Srpska nezavisnost

— 173 —

од кога су у болест добилн и у тсш лечен»у куциу на часовннку н нола трн па н нола четнрн ; на једанпут сину сунце са нстока и народ видс г. 1»аннћа иисара који је у кривичном одељку како сиотурајући уђе у канцеларију и милостнво звонце узе и зазвонн. На тај глас ландурица упаде у канцеларију и чу се подмуклн глас Дајмн Ненада Стојановића кмета из влашког дола! Пандурица о°ебао као и они сви који га чекаху; да би се мало огрејао викну најкруинијим глаеом : „Камо кмет из Влашког-дола ?- а нз једног ћор буџака устаде један млад ћосав кметић, од сељака иослс чух да је нредседник општинс и силом устаде, јер му беху ноге поготову горе смрзле но у рату када )е био. оде V канцеларију и назва г. Бакићу наздравхе ! Овај господнн не чу јер беше метуо главу на песннцу н нешто штуднра као да је овце нзгубно а кад то виде кмст н он приће пећи и поче да се греје. На једанпут г. Баквћ диже главу и погледа по соби па кад никог не виде он опет зазвони. Пандур уђе а г. Бакић новикну: г Камо тог кмета ? ц а ова, иза пећке одговори : „Евоме госнодинс. Пандур затвори врата. он сирома горе обневидео него наш Костица а овај узе хартију и поче протокол да саставл»а али јест рука хоће алн очи се скло■пиле Псцеиа пола табака и баци оа рече -ово мн перо нсвал>а и спотурајући се држ за к\тију од пераја н узе друго перо, е ово је добро: Ненаде знашлн зашто еам те звао ?" Овај л>\тито одговори: г Незнам~ „Па да тн кажем : ва!и учител. тужи Мтшосава Стокића и још тројицу друге којима имена нисам чуо што су му обнлн на соби врата па се позива на тебе и јонгг друге који сте се тога вечера на вечерн код њега десилн.~ Кмет рече знам за то јер сам био у учитељевој соби н вечерао кад су овн на собу и њела напали." „Дедер испричај ми~ Кмет му каза све по реду као што је било а г. Бакнћ подиже главу и погледа у кмета на му рече „Чујеш ти ово да намириш! Ја сам казао Милосаву да учитеља тужи и ево он је донео тужбу противу учитеља а мислим да јеекупио потписе противу у читеља н за господин Министра; но гогледај те намири ти то а . (то прасци јагањци, и дукати раде). Кмет одговорн : ^Добро, ја ћу гледати да их намирим.- Писар узе звонце у руку п зво *и дај Луку Милорадовића из Вл. Дола. И он уђе _г. Луко," рече г. Бакић. шта тн је Милосав Стокић ? Лука одговори није ми иишта а Стева Милорадовнћ рођен ми је брат. — г Немој иротиву брата да сведочнш ! «На то одговори Лука : „Хоћу и противу мога сина, само ако је крив." — „Е па кад хоћеш а ти ми кажи. како је било ?~ И

1 овај свс испрнча као што је било. На; послстку рече г. Бакнћ „Јесил писмен?" И он одговорн _нисам. а п Ходн кмстс те га иотииши." Кад се све сврши узе звонце и зазвони дај све влашкодолчане овамо н штогод их бешс но том познву уђоше. „Ви сад идите кућама својим ^ на доћите сутра, нрекосутра!" На то ће један да одговорн. г Ја тс госиодине молнм немам брашна код куће него да тн кажем шта знам сад јер морам сутра да идем у водсннцу иа не могу да дођем. — Па добро иди па кад можеш дођ.и Када кмет из канцеларије изађе ја га заиита и он ми све рече као што вам горс испричах још мн и ово додаде, да је сиромах учитељ још 15 /1 поднео тужбу а сада се тек 8 /И еведоци испитују ; Тако ми се чини да нису ни извиђаја полицајног учинили а учитељ је молио да се што ире учини јер је брава ! сва разваљена. врата када је који од Фамилије учитељеве у собу, батином затварају а кад се случај деси да никог у соби нема онда су врата ветру на расположењу као и то ми каза да противу разбојника никаква истрага нијс узета не гледајући што се сиромах учитељ жалио да му нрете и да је његов жнвот у опаености. Ево драга браћо, како се врши званнчна дужност на дсдер реци коју добру о полицији кад те она сама нзазива да јој све мане на видик изнесеш- Е, моја господо полнцајцн чудо сте се преварилн да у овом ћор буџаку нико о вама рачуна не води иа као велите _ми смо аге ви сте раја, робујте бре, тако нам се хоће. тако иисар. Што се пак тиче капетана, он је само један час дневно у канцеларији. Кад ::метови доносе данак он им неће да изда квите, већ их назива г ђилкошима ц и псује им оца и матер. То му је главан посао у званичним часовима. А оснм тога. кад је слободан од дужности иде по седељкама и јури девојке.

