Srpska nezavisnost

— 209 —

државама Бареров иредлог за решење дунавеког нитања. Бечки листови јављају да ее у бугарској нрестоници, Софијп образовао одбор коме је задатак да иотпомаже н раснламти устанак у Босни и Херцеговннн. У том су одбору већпном руски Официрп, који су носледњих дана у великом броју дошли у Бугарску. Осим њих, играју знатну улогу црногорски „капетан" ЈовановнК н ађутант кнеза Ннколе. Лабнћ. Тај одбор располаже грдним новчаннм средствима и великим бројем оружја и мунпције, и све то, веле, иослато је из Русије. ФММФ Лажи г ВиЈе~10ве и сестре ^Садашњости." Поплаишлн се „виделовци- да пм ко не преотме прпјатеља Пинтера, чнновнина овд. аустро-угареког посланства, па нзмислили неке Г1 неаовра6ене и посете, о којима се неко предомишља, хоће ли и неће ли да их вратн. Нека буду „виделовци" спокојни. Пинтера им нико не тражи. а ако он сам мпслн да га ко год тражи, сажаљевамо га што јеузаблуди. Он ће и даље моћи слободно пљескатн Пироћанцу и Гарашанину у српској скупштини. Нека се не боји Пнроћанац. да ће му ко год преотети „Леоаолдов-орден и , који доноси баронство аустријско. Ми тих одличија не требамо. Нашн нрваци бпли су више но једанпут у прилнци да се на тим одличијама учтиво захвале. Спавајте мирно Аустрија јевашанокровитељка а ви сте њена искључпва мезимчад! ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Другог дана ускрса 29 марта био је у Вршцу оиладински састанак. На састанку је нзабран за председника Мита Поповић. Према приметбама угарске владе која, нао што је познато, није хтела да потврди правнла омладинска, решено је на састанку да се правнла измену н то чланови 1 и 5. Ти ће чланови по учињеној измени гласити: Чл. 1 Угарски државл>ани и државл>анке српске народности оснивају друштво под именом „Уједињена Омладина српскау Угарској а Чл. 5. Редовннм чланом „уједињене омладине српеке у Угарској" може бити сваки Србин и Српкиња, ако уживају државл>анско нравоуужој Угарској т. ј. изузевши земл>е хрватско-словенско-далматинске Краљевине." — Сад вал>да неће угарска влада 0Д])е1,н потврде омладинскнм правилнма. Главни омладински састанак биће ове године у Вел. Бе-ч кереку, и до тог времена надају се да ће и потврда стићи кад је на овом састанку учињено по приметбама владиннм. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Шести Април, као дан предаје градова у српске руке, прославл>ен је на начин достојан такових епохалних усномена. Пре нодне одслужена је у градској цркви „Ружицп" свечана сдужба при крају које је говорио г. Никанор Ружичић, протосинђел и ректор богословије лену, пуну патриотског жара и полета беседу. Беседа је врло великп утисак учиннла на слушаоце. Такове вал>ане п патрпотске беседе и треба да слуша народ наш у данашње чемерне дане, јер оне му лију мелем у срце и у душу. Г. Нпканор оправдава својпм изврсним говорима потпуно име ваљаног црквеног говорника, који су данас ногребни да у народу очувају хришћанске врлнпе и патриотизам. После службе ишло се на одређено место под дивно подигнут всњак на средини градске нроеторије

