Srpska nezavisnost

6Р* 4

гато се код нас догађа. Добро није што ћу вам јавити , но је то црно зло. Код нас у наше попове ушло неко напредњапггво, те ти они сада растрзају народ, који јс вавек био сложан и миран. Поп Јово из Љубовиђе . који овди капеланише, тај нага поп Јово, своје .напредњагатво и подкрепљЈЈе добром ракијом па и руменим винцем. Пре неки дан пред људима извади из главе један свој зуб, здрав и читав, говорећи, ево видите. ја у част мога г нанредног и начела вадим мој зуб. Људи се задиве оваком „напредном" јунаку. који је 1876 са помоћу нагаом избавио се из Босне од Турака. Сада је јунак при чагаи вина и ракије. а где му је онда било јунаштво ? Преједном опио се као земља, те људима онако нијан говораше , ухватив се за браду своју: „ево видите људи. ево није моја брада но реп. и Кад би ко слушао шта је тај пијани човек све говорио. морао би се од чуда крстити. Заиста срамота да је овакови човек свештеиик. Кад се напије а то бива готово сваки дан , он грди све који нису „виделовци с и вели њих треба све протерати из земље. Но народ му одговара: мучи пијани попе што ти не протера Турке из Босне, иа и сада гато не идега да протерага зулумћаре Чвабе, но се ту размећега. и грдига заслужне нагае људе. Чувај се ми ћемо тебе за цело протерати. Таки је исти и поп Тома из Царнне, знате ли онај јунак са Дрине, гато онако изгуби пред битку са Турцима, и свога коња и све црквене ствари. И у њега је угало „напредњагатво-. Он ти је ирави силеџија. не боји се никога . а не може му пико нигата јер се зове .напредњак". А „напредњаку" иде сое као масно и на суду и на путу. У његовој нурији има деце некргатене од годину и вигае дана. Кад му људи донесу кољиво, онда узме кољиво, па ако му људи не плате вересију он кољиво задржи . те тако људи праве даћу без кољива. које је светиња народна. Он отима земљу од људи и хвата је у своју градину, убија људима стоку. Он диже таксу при женидби. при укопу, кргатењу, по своме ћефу. па се јога и бијс са људима, он се еве и по други пут оженио. а знатели онако као гато веле нагаи _око врбе", те узео за жену идовео у своје село у своју кућу неку маџарску глумицу. Он прети људима да ће их као г напредњак- натерати да морају лежати. те ће он тако са њих коња даузјаха. Свађа се и кавжи на све стране п од како је постао ^напредњаком-као да је ђаво угаао у њега. Његов је сав живот и рад такови . као у каквог најпокваренијег човека. Ово његово владање не приличи ни чобану код свиња, а камо ли једном свештенику. За сада само оволико јављамо, а други ћемо пут мало

више одрешити врећу, и раснасати мало боље тевтере; верујте има чуда и покора њихова толико да ће се сав свет задовољити. ^>■1» ВЕСТИ ИЗ НАРОДД Из Алексинца пишу нам.како је тамо полиција баш кидисала противу свијуопозиционара. па како у тој варогаи нема сем неколико чиновника ниједног „виделовца и то су сви у опасности да их полиција једног по једног не нозива на одговор. апси и кињи. Али поред свију тих нритисака полицијских, народна свест не да се ноколебати. Рад _виделовачки и јасан је свакокоме, и по томе притисак само може народ утврдити у рђавом расположењу према „виделовцима" никако га не може разуверити а јога мање застрагаити. Из Лесковца јављају нам, како је полиција све и сва чинила да се само протури за кмета -виделовац-. Народје као и у свуда рђаво расположен према радњи _виделовачкој и али сила Бога не моли. Но и свакој сили је крај рђав. Тегако ономе који само у сили траже себи извор за свој опстанак. Из Текије у округу крајинском пишу нам, како се полиција окомила на кмета и на честитог нона Петра Ђорђевића, који заступају и бране ноштен правац. У целој тој варошици нема до само два „виделовца и , остали су грађани сви либерали, изатонротиву њих и војује полиција. Али свесни људи не дају се ничим застрашати.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ „Срнске Новине и донисе потврђен закон о аграном зајму и закону о допунама у закону о суђгњу, по којима ће се судити у присаједињеним пределима. Први закон ступио је у живот 22, адру и 24 ов. м. — На Иван дан беше у Коларчетовој пивници концерат у корист и.острадаихих Вршчана. На концерту су суделовала сва певачка друштва. Публике је било доста, ј но ипак не у тој мери колико се у инте- | ресу саме ствари могло желети. — Јуче пре подне држан је у саборној цркви нарастос у покој дугае погинулим борцима у оба последња рата за ослобођење подјармљене браће нагае и независносг народну. Овој тј-жној свечаности нрисуствовало је Њ. В. Краљ са својом свитом и официрским кором. Нека је мир светом пепелу и вечан спомен у народу свима погинулим борцима. који своју јуначку крв пролигае и свој жввотжртвоваше на бојномепољу зачаст, слободу и независност српску.

