Srpska nezavisnost

— 129 —

4

којс ћс само она, влада 9нати — нагурила и „Лендер-банку- а с њом и сву тежину аустријског утнцаја на нашу државу у свеколикој скономној и Финансијској судби Србије. Пређимо сад на саму ствар. Децембра 2 н 3 (т; ј. 14 и 15 но новом календару) 1*81 године објашњена је једна тајна која се и нас тицала а која ћс са ириликама које су настуниле још више да нас сс тиче. Тога дана обсло- ; дањено је да ауетријека влада има све- ' зе с Бонтуом н да га у његовим пре- ! дузећима номаже; даљс да је бечка г лендербанка 1 дело Бонтуово подигнуто ио н.чузетном и протнвзаконом одобрсњу аустријске владе. За нас су од интереса ови односи: и ако је пре мссец дана било говора о овом истом иредмету на овом месту то је поновљено ^титање о односима Кеча ! и Лсндербанке ностало за нас важније што виднмо да је Бонту закопан нод развалине своје ирве установс „Генералнс Уније" — а „Лендербанка" такође његова творевина, под привилсглсаним окрнљем бсчке владе као да хоће да остане на својим ногама. М та ћерка и наследница -Гснералнс Уније" као да не стоји далеко од нашега државиог зајма који су одмах носле железннчке конвенције такође с Бонтуом закључили друтови г. г. Ннроћанца и Мнјатовнћа. Године 1880 октобра 3 (15 актом ЛЗ 17.121 потврђени су од страие бечке владе штатути ове „цареко краљевске аустријске Лендербанке- — а то је било само 109 дана прс тајног закључка жељезничке конвенцнјс еа Бонтуом која хје опет потпнсата 22 јануара 1881 год. 4 у Београду. И судећи по целој ситуациБонту није дошао лане нама из Париза но из Беча. Отуда је он донео сва поједнна упуства и детаље о српским државшш доходцима ђумруцима п данцима — упутства, каква му је могла дати само обавештсна бечка влада! А како сад већ излази беззазорно на видик да док је се за солидна енглеска друштва заузимао енглески посланик Гулд, дотле — како вели један бечки лнст — ..није мировао ни нрсђашњи аустријски иосланик барон Херберт и заложио јс сву своју моћ за Бонтуа. те је овај и надвладаоЛ И у Беч је опет отишао нрво Бонту пошто је закључио и славно у „сриској" скупштини протурио своју конвенцију. У Бечу ]е — после сјајнога дочека у Београду — добпо Бонту нротекциом г. Пироћишу доброрасположеног министра барона Хајмерла ^ленту ордена Фрање ЈосиФа." или како бечки лист са доста поруте за нашу владл* вели: „Иобедиоца је одликовала Аустрија...." Даклс тај исти .,Француз и Бонгу оснивао је н „Лендербапку и у Бечу. Том истом Бонтуу дала је том прилнком аустријска влада једну концесију, каква од иоследњег „краха с 1872 год. никоме није уступљена. Концесија или нопуштање бечке владе састајало се у томе даунрава »Лендербанке" може пре но шго се исплате 200.000 основних акција, — пустити у саобраћај још 200.000 _младих акција а а то је један посао, коме се прииисујс да је узрок великоме бечком -Краху" од 1872 год. и који је поступак забрањен „Регулативом ц од 1 марта 1872 год. (после „Краха и и која забрана гласи у несумњивим речима овако: п Емиму достојно ценимо драгоцену залогу трајне, штедре милостн и љубави божије нрема Србији нашој. Дане ове, који се тек носле дугих и иретешких векова јавише, нека преблаги Бог ознаменује као дане нове среће и слоге, нанретка и славе српске. У то име нека нреблаги Бог виновницима радости срнске: крал»у Милану првом, краљици Нагалији и Престолонасљедпу краљевићу Александру подари дуга и срећна љета, на славу пресветог имена божијег и на срећу народа срнског. Амин. Говорио Јак. Павловић ПРОТОЈКРЕЈ

