Srpska nezavisnost

— 201 —

ће „умети очуватн слободе, које су дали" — смерају да их укину, ограниче или од њих начине какву накараду, скопчану с јавном или приватном опасношћу. Ми мислимо на наше „напредњаке". Они у колико су прво кокетирали са слободама, гледе да их сад Фалсификују ." Они их већ мрзе. А као да није далеко време кад ће их и јавно гонити. Опозиција ваља да им уштеди то задовољство, да су при свом покушају имали ма и привидног разлога. На опачине Виделовог чланка „оншти или иакнадни избори" одговорићемо, разуме се, онширније. Но у том чланку има једна прпмедба, која се тиче нарочито уреднуштва „Српске Независности". Сномињући кр. указ, којим се скупштина оллаже , Виделов „уставобранптељ" мисли да је тим јасно речено, да се скупштина не може расиустити , те да није имало смнсла „ломити се у сумњн и незнању", „којим ће путем влада ударити." За тим вели : „Уредништво које иоле води рачуна о своме листу, не би дозволило да се и оваке недотунавности (!) размећу по његовим ступцима" Дакле кад се скупштина на скоро три месеца дана „одложн", зар не могу у том року настунитп прилнке, које бн приволеле владаоца да скупштину расаусти ? Зар Видело мпсли да може спречитн краља, да послуша јавно мњење, ако се ово међутим одлучно изјави за распуштање скупштине'? II само Видело осннва све своје разлагање на томе, да је распуштање скупштпне право владаочеео. Па зар Видело одрпче владаоцу опо најобичније право, еопеШиш ши1аге т шеИвд, да се реши на боље, наравпо, ако увиди да је што боље ? Заиста, днвна логика, красно поштова ње владалачког права од једног вла■ диног листа ! И тај нсти владин лист,исто то Видедо још има образанаше шире тумачење владаочевог права назватп недотуаавни.п и корити нас што смо то нримпли у наш лист ! Оно псто Впдело, што без пкаквог стида п срама дозвољава да се по љеговим етупцима размећу лажи, цитати п онаке ненадмашне недотупавностн, као што је она, да посланвци могу присуствовати, па ипак не морају бити ирисутни. — Впди се да међу вођама виделовачким има један арофесор логике. Јамачно их је такав један поучио и у смерности!

дописи Срез Грочански 28 марта Ова је зима као што је већ познато 1 црошла без велике хладноће, снега и мраза. Људи који имају више но шесет годииа не иамтс овакове зиме. 11ролеке је почело у невреме, рано кад му ннје доба. Гана пролетна топлота изазвала је усеве и воће, те су нагло напредовали. Да је топлота трајала ненрестано било би о ђурђеву дне зрелнх трешања. Ова ириродна ненравнлност колнко је ! обрадовала народ, толико је изазнвала у њему зебњу да каковн мраз илн оштра ' слана непокоси све усеве, сву наду народну. И заиста слутња народна обистинила се. Благовести, не беху као до сада, нсго баш онако као што народ вели „благовести нриновести". На благовести дувала је јака кошава ; са суснежнцом. а ношто је ветар и снег ' престао иадати, обноћ се небо са свим очнсти те надне )ак мраз којн је убно I све вннограде, а тако нсто и све рано воће нронало је. Штета је велика, н народ комс )е и онако већ хлеба неста- ( ло забринутим оком гледа у будућност. Кад се узму енлни намети које „виделовцц- лакомислено натоварише нтоваре народу на гроину у обзир, на се погледа на гњев нрнроде, онда се свачије груди цуне очајањем и гњевом на „виделовце 4 *, | јер народ с нравом држи да цромисао ' шал>е на нас искушења њихових грехо- 1 ва ради. Како да се небо не гњевн на нас кад се гази вера и закон наш хришћански, вели народ, само што ту снромах народ није крив, но су крнви п виделовци" који греше н нред Богом и људима. За њихова несавесна дела треба њих самс промисао да казни, и они неће канда изОећи ни од божије а ни од народне казнн. На младенце у вече опио се у мсхаин ритоиешкој нознатн „виделовачкипрнсталица Анта Шишак. У свом понашању био је толико разуздан да јс све присутне људе изазивао, и наравно да је добно оно што је тражио. Анта Нешнћ, кмет одмах )е стао на нут нереду и иоаисно оне који су се у нереду з.,теклн. Срески начеЈник неирестано тражи тако рећи длакуујајету само да би Анти нешнћу нахудио и увалио га у зло. Људе који су иохапшенн због нереда кога је изазвао Шишак наговорао је капетан да кажу да их је Анта Нешнћ наговорио да то чине иа ће их одмах иустити. Наравно ови су то одоили са највсћнм гнушањем. јер л>уди нмају савестн и поштења те неће да буду без душе. Ето каковнм се средствима служи Гарашанинова полиција само да сатре своје иолитичке протнвиике. Она се лаћа н најгнусннјих средстава само да постигне цељ. Иа онда јели каково чудо што је народ мрзи и диже свој глас противу ње. Заиста зло је в ћ нрекршило сваку меру. — » ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Ваљева иишу нам како су там. внделовцн- пешто оборнли главе н гледе у црну земљу. Не могу ваљда да гледају својим мутним очима, како њихова