гди је служено благодарење. Овој значајној пародној свечаности присуствовао је Крал>, Крал>ица п Краљевић, све внше чиновништво, официрски кор и силество народа. После подне веселио се народ у граду уз свпрку војене музике. У вече била је сва варош осветљена. Београђанн су п оиет показали како уму да цене успомене великнх и славних деда. Алн у овој светлој слпци народн>ег одушевлења показала се црна пега .,впделовачка". Кад је сва варош на чак и турско носланство осветлпло своје нрозоре, министарство спољнпх послова, где управља судбином земље Пироћанац, није било осветљено. Даклем српско минпстарство спољнпх нослова заостаје пза турског посланства. Нећели бити да је и ту партаичност изузела минпстарство енољннх послова од опште народне свечаиости, којој се даје и осветљењем видљиви израз. Без сумње да је то узрок. Алн светла дела, светлпће и ако Пироћанац, неће да у славу њихову запалп неколико свећа, а дела његова бнће тавна вавек. — У четвртак 8 аирпла даваће у сали велнке ниваре, под управом г. П. Г. Денасте познатог глумца и управптеља атичко-грчко нозориште свечану нредставу радп задовољства српске публпке. Почетак је нредставн у 8 часова у вече. Ми с наше стране нреноручујемо нашој публици да што многобројније носети представу овог грчког уметннка. Кад могу којекакве развратне „кудтуртрегерске" гомиле довлачитн се овамо у Београд, и нрпказујући нашој публицп којекакве шкандалозне ствари, које изазивљу само стид у нама, односити од нас грдне паре, то за цело треба да овај вештак нашег нриродног пријатеља, грчког народа, од несе лепу успомену од нас. Источни народи којп су везани судбином и интересима, треба да се на сваком пољу узајамно упознају и потпомажу. — Управни одбор Београдске стрељачке дружпне имао је част да буде примљен на аудијенцији од Његовог Велпчанства краља, Мила на I, у Суботу 3. ов. м. Председник дружине поздравпо је Његово Велнчанство еходном беседом. п честптајући му краљевску круну, молио га је у име дружпне да и даље оетане њен високи заштитник и покровптељ. Његово Величанство краљ одазвало се врло нријатно овој молбн, да и од сад неће своју заштпту отказати. п изјавило је жељу за напредак ове дружине. Мнлутпн Гарашапнп збацио је образину. Пошто је недавно нолпцпја његова наметнула срезу грочанском за посланика његовог брата Светозара, сад је унапредио и другог свога брата Рпсту Данпћа узевши га к себн у мшшстарство унутрашњпх дела за секретара. Не бисмо ништа ималп да кажемо да га је просто узео за сегсретара ако му треба. али у нме закона н у интересу чиновннштва имамо да протестујемо протнв овог незаконог ноступка, којнм Мнлутнн Гарашанпн свога брата унапређује од секретара пете за секретара треће класе прескочнвшн дакле једну класу. Кад би министар могао навести неке нарочите врлине свога брата, још би се могло разумети за што га овако ванредно уцапређује. али ко је тај Риста Даннћ ? Он овде у земљи није свршио Факултета, а кад је изван земље тумарао, н тамо је на исаиту иропао. Од како је Гарашанин дошао на владу, Риста је узет под особиту заштнту. Ристи се дају непрестано неке миеије тако, да је он вратпвшн се нз

Беча, Јшао пет стотина дуката дијурне , нри свем том, што је шеФ мисије, која је водила преговоре о трговачком уговору у Бечу, јавио био мпнистру Финанспје да му Риста ДаниК није иотребан, а Мијатовнћ га и преко тога у Бечу остави, по свој прплицп за љубав своме другу Милутину, те је Риста толику дијурну нанизавати могао. Сад га Милутин узима к себи, не што му треба његова способност, које он нема, но што Рпста нма нотребна својства безобразлука, да уређује „ Садашњост " коју је Гарашанпн основао да може безобразно нападатп и ирљатп своје протнвнике. То је све Ристи добродошло. Поред плате коју има као еекретар, норед 25 дуката што прима месечно нреко мнлутниа из диснозиционог Фонда, што бечкој „Преси" дописује и ради на „Виделу," Риста ће но свој прплнци сад нмати н трећу илату за своје „подвиге" на „Садашњостп". Људи зачуђени питају се : да ли овн Гарашани мисле да је ко год ову земљу дао у спахилук њпма и њиховнм сродницима?

ТЕЛЕГРДМИ Скадар (предат 6 априла 5 час. по подне, стигао 7 апр, 8 ч. 55 м. пре подне.) Зоромнаиадоше Ауетријаици изиеиада е три ко» лоне од Црних Нугала, Дворичког Ждријела и Драгаља. Кривошијани се налазе у Грандовину и околним еелима. Бије ее же» етоки бој. Друга и трећа колона ћееареке војске већ уетуиа, Кривошијани их гоне. Цетиње, (предат 6 априла, 10 ч. 30 м. пре нодне, стигао 7. апрпла у 11 час. 54 мин.) Вој евршен ноћу. Ау» етријанци разбијени, гоње* ни до дворичког ждрела и Јанковог врха. Аустриј* ски губитци велики; Кри* вошијани које рањених које мртвих има десет. Ваљево 5 Апрнл. ( орш-пнајна депеша). Због чича Вонтоле, по* лиција ме оеуди данае на мееец дана затвора, да не* видим лице првог Кра.ва српеког. адвокдт Благоје. 7ИЕТН0СТ Добро похођена кућа често је одликовала умјетиике а понајвише.милога нам госта, којн се синоћном представом опростио са загребачким опћинством, те данас полази у Виоград, куда га као глумца и редитеља зове дужност. Осим искренога признања, којим га је цјелокупно загребачко опћинство и срдачно и бурно обасипало, добио је наш гост огроман впјенац са натписом л од Загребачких Срба, и као успомену на свој боравак у Загребу. Нека наш гост осим те видљиве успомене нонесе и другу, можда трајнију али свакако једнако милу, а то је: увјерење, да нам је заиста мио био и да га при његову поласку прате симпатије свега опћинства. Усрђе, којим бјеше овдје дочекан, не само што није попустило за његова боравка, него