сија (иуштањс издавање) нових акција, нре свршене потнунс исилате акција ранијс емисијс (т. ј. раније нуштених акцнја) недезвољава се без изуаетка и свако ма како удешсно обилажсњс ове забране мора се иредупредити. Осам годнна поштовао сс у Бечу овај „Регулатив," никад и никоме није чињен изузетак на ииак аустријска влада држала је да има рачуна да пред јавним мнсњем и пред носланицима обиђе ову одредбу, и то баш у корист оног истог човека, који је и код нас био тако сигурне среће. И када аустријсгга влада чини овако што. то није, бсз сумње без ништа! Престуи горње одредбе иоложај „Лендербанке," сумње у јавномс мнењу и беседе Бонтуове у Паризу — даду иовода опозицији у бечком „Рајсхрату 1 - у њиховој скушитини те 11 (23) Новембра 1881 год. нрваци опозиције послапици Највирт, Томасчук са још 86 једномнслепика поднесу министру председвику министру унутрашњнх дела, грофу ТаФеу своју интс|>нелацију која у суштинн својој садржн ово нитање: Из којих је разлога могла влада и нрема чему дозволнти овако изузетну повластнцу оснивачима „Лендербанке?" Министар председннк одговорио је шта је знао у своју обрану читањем свога одговора и између осталих разлога завршује г. мннис-тар свој одговор овпм значајним речима: „А нарочито што се тиче постављеннх нравила у регулативу од 1 марта 1872, — влада (при свем том!ј. не може упустнти нраво, да од ових иравила дозвољава и изузегке ако се са обшро.ч па нааред озиачено гледиште иокаже да се то моо/се уиипити~ (Живо одобравање и пљескање у дланове. десно!) Влада бсчка дакле нашла је за сходно да може учнннти и изузетак и то просто по евојој вољи, и то онет изузетак ирема човеку кога видесмо да неко. ико мссеци раније пре овог говора потписује опет један уговор са Пнроћанчевом владом у Београду Тај човек јесте Бонту. Ингерпеланти нису били задовољни с овим одговором но предложе да ес избере нарочити одбор да све односе владе и „Лендербапке" до оснооа ироучи и види зашто је влада овако новољпо н изузетно наклоњена „Левдербанци". Влада и њена партија — а тоје бечка већнна — нису хтели и како се из целокућне дебате видн борили су се свима могућим срествима да се у дубину тих одношаја не загледа. Зато се око овог предлога за одбор развије дебата. која је два пуна дана трајала и свршила се тако, да је при гласању имала влада (нротив нредлога) 151 глас а ннтерпеланти за предлог опет — 151 глас. Толико су моћни били њихови разл^зи да је у овом нитању и од већине прсшло гласова у мањину и то у нитању, које би тако јако можда компромитовало бечку владу. Мањина је морално победила. Али је и тајна остала тајна. Али у току дебатс пало је речи, које вреди знати које бацају чудну светлост на односе између Аустрнје н Бонтуа и па положај -Лендербанке." А ти се односи из званичних нодатака најбоље сазнају. У овој историјској значајној дебати бечкога ..Рајхсрата и изашли су нрогнву владе ирви говорницн опозиције: људн који само живе за то, да прате домаћу и европску политику, економну и Финан. ситуацију. Наравно, да су овакви људи нмали више нрилике да нриберу доказа о односу Бонтуа са Бсчом и осталим светом — иа и са њима — више н боље, велимо, но какав из „већине 11 . који ћутећки пристаје уз разлоге које не разуме, а после у четнри окавели: _Грех им на душу: ми не знамо шта су они радили : они рекогае да је добро н ми пристасмо".... Сад да пређемо на цитате изговора тих говорника. Тако нрви говорник онозиције Др. Херпст, вели на једном месту: „....Па кад је већ та аветиња картелирања васкрснута, то би питао, како се „Лендербанка" налази другојачије сирам „Генералне Уније ц , но као таква картелна банка, и, ако хоћете доказа за то. — то ево имам извештај, који је предао ревизнони колегиуму главном скупу _Генералне Уније и пре неколико недеља. Чудно је заиста — вели говорннк — да Генерална Унија са тада уплаћеннм капнталом од 25 милиона динара (Франака) указала је крајем ссптембра добит од 30 милиона. Али ова добит већим делом саетоји се у ажију, који је нри издавању акција. лендербанке добивен... и1 Ажио на акцијама Лендербанке, добит у књигама „Генералне Уније" — дакле: Нису лн ово мајка н ћерка или како *) „АГ :игс Г,апс1ег»)апк 8. 18 Нарочнта Гч.нга \УЈеп Усг1а(? V. 8. Ковпог, 1882.