мрачна звезда залази. Међутим начелник Мата, показује нраву утоиљеничку „отважност", он хоће да св и за сламку хвата не би ли могао спасти оно што тоне нагло и брзо. Он јури непрестано са нским својим агснтима по округу, али ће мучно што успети. Тица се познаје но нерју а вук по гласу, па јс прематоме узаман н сав напор, мучно је спасти оно што је кроз и кроз труло; сламке не могу нодупрети трошну зграду „виделовачку- она се мора срушити. И „брзоноги дрински Ахил" оборио је своју п горду" главу те броји своје ћилибарске бројанице, сигурно ће скорим обући на се и „покајничку врећу и и отићи где у нећину испод Медведника да се каје. Ал неће вајде бити. Кајање и Ахил, то је уље и вода, друго ће нешто бити што му је набрало боре на чело и нривукло црној земљи „поносигу" главу. Пао мраз па покосио лаворово лншће, те нема се од куда оплести венац да увенча тако „дичну" главу. А са страна, из сваке тако рећи кућице у Ваљеву брије оштар ветар неповерења и огорчења. Ко сеје ветар мора иожњетн олују. — Из Подриња извештавају нас, како Аустријске власти у Босни киње наше грађане који нрелазе тамо ради трговине. Оне одузимљу пасоше нашим грађанима, те км дају своје и тек их онда пуштају да пређу натраг у Србију. Ето како Аустрија нријатељица нашпх „виделоваца^ попггује нашу државну не-. зависност. То су плодови иријатељства -виделовачког" са Аустријом. Сав свет ресиектује Србију и њену политичку самосталност. а Аустрнја сваким кораком вређа наша најсветија права и гази наш углед. Па докле ће се тако, докле ћемо трпети ове нокоре ? — ^ Богдану МилановиЂу и Марјану ДраГИ^у. ПОСЛАНИЦИМА ЗА СРЕЗ ОРаШКИ У ОКРУГУ СМЕДЕРЕВСКОМ. Већ су две сесије ове скупштннске периоде прошле, а вн као наши посланнцн не дадосте од себе гласа ннуједној седници скунштинској. Ваши бирачи нпсу вас послали у скунштину само за то да вучете дијурне и да просто седите у скупштини, но да радите за корист народа и земље. Ја вас дакле познвам јавно, да најдаље у року од аетнаест дана сазовете јаван збор, те да својнм бирачима дате рачуна о своме раду на скунштини, да они виде да лн сте н у колико сте оправдалн њихово поверење. и да ли заслужујете према вашем раду да и даље нас заступате на скупштпни народној. Свн готово посланнци из опозиције. а неки и из већине скупштинске давали су рачуна о своме раду својим бирачима, а

ви еш) до данас то не учинисте. Заисга оваково ваше понашање даје повода вашим бирачима да свашта о вама мисле, с тога вас ја јавно позивам да положите рачун о вашем раду вашим бирачима како би они могли увидети да ли је ваш рад био користан или штетан по њих. Да то учините налаже вам ваша част образ и поштење. 28 марта 1882. у Крњеву Стеван ЦветковиЋ. трговац из Крњбва. НОВВДЕ Са границе ужичког округа јављају нам очевидци: да је била грозна битка усташа са Аустријанцима. Усташи су шаадали. Аустрпјанци испратише 30 кола рањеника у Сарајево. Ова је битка била у очи Цветп. УШЕТНОСТ. Срби и Хрватн, то су две гране једнога стабла. До њих стоји, да се у напредак једнн око других савију, па да расту као једно дсбло, илн да се — рачљасто развнјају. Ми смо за прво, према ономе: -,нрут — у снопу јак". У племеннтом надметању Срба и Хрвата на културном аољу , неки мисле, да су Хрвати претсжнији. — Како у чем. — Још у г КпЈ12еушк" Огњан Јагић врло је добро уочијо, да Хрвати на књижевпом пољу имају, истина, неколико гџлебритета, али да их толико имају н Срби. Ну даље, Срби с обе стране Дунава н Саве имају множину ваљаних писаца другога реда, на свпма пољима знања, науке и књижевности, чега је у Хрвата мање. А што се тиче уметности , ту ево како стојимо. Од Срба грађевинара поменућемо: Ивачковића. Валтровића, Милутпновића, Бугарског, Ардрејевића и т. д. — Вајари су : Петровић, Милан Поповић и Убавкић. — Што се тиче сликара , ту се можемо мерити са многим народима наше велпчпне; подсећамо на ова имеЖеч»аровић, браћа Стевановићи Захарија и Јаков са надимком „ОрФелини- , Крачун . Чешљар , Арса Тодоровић, Гавриловић, Ђурковић. Бакаловнћ. Аврамовић. Настас Јовановнћ. Јов »н Поповић, г Данило ц , Симић, У. Кнежевнћ. Камбер. Стеван Тодоровић. Јакшић, Гадоњић, Марковић, Чортановић. Катарина Ивановићева. Полексија Тодоровнћка, Милан Поповић, Крстић, Тенковић, Калпновић. Стојан Ннколнћ ц другн. — Музичари су: Станковнћ , Д. Јенко, Јосиф Маринковић, Дим. Топаловић и други: у томе су Хрвати напредпији, по гајењу музичне драме (опере). — Са песницима се можемо мерити у сваком погледу; од драматских писаца поменућемо: Ј. Ст. Иоповића, проФ. Лазара Лазаревића, СтеФана СтеФановића, Субо-