— „Српске Новине" јављају даје ових дана искованаи у главну благајну примљена једна партија Миланових златника, у комадима од 10 динара и да ће се пустити у јавни саобраћај. — Г. Јов. Ристић, министар председник на разположењу, одпутовао је данас са породицом у Бању — Рајхенхале, у Баварској, где ће се неко време бавити ради поправке здравља.

И 3 Ј А Б Д Од једног пријатеља добисмо ову из јаву. која је сачињена по жел»и више пријатеља. Ми јој дајемо места у листу. Она гласи — У 96 броју „Српске Независности и . међу домаћим вестима, где известилац доноси свој реФерат о извргаеним испитима у овд, основним гаколама, износећи за узор две младе учитељске снаге, о којима смо и сами уверени да заслужују сваку похвалу и погатовање. нанесена је од стране писца увреда. била ома хотимична или нехотимична. неколицини нагаих учитељских снага(?) које је Бог обдарио сединама. Да је све у реФерату известиочевом о овим старим учитељима неаобитна истина, да онако пападне на људе, који су оседели у учитељству и који су по готову сви у последњим годинама свога трудног. а да некажемо неблагодарног рада. И ако је свету и другатву неблагодарност и трнав венац награда за највеће жртве, и тегаке радове. и ако смо уверени. да ће ове увређене и својим дуговременим и мучним радом утруђене снаге учитељске, као старији и пунији искуством, опростити пнсцу оних редова, опет за то не може нам се на ино, а да као ближи нознаваоци нападнутих нагаих васпитача не узмемо их у зпштиту. Г. писац оних редова у -домаћим вестима и , требао је да, зна да се свакоме може заслужена хвала и пошта одати без икаква уштрба и повреде туђих осећаја, а нарочито кад се то тиче наставника, који су читаве генерације извели на пут. Да је писац био ученик г. Мих. Новаковића нрвонападнутог и најстаријег учитеља међу нападнутних. извеснисто, да ни данас као човек не би могао наиаднути његов рад јер би звао да је само хвале достојан. У интерееу правде у интересу свију млађих трудбеника на пољу васпитања, којима не би желели да под своје седе власи доживе овакову награду од доцнијег нараштаја нашли смо се побуђени и позвани да нанишемо ове редове. Неколико пријатеља истине и правде Д Н Е В Н И К Страни. (Хумор у опорукамак Културни хисторик чудиће се када буде данас сутра истраживао последњу вољу неких инглеских шаљиваца. јер свакако снадају у ка-

рактеристику нашега времена тестаментарне установе којима се остављају легати на добровољну цељ, да се н. пр. у том и том родном граду нокојника „постави довољан број светиљака у оним улицама ио којима се највише лупежа вуче, онда да се „набави нлатно за обешене злочинце и и т. д. Често се овршитељ опоруке у Инглеској нађе у највећој сметњи; акакоје закон строг, последња воља увек се мора извршити , ако дотични легат ненадкриљује остављену баштину. Некн Тома Неш овако је Формулисао своју последњу вољу: „Ја овим остављам начеонику, старијим градским старсшинама и градскоме иисару у Бету своту од 50 Фупата стерлинга , да тим новцем за свога живота, а после опет њихови насљедници, управљају на корист и радост звонарскога особља нагае опатске цркве — под тим условом, да овн звонари сваке године 14 маја т: ј. на дан моје свадбе, од 8 сати у јутрудоК сахати у вече свечано али тужно у сва звона звоне, али допугатам нужне станке, за које се звонари могу опоравити и окрепити: даље под тим условом, да такођер на дан моје смрти дванаест сахата великим звсном, али само весело звоне, у славу, гато сам избављен испод брачне тираније и невоље. За подпуно и свесно испуњење моје последње воље уживаће звонари споменути 50 фуната стерлинга, и то ће добивати у полугодигањим оборцима увек на дан моје свадбе и на дан моје смрти". — Други Инглез оставио је камате свога иметка на подпору оним звонарима и црквењацима, који ће се трудити. да пробуде побожне људе, који би за време проповеди у цркви заспали; а један наредио је, да се из његове оставине имаду награђивати црквењаци. који ће из цркве гонити исе напоље. Огласи ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА првог Фабриканта европског: 13. гие (1 Наи*е\ч11е. Рапв, са Фабрикама у Бирмингхаму и у Лијежу. Албум Галандов , велико дело о оружју гааље се гратис и Франко. на захтев преко плаћеног писма. <1 4 М. Сга1ап<1, {аћпсап! <Г агтев 33. гпе Наи^еуШе, Рапа. 9—52