„Вндело и речс у једној другој нрилнци „госиођица кћи и и „госпођа мати а ове две срнске иоверитељке „Генерална Унија- а преко -ње и „Лендербанка и ?? Није ли дух аустријске владс близу и оне конвснције, коју су закључили са Бонтуом наши министри ? А како стојимо са чашћу и солидношћу Пироћанчеве „Генералне Уније," где се од 25 милиона каиитала дели — 36 милиона добити ? ! А за њежне одношаје бечке владе снрам Бонтуа има говорник један овај израз: ~Ја кажем, да су ови одношаји достнгли опаеан карактср, да је већ дотледошло да чим се у Аустрији нокрене какво државно прсдузеће, то одмах, да би се нослужно једном Француском пословицом, морам рећи: сћсгсћсн 1а 1ешше !.... т. јест на српскн: нису чиста иосла ! Наравно, имати носла са једним којн са 25 милиона капитала извлачи 36 милиова добити — бнтн таквом једном на руци — то без сумње — нису чиста иосла ! А за оне, који говораху како је сама Француска влада „нреноручила 1 * Бонтуа као „солидног и има ова изрека, коју вадимо из говора носланика Томасчука.... „По Француеким закошша — вели он не потрсбујс никакво одобрење од стране државе, кад се оснива какво акционарско друштво, али се држава брине да строгошћу. н чак драконским одредбама казнн, да су основи свакога акционарског друштва сваком отворенн, иа исто тако држава се брнне н за то, да сваки онај који у име друства у ^фавља имањем буде ц одговоран за ту унраву- речи, које сведоче заштоје Бонту иосла ироиасти уапшен, алп сведоче да се Француске владе не тиче какав је тај Бонту био раније ! И мн ћемо се госиодо, вели говорннк даље, имати још и са нарочнтим другим нредметима овде да бавимо кроз кратко време са нредметима о којима једва да ко и слути да су они у свези са~Лендербаиком. а гдећемо мињу ипак срести ! То је н. нр. трговачки уговор са Србијом. 11ознато је да се овај уговор односн на битне одредбе ђумручке, а овн су (ерпски) ђумруци још од пролећа ове (1881) године дати у залогу г. Бопту, односно Генералној Унији-.... Ово је говорено почетком прошлогДецембра. Два н по месеца после тога ето видимо да се и ти ђумруцн н данцн, с предајом Бонтуовогуговора еп 1)1ос „Лендербанку и , налазе у руцн Беча и ..Лендербанке". Заиста чудна и страшнасудба! А овако тонлог заступника наши злосрећни ђумруци нису од Бонтуа нашлн ни нред очима српске владе ! Па и овде напомињаше аустријски говорннк опаки прст .Тендербанке 1 А сад видимо да је то чиет Факт . но пристанку српске владе. Гово]»ећн даље о српским лозовима од зајма за одужење дуга — вели Томасчук: „Треба ли иаклоност ка берзаиском издању још ц тиме подхрањивати. што ће се иностране артије нотномагати ? Господо — наставља он даље — Господин Бонту или ко био — јер још се и не зна. вели он, које ове лозове емитнрао да ли Бонту лично да лн „Гснерална Унија" или Лендербанка — али гоеподо ко био да био којије тај „ кпшфт" са ерпскнм лозовнма предузео он ће се знати њиме и кориетити." И заиста не знамо да лн и који срнскн миннстар знађаше тада ко судц нашим лозовнма а с тиме и наншм зајмом од 30 милиона за одужење држаинога дуга. Ово је питање н сада нонајнужније сад кад је Бонту нао у затвор а мајка „Лендербанке" Генерална Унија сурвала се! И збуњенн само питањем о жељезници и не помиње се тако рећи овај замашан дуг од 30 милиона који нам такође није Бонту цео иеплатпо а обвезницеузео и иродао.... шта више зна сс и да му је Минштарство српско неколико дана пред ^кра^ за млого стотнна хиљада динара нросто дало самовласно и — то је пропало јер Бонтуа је стнгла рука освете ирс но што је нас намирно. Јелн доста па да се сазна тајанствен и мистернозан ноложај „Лсндсрбанке" ? Јесу ли они разлози довољни. да се увиди породичпа свеза између Генералне Уније и Лендербанке; а у побочној линији и блиска свеза бечке владе са свима овим људима и банкама, а за несреку сада и са — нашом железниирм и лутријским зајмом'? Није Аустрија. наравно, можда онда закључила особиту конвенцију са нмаоцем српских железннца али је она умела да обрне струју капитала да тече к,->оз њену уставу амо нама. Говорник један помнње. како еу за време италијанских ратова били странци на „јужној жељезници" и - служилн Француским интсреснма; тако је и овај мелез Француски Бонту био намењен да овде код нас у мнру н за време ратова служи такође аустријским ннтереснма. Такав јс човек био Бонту човек којн је био у стању

