Srpska nezavisnost

6Р0) 101.

НЕДЕЉА. 4. ЈУЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

пгнг 31 с?ее. т : ■д годину 24 дин., НА ПО ГОДИНЕ 12 дин., на ЧВТВРТ год. 6 дин. 81 0ст152 зеијсе еа е12к1есхс2 п:л7ст:кт. на г0дин7 30 •рана&а, на по годинб 15 »р. на чктврт год. 8 «р. 31 17стр:-7т1?с57: иа годинт 15 *ор. Т ванк., на по год. 8 ♦. на чкгврт год. 4 •. 31 саа ССТЈЛЕ СРЖ13В : иа годину 36 •ран., на по годинк 18 «р., на чвтврт год. 10 *р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИЧвИ, ЧЕ1ВРТК0И, 0УВ0Т0Н « НЕДЕЉОН хт ,а целом тлла 7ркдништв0 јк и администрација Т кгк.и г. Тоик лидркјквг&а вБИЈНКЕВ ВКНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн пут 12 днн. пара од ркда, а посје сваки птт 6 пр. ЗА ПРИПОСЛАНО 60 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шалу св уредништву, а претплата адтимистраиији „српсев пв31в2сп0ст 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НКПИАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМА ЈУ СЖ.

Од 1. Јуда о. г. па до дал>е објаве излазиће наш лиет три иут неде.Бно. Последњи број нашег лиета узаитнла је полици= ја за то што је у уводном чланку нашла увреду ми< нистра иросвете и цркве< них дела. Другог издања не могосмо ириредити што је штампарија. не мислећи на могућност обуставља* ња листа, већ била растурила елог. Накнадићемо то нашим читаоцима ирвом згодном ириликом, а неке чланке из обустављеног броја доносимо у овом. Митроподзт Михаило и Сто1ан НоваЕови! у - скуиштини а .* IX Увиђајући јамачно и сам ништавост свог трећег „разлога", Министар га, кад је дошао да специјално о њему говори, и не назива „разлогом". веК „с.1учај". А да би дао томе „с.тучају" бар колико толико вредности , Министар је изволео иреКутати, у чему је био тај „случај и , наводећи само, да је Митрополит „нашао за добро да просто не пзвршп закон о таксама. и да је он због тога ..изрекао законом проппсану казну над Митрополитом". Но кад Министар није хтео јасно представити тај трећи „случај" са Митрополитом, ми ћемо га кратко саопштити , а тако исто и историју оне министрове казне над Митрополитом изречене. Митрополит је поставио пгуманом извесно духовно лице и послао га за старешину нашег црквеног подворја код Москве, без да је од тог новог игумана наплаћена за игуманство такса по закону о таксама. И Министар Новаковић осудио је Митрополита, због те ненаплаћене таксе, да плати хиљаду дннара у име казне. Међу тим ова осуда Министрова протпвна је не само закону о таксама, већ и правплпма, која су, на основу тога закона, написали Министар Финансије и Црквених послова: Чеда Мијатовић и главом Стојан Новаковпћ. Прво, и по самом закону, а и по правилима, такса се не наилаКује ире или ари рукоиолагању за игумана, већ тек онда, кад се новом игуману ареда синћелија на то, онако исто, као што се п од чиновника наплаћује такса * Првн чланав, под овим насловом у прошлом броју, узаптила је полиција.

тек ири иредаји декрета. Игуман. о коме је овде говор, још није био прпмио синђелију онда, кад је Министар осудио Митрополита због ненаплаћене таксе, и по томе није ни био дужан никоме унаиред таксу плаћати. А друго и још главније, п да је тај игуман дужан био таксу платити пре пли при рукополагању за игумана, никако Митроиолит није био надлежан , па по томе ни дужан да ту таксу од игумана наа.гаАује. По закону о таксама п по јасним прописпма поменутих мпнпстарских правила. то је била дужност само еиархиске конзисторије. Зато је и државни савет, коме се Митрополит жадио против те Новаковићеве осуде, псказао већ своје мигпл.еље: да је та Министарска осуда иротивна закону цри свем том, што је Г. Министар употребљавао све своје „красноречије", те да би Савет огласио жалбу Митрополитову као подпесену ненадлежном месту. Ово је врло добро знао Г. Новаковић, па шта га је побуднло — кад је већ говорио пред скупштином и о том „случају" — да све то ареКути, то ће он звати најбол>е, премда ни другоме није тешко спазити куда је циљао тај његов, невешто смишљени и извршени маневар. После ових прећутаних Факата враћајући се опет на сукоб између Митрополита и Министарства због закона о таксама, Новаковпћ наводи против Митрополита још двоје. Прво, што је Митрополит тај сукоб изнео пред архијерејски сабор. Међутим баш овакав иостуаак Митрополптов не само да није за замерку, већ би му се на против морало замерити да он ту ствар није изнео пред архијерејски сабор. По §-има75, 77 п 80 у свези са § 93. закона о црквеним властпма архијерејски сабор баш је надлежан, да искаже своје мишљење о оваквим питаљима тичућим се православне цркве п вере, и Мптрополпт је , као председник архијерејског сабора , дужан био, да позове сабор на извршење својих законских прерогатива. А другим својим наводом, Новаковпћ би хтео да пребаци Митрополиту као да је Министарству поднео неистинит извештај о решењу архијерејског сабора поводом закона о таксама. Мпнистар велп да у ппсму Митрополитовом, којим му је спровео саборско решење, има нечега, што нема у том решењу, па зато се Миннстар нашао побуђеним од појединих архпјереја уверавати се о правој садржинн тога решења. Шта је било по одајама ноједнних архијереја, т. ј. како се Мпнистар