као бајат да нешто зна. да је мој пуковник већ промислио шта ће н како ће. Сустра дан у праскозорје отпратио је свога шеФа на брод Модесту , који је ишао у Цариград. Ту на крми брода рече Бретон Ировенсалцу: — Пуковннче. какви су вам последњи налози? — Никодаиијс приступио Шалету! викну отац и с муком задржа сузу. Димеји, да си ми чувао моје иоеледње дете, као што бн га чувао веран нас. Уби свакога. који бн нокушао завести моју драгу кћер: ничега се не бој, па нн губилишта, тамо ћеш се са мном наћи! — Нуковниче. радите ви само свој носао. Ја вас резумем. Ви ће те госпођицу Модесту наћи, као што сте ми је предали, или ја ћу бити мртав. Ви мене знате, а знате наша два пиринејска пса. До ваше кћери неће ннко прићи. Опростите што вам толико говорим! Оба војника бацише се један другоме у наручје, као два човека, који су у по Сибирије научили узајмо поштовати се. Исти дан Хаврски Гласоноша донесе на првом меету овај грозовитн. просто, енерђични и поштени чланак: „Кућа Карло Мињон престаје са плаћањем. Алн потписани ликвидатори обвезују се да иснлате све пасивне дугове. Већ сада могу да се аконтују трећим

дужницима менице са дужим роком. Продаја непокретног нмања потпуно покрнва текуће рачуне. г Овај глас нушта се на јавност радн поштења куће и да би се нредупредила свака неприлика за кредит Хаврске пијаце. „Господнн Карло Мнњон отишао је јутрос на Модесто у Малу Азију, оставившн иуномоћства, да се остваре све вредности, па и непокретне. ..Димеји, „ликвидатор за банкарске пословс: т Латурнел , бележник. „ликвидатор за непокретсти у вароши и у пољу: т Гобенхајм, „ликвидатор за трговачке вредности. ц Латурнел је имао на срећи евојој да захвали доброти господнна Мињона, који му је дао у зајам сто хиљада Франака, те да купи најлепшу етнду у Хавру.*) 0вај сиромах, не нмајући новца, већ од *) Етлда, е1и(1е, вове се у францусЕој адвокатска 11 беложнвчка писарницз. Кад се таква етида купује, иде се нарочпто на то. да се дсбнју и њени клпјенти; ва то се за љу и плаћ.ч толнко. десет година нрви писар. имао је тада четрдесет година и већ је видео, да ће остати писар целога века свога. У свом Хавру он је бпо једнни, који се сасвојом оданошћу могао са Димејем мерити: јер Гобенхајм је унотребио ликвндацију. да настави одношаје и послове господина Мињона, што му даде прилпку да подигне своју мал банкерску радњу. Док се чуло само вајкање и сажалевање на берзи, у пристаништу и у сви. а кућама; док су сва уста била пуна хвале за човека, који је без мане, пун части н велики добротвор свакоме. Латурнел и Димеји, вредни као мрави, продаваше, претвараше у новац, исплаћиваше идотериваше у ред. Вилкен се начинио штедар и купи летњиковац, кућу у вароши и један мајур. А Латурне уиотреби ово прво благо чуство н од Вилкена добије добру цену. Хтели су да походе госпођу Мињоновицу н њену кћер; алн су оне нослушале Карла и склонпле су се у Шале још оно јутро, кад је он отишао. што њима у први мах .нису нн казалн. Да се неби дао савладати тугом, храбри банкер пољубио је своју жену и кћер, док су оне спавале. На вратнма куће Мињоп би остављено триста карата посетнице. Иотпун заборав који је Карло прорекао, показа после петнаест дана обојнм овнм женскнма мудрост

и величнну наређене одлуке. Димеји даде свога господара заступати у Новом Јорку, у Лондону и Паризу. Он аратијаше Ликвидацију оне три банкерске куће, које су бнле криве овој пропасти, од 1826 до 1828. године добије одатле пет стотина хиљада Франака, осмину имања Карлова, па у смислу наредбе написане у ноћи пре ноласка. ношље почетком 1828. годнне тај новац преко куће Монженод у Новом Јорку на рачун господина Мињона. Све то би по војнички извршено, изузимајући одвајање одтридесет тисућа Франака за личне потребе госпође Мињоновице и њене кћери, што је Карло био препоручио да се учнни. а што Димеји нпје учннио. Бретон нродаде у вароши своју кућу за двадесет хиљада Франака и придода их госпођи ! Мнњоновици, мислећи, да што више буде иуковник имао готовине. тиш пре вра' тиће се. (Наставике се)

1