ТРГОВИНА СТЕВЧШ и ЈАИЧШ иотребује једног ирактикапта или шегрта из добре куће Бр. 143. 1—3

допустити, јнто кажете да није било све бага нрема етикети: ако хоћете, ја сам и погрешила... — Ја сам читао твоја нисма. понови отац упадајући у рећ кћери, и тако знам како је он у твојим очима правдао корак. који је себи могла донустити жена којој је живот нознат а страст би је занела. али који је код девојке од двадесет година чудо и покор... — То је покор за грађане. за одмерене Гобенхајме... Немој. тата. да излазимо из света художничког и несничког... Ми девојке имамо да бирамо међу два начина: или да покажемо пренемагањем каквом човеку, да га љубимо, или да му отворено приђемо... Овај носледњи начин зар није узвишен, илеменит? Нас Француске девојке издају наше нородице као и робу, на три месеца, каткад на извесни рок , као што је са госиођицом Вилкеновом; али у Енглеској, у Швајцарској, у Немачкој удају се скоро према начину кога сам се ја држала... Шта имате да приметите? Зар ја нисам у неколико Немица? — Дијете! викну иуковник и погледа у кћер, претежност Француске долази од њене разборитости, од логикс у коју њен лени језик осуђује дух; опа је намет светска ! Енглеска и Немачка романтичне су у овој струци њихових нарава,

али још се тамо велике породице држе нагаих обичаја. Ти дакле никад нећега да помислиш, да је твојим родитељима. који живот добро познају, предата твоја душа и срећа твоја, да они треба да те проведу између стења у свету!... Боже | мој! рече, јесу ли онс томе криве, је ли то наша кривица ? Зар се морају наша деца држати у гвозденом запту? Зар ми морамо бити кажњени за ону милост, са које хоћемо да нх усрећимо, са које су нам по несрећи срцу нодједнако драга? Модеста погледаше у оца са стране, кад га чу, како ово новика са сузама у очима. — Зар је то ногрегака. рече. кад девојка са слободним срцем бира себи мужа не само лепа момка, него и човека велеумна, племенита и у лепу положају... племића блага као ја гато сам ? — Ти га љубига ?... запита отац. — Чујте ме, оче, рече она и метну гла| ву на иуковникове груди. ако нећете да вам умрем... — Доста, рече стари војник, како виI дим, твоја је страст стална! — Стална. — Ништа је не би могло изменути?... — Ништа у свету ! — Ти не претпостављаш ннкакву приI году, никакву издају, опет ће стари вој-

ник: ти га љубиш безусловно, због њеI гове личне дражести, па и да је какав Дестурни, ти би га ипак љубила!... — 0! оче... ви не знате евоје дете. Зар могу ја љубити подлаца једнога, човека без вере и части, једнога нева! љалца?... — Али ако су тебе варали ? — Ко. онај лепи и безазлени, готово сетни момак... Ви се смејете, или ви га нисте видели. — Најзад, срећом није твоја љубав тако безусловна. као гато ти мислиш. Ја ћу ти показати неке околности, које ће ти песму у неколико изменути... Но! појмиш ли ти, да оцеви колико толико вреде? — Ви, тата, хоћете да свом детету читате лекцију? — Јадно заблудело дете! узе отац реч строго: не дајем ти ја ту лекцију, у томе нисам ја ништа, мањ да ти удар ублажим... — Доста, оче, не титрајте се мојим животом... рече Модеста и пребледе. — Но, дете моје, прикуни се. Ти си се титрала животом, а живот сс титра тобом. Модеста погледа у оца убезекнута. — Да видлмо, да ли је онај младић, ! што га ти љубига, што си га видела у

хаврској црквн пре четири дана. ]едан неваљалац... — То није! рече она; оно црномањасто и бледо лице, племенито и пуно појезије... — Лаж је, рече пуковник прекидајући кћери реч. Он је толико господин Каналис, колико сам ја онај рибар, пгго купн своју мрежу да одлази... — Знате ли ви, шта убијате у мени?.. рече она. — Не бој се, чедо моје; ако је случај ставио твоју казну у самој твојој погрешци, ипак се зло даје поправити. Момак, што си га ти видела, с којим си ти измењала срце преко писама. поштен је момак, он је био код мене, да ми новери своју забуну: он те љуби и ја га као зета нећу одбацити. — Па кад није Каналис, ко је он? питагае Модеста врло узбуђеним гласом. (Наставнће се)