да трамни или да нрода цео свет за своју корист и свој рачун. Аустрија му је наравно била најближи куиац која му јс највише нудила за — успехе у Србији. Бонту је сад пао. Остала је „Лендербанка " која је одржала живот свој у Бсчу силом Аустријскс владе. Везе еу с Паризом нале. Лендербанка је постала сад искључно бечки новчани завод. И њма више те жртве коју овај завод неће учинити Аустрији за љубав. Ко Ке онда најудесније моИи бити жртвован т</ј иодмуклој аолитици, до Орбија која јк тако реКи ирегила у те оиаке руке? Сад је јасно,- јасно и сувише. Сад видимо и ми. тако рећи са улице што нијс могао да види лане срнски министар спољних послова и Финансија који треба далеко врло далеко да види, — а он вељаше у Скупштини: ^један од најважнијих навода, један од навода који заиста може донети бојазни свакоме од вас и свакоме од нас, био је тај што се говори, да је ово друштво и ако је фраицуско иод уаливом аустријиким и да Ке од њега настати иолитичке оабиљнс ири• лике за нашу аемљу ц И миинстар који ваља да види далеко - он вељаше ланс да то није истина. А сад? Сад он морађаше прво да се брани од бечкии• дебата 2 и 3 Децембра и да моли да сс у Еечу нспоколеба кредит српскнх артија: на онда кад је пропао Бонту прво је ишао — кад оно ноћу оде — у Беч да се код аустријскога Мннистра спољиих послова прво оријентира и да нринита како стоје ствари у — Паризу. И кад је био на погребу ,.Генералне Уније". он нас предаје — ,.Лендсрбанци-- — а преко ње Аустрији. Наравно није узалуд у своје време одликовала Аустрија „победиоца" Бонтуа лентом и онако се живо заузела за „Леидербанку". Бонту је потонуо — али смо остали ми. оеталн уговори, остала г Лендербанка~ а што је најгоре остала је Аустрија и њена влада. И сад се та иста банка јавља као руковаоц целих наших финансија. И већ сс чује глас. како сс епремају нашн „приЈатељски" суееди да србију мало ближе себи — „примакну." А како изгледамо носле свега овога ми ? Онако, као кад се изгуби битка разбегпе војска и на сред бојна ноља као на длану остане један једини лишен другова лишен обране и плашљиво чека или кад ће га згодити куршум или кад ће искрснути какве грамзиве руке. да се спусте на њега н да га ао аознатом ираву јачега назову својим — робом! А ; овај ратукојн су ушлн наши мннистри није рат где брат брату сме и може помоћи и где се на част а и на громку беседу топова апелује н најпоеле победа добија. Ово је рат мучки. Ко у њему подлегне, томе се не поаже. А ко у овакав рат улази без идеја но у рат кајшнарски н коцкарекн судбу земље своје на коцку меће стављ нјућ н јој судбу њену на лнст артнје тај није учинио добро. Последњи уговори његовп не носс слободу независност и всличину отаџбине : онн носе оно најсрамније ронство туђој кеси нос.е — банкротство! А зато се одговара п садашњости и будућностц. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Седница од 27 Фебруара. 1882 Потиредседник Милан Кујунџић отвара саетанак у 9 часова пр.е подпе. Чнтају се нротоколи XXIV ц XXV састанка. — Примају се. Чнтају се ноздрави због проглашења краљевства. Потиредседник јавља да је пз колубарског среза, округа ваљевског стигла нарочнта депутација да ноздрави првог срнског Краља и да му честита Круну. Како та денутација по закону не може изићи иред скупштину, то наређује да се нрочита њен ноздрав. — Скунштина сс одзива с „живели." Одбор за преглед посланнчких пуномоћнја расмогрио је нуномоћије владиног посланика Павла СамуровиКа ц нашао је да је његово иуномоћије у рсду. Скупштина узима на знање. Јов. ШалавардиК молн за одсуство на месец дана, — Одобрава се уел;вно, ако буде потребе. да се пре рока позове. Р. ТајсиЧ молн за оДсуство на 20 дана. — Одобрава се нод истим условом. Нов. МилогиевиК молн за одсуство на 30 дана. Мил. ЖуњиК протнван је давању одсуства јер ће паступнтн случај да нсће бити довољног броја ноеланика па ћсмо као нрошле годнне морати ио неколико