је насладом, коју нам његова вјештина даваше, још умножено. Вечери, које су пам прпчинили „Новинари,'* „Дон Цезар," „Вилинске руке", „Ревизор" и „Црни доктор" спомињаће се у позоришној хроници међу најпријатнијима у сезони 1882 године те искрено жалимо, што се није могла испунитн жеља г. Цветића и позоришне управе, да видимо нашега госта јога као Карла Мора у Шилеровим п Разбојницима.^ Позор : (0 представн „Новинара а ). Г. Ми.101и Цвегип као др. Болц. Нага гост схватио је потпуно карактер новинара и поштеног весељака. те нас изненадно врло финим начином разговора, особито у сцени са Аделаидом и у оној са пуковником. У тим призорима знао је глумац обуздати прирођену брзину језика и држати се у границама природнога говора. Свакако мислимо да живахна ћуд и окретност нашега госта, нису створене за реторичну празнину немачких карактера. Не сумњамо да би поправив ману, коју смо горе наговијсстили постао г. Цветић редак глумац и украс позоришта. п Хагос1пе ^оуше". Синоћ се приказивао Фрајнагов политичко-социјална драма г Новинарп": чувену улогу др. Конрада Болца глумно је г. ЦветиК, гост са краљевскога позоришта у Биограду. Г. Цветић је свакако изврстан глумац, те ако и није у „Новинарима" оно. штоје у ^Дон-Цезару." а можда и у ^Ревизору,~ ипак одаје одличан глумачки таленат. За прва два чина уз посве нристојну пгру. нпје му пошло зз руком измамити опште повлађивање. чему ће бити узрок поглавито пребрз изговор. У пошл»едњем чину на против поправио је први утисак. У свему је врло окретно нрнказао вјешта и поштена новннара. те са много такта истакнуо племенитију страну своје улоге. што му ипак није сметало. да развије сво) признати таленат за бон-вивана. „КагоДпе Хоуше- (о представи „Дон Цезар од Базана.") У пошљедњем листу приопћисмо садржај драме. Писац јој је Диманоар очити присталица Иговљеве романтичке школе. И ма шта ко судио о романтицизму драматнчком мораће ипак признати, да је Иговљев п Ернани а јак да усхити, а Диманоаров .Дон Цезар и јак да занесе гледаоца. Човјек заборавља усред љепота „Дон-Цезарових- на погрешке романтичке школе; види лијепијех слика, чује Финијех разговора. обиље дражеснијех догађаја, и — — забавља се, ужива, Илн зар има кога да се није забављало ако је бпо у позоришту? Захвални смо управи, што нам је „Дон Цезара^ дала приказатп, а двоструко смо јој захвални, што се побринула. да буде овако добро прнказан. Г. Милош ЦветиК члан и редитељ нар. нозоришта у Београду ступиојено трећи пут у насловвој улози. Да је допуштен ц оправдан критички лаконизам, просто бисмо рекли: г. Цветић нас је иотауно задовољио: јер се од умјетннка не може вшне тражити, него што је он учинио. Г. Цветић показао је прије свега особито фино карактерно схватање, па онда дошљедно извођење. Љепшега Дон-Цезара тешко можемо и замислпти. Све што говорн, долазп из дна душе, јасно је. чисто је, а ираћено изванредно спретним кретањем. Рпјечи му теку глатко нигдје не запнње ни тренутка, па ииак говори без напрезања, лагодно. Поуздан корак. — час заједљив час њежан. па опет шаљив прпзвук његовнјех ријечи, па онда једва нримјетна дрхтавнца уста и очију — час успламтјело час спокојно лице — све то приказиваше нам увјек дон Цезар, од кога је г. Цветићу пошло за руком да саставп лијеп, готов изворан тип бон-вивана. Дон Цезар је у неку руку философ . Дон Цезар г. Цветића свјестан је о својој унутрашњој слободи, коју још на губилиште са собом носн, ц та свпјест чинн га вјечно младим и храбрим. Само тако можемо, а да се не огрнјешимо против логике живота, протумачити себи осмијех на лицу а веселост у срцу човјека, кога воде на губилиште. Међу најсрећније моменте Цветнћева дон-Цезара бројимо у другом чину разговор са Лазарилом, кога је приказала г-ђица Кљаљева са потребном њежношћу. Још два часа има дон Цезар да живи, на пита. шта ли би он радио, да му се деси овака невоља: јер не зна како најљепше да пробави та досадна два чаеа. п Ја бих се исповједио," одговори Лазарил. „Исповједио!" повпче у чуду дон Цезар, па прсне у смпјех: п и ти би зар за два часа био готов са исповијешћу : ох, ала си млад! А менн не би довољна била половнна живота, да набројим гријехе оне друге половине ; него завјештај, да завјештај, могу саставити. С њим ћу бити врло брзо готов.. ц Простодушност те изјаве, проста од сваке трагике, тако је пстннскп, природно пзражена, да је неодољпва; па с каквом