Новаковић црема љима понашао, док није од ших добио познате изјаве, то није нужно да овде напомиљемо. Констатоваћемо само да и сам Министар у своме одговору прнзнаје да су „сег« архијереји без разлике изјашли да су реишли оно што иише у реченом арилогу ка митронолитовом писму. Е па кад је Митропотит уз своје пиемо прпложио верно решење архијерејског сабора, — оида одкуд му се може подметати поднашање нешстинитог извепгћа?! Да Митрополит уз своје извешће није ариложио и решење архијерејског сабора , онда би се зар још п могло говорити о поднашању неистинитог извешћа од његове стране. Али кад и сам Министар и сви архијереји признају, да је он и приложио верно решење саборско, онда је и смешно и наивно пребацитп Мнтрополиту поднагаање неистинитог извешћа само због употребљених, у спроводном писму, још неко.тнко речи у духу и аравцу истог саборског решења. Главно је у тој стварп било то: да ли је Митрополит сабореко решење верно послао; а што је он, чинећи то, написао још неколнко речи. то је било његово лично резоновање, које нити је мењало, нити је могло мењати саборско решење. Ми смо довде довољно разложи.ти, колико су ништава она три „раз лога" , што је Министар навео за правдање свога поступка према Митрополиту. Но и да, најпосле, допустимо да је Митрополит повредио какав закон чинећп, у једном случају, размену у парохиским кућама; и да прпмимо, да би по закону он био одговоран, што такса од оног игумана није наплаћена; и да усвојимо. да Митрополит није смео питање о закону о таксама износити на решење пред архијерејски сабор, а још мање, у спроводу саборског решења, штогод о томе ппсати; па зар још и тако незнатне , тако сићушне погрешке (претпостављене наравно) могу бпти озбиљан п државнички разлог за тако замашан акт као што је збачење Митрополпта?! Само сувише безазлени људп моглп бн Мпнистру веровати да су му то бпле праве побуде за његов напад на нашу свету цркву. А свп други, па п сами „Виделовци", знају врло добро, да је Министар то учинио из друшх тајних побуда, које није смео изнети на јавност, јер се бојао, да пх „безобразно" јавно мишл>ење не жигоше онако, како су н заслужили, именом: нискости, државничке недозрелости и страсне иартаичности. Но Мивистар да бп

бар колико то.тпко замотао ншптавило оних својих „разлога" о збачењу Митрополита, мислио је да ће бити довољно што је радњу Митрополитову назвао „револуццјонарном". Шта ли још нећемо чути, шта ли доживети од напшх „славних- виделоваца?! Све што се љима недопада, тоје „страшно." Зар кад се једном свећенику одузму неколико нарохиских кућа; кад се не наплати нека такса; кад се сазове надлежно политично тело да испуни своју дужност по закону, — зар се то може назвати „револуционарно". Јадни „виделовци" толико су се већ огрешцли према Србији и Српству да у свачему привиђају само страшило за себе; све им је „револуционарно", што не иде под њихов „виделовачки" калуп!! После тако великог прекора као што је пребацивање револуциоварства, г. Новаковпћ се, у даљем свом одговору, на један мах хоће да представи као човек пун пажње према Митрополиту. Он „прича" како би Митрополит, да је какав писар или секретар , по §-у 121 кр. закона био кажњеп у новцу до сто талира или лишењем звања, па он — Новаковић — само у „жељи да све учинимо, да нигде не буде нц најмаља пажња према таквој личности пренебрегнута", није га хтео дати суду, већ га он краћим путем лишио звања. Каква иронија, каква бестидност?! Зар „Виделовци", који су за кратко време своје владавине преко педесет чиновника давали под суд за мниме кривице; зар Стојан Новаковић , који је преко тридесет свећенпка дао под суд за тобожне кривице у дужности, — да штеде Митрополита Миханла, коме су овп одавно кивни, кога су они нападали вазда, бпли на власти или не?! Но не помаже вам господо Виделовци то ваше простачко претварање. Зна се врло добро, да ви ствар Митрополитову само зато нисте изнели пред надлежнн суд, што сте и ви самн морали бпти уверени, да суд никад неби ао оној вашо) оатужби осудио Митроиолита ни на какву казну, а још најмање на лишење звања. Ви сте се, Господо Ни деловци, о томе на делу уверили код туженпх чиновника и свећеника, јер су судови све, сем једног јединог чиновника, ослободили, па зато сте намерно избегли да вам се то не деси п у онтужби против Митрополита. Ту је извор те „штедње" нрема Митрополиту. А да сте вп бнли уверенп , да ће суд прихватитн вашу тужбу против Митрополита, знамо ми врло добро како би га ви „штедили".