми још до сада не можемо да се опоравимо од тешких за нас иоследица последње источне војне. Смешно је одрицати за Русију важност утврђења унлнва на балканском полуострову, н успоставлење јаких веза са народнма који насељавају тај иолуостров; алн нама никако не нриличи. да играмо улогу онога који се екенлоатише. на штету својнх цељи. 'Греба дати нознати меродавннм круговима, колико они губе ако нису са Русијом. и колика им грозна опасност од туда претн. Нрост народ није се никада отуђивао од велнке еловенске државе, он је нскрено расположен према нами и инстинктивпо осећа везу с нама. Но нажа-

лост ми смо сасвим немоћни да ма што учинимо. док се год меродавни кругови неубеде о својим заблудама. Али пре ил ноеле они ћс се горко покајати. што нису појмилн право сгање ствари. НарпЈима б/игканско1 ио.гуострова нема лрухох излаза, до и~ш аослужити за материја.1 иреобрпжаја Аустријске илиерије у источну или да буду угуимни герман ским ч.геменом. и.ги најзад да створе сами из себе нешто трајно и и^ело у сајузу са Русијом и иол њени.ч иокровитељством. У Нерлину. као што се види. добро нојме то. н садашње зближење међу Германнјом и Турском Факт је врло значајан. И много пре Петра великог. појавила се жудња Русије да обезбеди за собом пут из јужних предела к средиземиом мору. У последњем подругом столећу. ми смо не једном напрезали све своје силе . да задобијсмо на црном мору тврдположај, и осигурамо наш уплив па балканском иолуострову. Катаринеки ратови е Турском, кучук-канаџирски, букурешки, и једрснски уговори. далн су нам могућност да /»д чести постигнемо жељене резултатс. но још је много остало не испуњено. јср је сва занадна Европа у источном иитању ступила нротив Русије. Но Русија би могла нотнуно издржати борбу са својим нротивницима. кад би се могла ослонити на своје нриродне савезнике, на народе који насељавају оалканеки полуостров. Но на жалост, догађајн минулих година не дају нам основа да можемо рачунати на те савезнике. И ма да су њихови интереси у многом солидарни с ннтересима Руеије. вековна борба са муеломанским светом махом је условљавана саучешћем к нашим једковерцима и једноилеменицима: а.1и наши природии савезницн сада почнњу да играју дволичну улогу, у нади да за себе извуку што боље користи: они се час нредају западним 4 државама. а час опет снова изјављују своју преданост Русији. (Народ, здрава маса његова и права интелигенција. ннкад ннсу губили из вида Русију. они је и сада као н увек сматрају као природног свога савезника. Чуство љубави према Русији у евима здравнм слојевима народним, не може се нотрети ни сучим. Она гомила људи , игго се предају западу а ноглавнто Аустрији, вазда је иредстављала иа здравом телу народном отворену рану. н према томе не може се оцењивати народ ерпски. Та гомнла је презрена и жигосана од народа). Они заборављају да се Руеија тиме снречава. да може ићи по оном путу, на ком им је дала политичку елободу, која до сада још није потнуно обезбеђена, и коју могу лако они нзгубити и то на свагда. Лажна и неискрена бојазан неког дела интелигенције балканеког полуострова, од наших. као бајаги. неких тајних планова и цељи, које прете опасношћу политичкој слободи тих држава, често дају повода да оне раде протнв интереса Русије. При таковом стању ствари врло је тежак наш иоложај. Била би заблуда надати се. да ће се Евроиа добровољно сагласити, да се та цељ постпгне, а међутим иа народе, који би требали да нам помогну, мн ие можемо рачунати. (Потпуно се на народе може рачунати. Нема те силе, која може спречити народе, да не раде на остварењу својпх идеала). Кад ми нисмо могли или нашлн за нужно снлом решнти питање, када је ее иојавила прилнка, то нам сада преостаје да меродавним круговима дамо осетнти уилив наших политичких противннка. И највећи прогивници руски обратиће се на Руснју као на своју покровитељку. када их занадно-европске државе почну иритискивати и гњечнти. (То не могу ти људи учинитн. јер иначе небн нас ни продавали Аустрнјн. Они су закорелн у злу, и нреко њих ће струја народна прећи). Пре су свагда налазили наши сродници потпору у Руеији, али ми смо се убедили да ч они не схваћају истине односе к Русији, и ио томе не само што