| другу иод ЛЗ 1263 не можсмо штамнатн ј јер није учтиво нанисана, а и не разумемо шта се хоће у њој да опровргнс. Што се ове исправке која улази у лист тиче, ту имамо да приметимо, да заиста постоји оно што смо ми донели у нашем листу н избору кметова у Гроцкој , јср ми више верујемо пашем извештачу но Гарашаниновој полицији, која је својим радом додијала народу. Није то само у Гроцкој да полиција Гарашанинова стајс на пут уставном крстању српских ^ грађана, но она то чини ио целој земљи, ! јер са свнју страна Србнје нотврђују то ! јасна Факта. Ко хоће да верује у исирав| ке Гарашанинове полиције нска је „блај жен и , али мн познавајући нраво стање I ствари то никад не можемо чинитн. Што нам грочанска среска власт ирети судом, то нас ништа не нлаши. јер ми све што пишемо у нашем листу основано је на истини. Доказа за све ово нма и сувшне. а вн нзволте дерати коре па ћемо видети коме ће бити горе. Зар да сс Анта Нешић и други толнки људи киње и затварају н то све пред и ради избора, па ви још имате образа да кажете да брат Гарашанинов није изабрат за иосланика нритиском полиције ? То је заиста и сувише. Изволте на суд па ћемо се тамо проразговарати.

Берлински „Национал - Цајтунг, 4 * доносећи тај допис, примећује ово: кад се сетимо, како је искрено нре неколико годпна кпез Горчанов једном Француском новинару изјавио нреку нотребу Француско-руског савеза, морамо у оном старом господину увидети бившег руског канцелара, који је од год. 1875 јасно доказао своје ненријател»ство епрам Немачке.

Званична Исправка Није истнна да је полицнја грочанска чннила притнсак прн нзбору кметова и иовереника општине грочанске, као што је донето у Српској Незавнсностн бр. 40 ов. год. под именом „Вести нз народа" у четвртом ставу. За ову ненстину, ова влласт учнннће према .уреднику Српске Незавнсности по закону о штампи. Из канцеларије среза гроччнског 16 Марта 1881. Л? 1262. у Гроцки.

Наш одговор Ову нсправку званичну „из канцеларије среза грочанског ц штампамо, аону

НОВИЈЕ Краковски „Час" има донис из Париза, по коме се у једном салону, где је било високих дииломата руских, Скобељев жестоко критиковао због својих беседа. На то један врло стар госнодин. којн је заузимао највише државно досгојанство у Руснји, стане да брани Скобељева овако: г Ја мислим, да ноступак генерала Скобељева нма великп политнчки значај. зато што је он казао оно што је требало казатп и што се ннје могло казати друкче. Зар не вндите немоћ Француске и страх што јој задаје Немачка због побожног савеза јој са Руспјом; ко би могао рећн Французима, да Руси сматрају Немце као своје неирнјатеље н да савез руско-немачкн пије тако поуздан као што то веле Немцн ? Ко је могао датн Француској уверење. да у случају евронског снјасета Русија неће бити уз Немачку ? Зар је било могуће те стварн казати динломатским нутем? Све се то морало каздти, и добро је, што је то био војник, јунак, рускп патриота, што је то бно словенин што је иримио на себе тај задатак."

Хајде још: Лети боме речица пресуши и ваљалнце на место да ваљају сукно, оне се само сунчају и разсуше. 1^40. г. једва мудри људи убеде Лабријерце, да исти простор засаде шумом и да је чувају као своју стоку. После 10 година речица мнрно и редовно тече, окреће своји 5 валавица, неизлази из корита. нема поплаве и река никада неиресушује, него весела чнста и бистра напаја земљу, нои им стоку, окреће им валалице, лети около ње ладовина, не буни се и никоме нггету не чини, јер и њој ови глупи људи не ћине неправду и не стрижу јој косу до главе: г Гадни су и глупи ови људи: у невољи се и за сламку хвати, а како нема невоље, а он чак н грм банбадава обара!" У Бадену. на висинама около Хаилброна, шума се сече по правилима, да кад се наврши 20 година почне се изнова: „и сваки нут, горосече дођу до извесног простора: извори дају мање воде или сасвим нресуше, па када шума окнти земљу, ти извори дају опетизобилну воду.(*) Харковске губерније у срезу Чучијевском била су дивна врела. Глупи људи изсеку шуму и врела пресуше, Преко Харкова текле су две речице, исекли

(*).Еиг Ваит ип<1 ЛУаМ* 90—91 И т. Д.

г. А. I. 8сћ1еЈс1еп —

шуму н једна 1875 године свасвим нреI сушила. Та мислим, да сваки од нас зна ио који поток. реку нли речицу, које су пресушиле од горечече. Од како се исече собовица р. Крчмара пресуши одмах , у пролеће, ја знам кад је у р. Крчмари било рибе: мој отац је у њој ватао ра: кове, а сада нема где лети у њој ни I жаба да станује. У опште разбојнпчко истребљење шу| ме у области — нарочито шумски извора има најжалосније последице за исте ! пределе и земље на н за читаве народе: поиижава се унутрашнн водени ^иво, умножавају се поплав; летњи сух ва^^ух поетао осетљивим. земљнште изгубило родну снагу, а у. сред овога и растиња постала мршава и јектичава. Оваква је ј судбина снашла Месопотамију, ПалестиI ну, Грчку, Италију и Шпанију. Река рајска ЈеФран већ пресушује, Јордан ностао мршава речица. Огољени Апенини већ више не заштићују северну Италију од грознога ветра Широко. У Сицилији — житнице римске царевине, сада већ није кадра ншеница да сазри у загрља; ју сухога ваздуха. Са шумом пропала ! берићетна земља. Неразумна горосеча 1 створила је Кршно приморје и кршну | — каменито — белу Црнугору. Свуда се већ огледају посљедице луде и марвене горосече: поплаве владају у северно и средњој Европи. У јужној француској гине маслинка и ј ! виноград од ладнога севернога ветра; ј

у Швајцарској велике просторије родне земље. због горосече, постале неродне. У Тиролу: .многа и најбоља пасншта су увемула , иа неће дароди ни кромпир, ни поврће." У „Угарској усљед безумне горосече, стена ночпње да преотима победу у бивншм најберићетнијим равницама. Ззбог уништења шума у Герианији Одаа. Лаб и Рајна много су плиће, а ] од 1852 у Германнји многи извори пре; сушили су. У Данији због истреблења шуме н неразумне горосече, читава јутландија постала је жртва северо-западних бурја и ширења царства жнвог. летећег песка. Па шта би још набрајали и наводили примера, кад толико истих нримера имамо нред нашим очима: Краиски живи песак; неродне године, пресушивање река извора и освајања, које чнне камењарн у округу чачанском, рудничком, крагујевачком, пожаревачком , ћуаријском и т. д. И кад тако нагло опада плодност наше земље и благостање народно, ми уместо да предузмемо ту ствар у руке, водимо препирке о грошевима, а не водимо рачуна о нашогј земљи и народу, па ћемо онда ваљда као Јевреји нагнути из ове земље, да тражимо станипгга где ко може и како може. Грозно! бепех.

— По најноузданијим вестима из Русије, велики кнез Владимир не иуту.је никаквом политичком мисијом. Он води своју жену, која је болесна да се лечн. Дочек у Бечу није ништа друго до проста куртуазија, која се обпчно указује члановпма владалачкнх породица. — По истим вестима руским, зпатан део руске војске креће се на аустријску граннцу а велики је део војске већ заузео своје позиције на немачким границама. — Генерал Скобељев присуствује сваки дан велпком ратном савету, где ће да се углави план за оиерацнје, а после одмах ће се вратитн к војсцп т. ј. оној која буде на аустрнјској граници. Поуздано се говорн да ће генерал Скобељев ире но што оде војсци бити поставл»ен за маршала руског. Скобељев је нзабрао себи за ОФицире све најодабраније л»уде и велике патриоте којн су безгранично одушевљени за словенску идеју. Немца пије нп једног хтео нримити. У Русији се купи снлан повац међу вишпм круговима, да се у случају потребе не тражн зајам на страни. Само више свештенство и манастири обвезали су се дати 100,000.000 рубаЂа н то на први случај. а толику исту суму даће и руска аристокрацнја. „Руснја је неизцрпнва, Русија је несавладљива, Руспја је бесмртна својом великом идејом словенском/ казао је један руски патриота пре неколико годнна, и то је заиста тако и у самој стварн. И докле год Русија буде одсудно корачала пространом стазом свога нсторнјског онределења, дотле је опа колос, који дрма светом дотле је она снла која ће решавати судбину Евроие. Русија је стуннла на тај пут, њу сво словенсгво иоздравл.а на том путу и својом крвл»у и животом крчп ће га, јер зна да је тај нут н његов сиас ; нут је тај пут славе н величнне не само Русије по п свега Словепства а особито нравославног!

ТЕЛЕГРАМИ Крагујевац 19 марга. оппишјна депеша .) Честити Крагујевчани добише данас од генерала Скобељева, нреко царско — Руског нуковника Митрићевпћа телеграФским путем одпоздрав па послату му адресу овог садржаја: г Крал,евина Србнја варош Крагујевац. Пуковнику Митрпћевићу. „Јуче добих послату ми адресу; дубоко сам тронут тпм новим доказом љубави и везе са нама. Русима. од л>удп којн осећају развнће благостања. православл.а и само одржања братске нам Србије. Михаил Скобељев.

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Г. Светиславу КрушАу каФеџцјп Вал>ево! Вашу исправку не можемо штампатп у нашем днсту јер ндје напнсана прена закону о штампн. Вн нпчнм не доказујете да ннје онако као што је наш н8вештач нама јавно. А п сама нсправка пнсата је руком онога о коме наш нввепггач го-