Srpska nezavisnost

— 416 —

ново мпнистарство. и да ће скоро сви члавова тога кабинета остати, ■зузимајућн Фресинета. То би био најлакшп начин. да се дође до брзог решен .а иинпстарске кризс. — Сл'лтан је посде дутог и тешког преиишл>ања пристао да пошл >е војску у Мисир. Тако је бар изјавво заступник падишин посданицима европских неликих сила у Цариграду. који су се већ од неколико дана искупили у конФеренпију. Но хоће ли султан одржати пли у опште у стан>у битп да одржн своју реч. то је друто питан .е, самоме Мпепру још једнако влада узрујаност. Гласови што нам отуд долазе тако су разни. па према томе и непоуздани, да је тешко погодптн право стање ствари. Примера радп наводимо, да се у једно п исто време говори о ванреднпм мерама Арабп-паше за организацију устанка, о нападима његових чета, о мерама које је предузео да затворп. п у случају крајне нужде да поруши сујецки канал. о неким прокламацпјама којима збацује Кеди4>а, о неким писмима султану у којима прети општим верозаконским ратом, ако би султан послао војску протнв њега. II док све те _ужасе*" миспрског устаничког воће трпи хартнја. дотле пз саме Александрнје стиже вест, да је Араби-наша учинио први корак за умирење Мисира. да се, на име, обратпо Кедику нисмом у коме му поставља услове под којима му је вољан да му се покори. и да се цовуче у — манастир. Арабн-цаша и манастир! То је доиста мисао, која се само у глави каквог морског новинарског дописника могла изродптн. Но било како му драго, прнправе у Енглеској сведоче најјасније, да мисирско пнтање неће ни султан, ни КедиФ, ни Араби-паша решити, негоједино енглеска војска, по свој прилици. у савезу са Французима. Енглески парламенат одобрио је све кредите. које је влада у тој цели тражила . а тако исто усвојно је владин предлог без дебате , да се операцнона војска појача са 10.000 л.уди. Пред тнм Фактима губе се све магловите комбпнације. шта више изгледа да се Енглеска слабо

лгст&х МОДЕСТД МЛЊОНОБА ПРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с ♦ранцускога. (НАСТАВАК) — Још мало, госнођице, и ви ћете престати поштовати свог ода, рече смешећи се пуковник. кога је обавестио Бичип поглед. Ето тако је, кад човек мази децу. — Ја сам јединица кћи! одговори она упорно. — Једиеица! понови бележник и удари гласом на ту реч. — Господине, одговори Модеста сухо Латурнелу, мој отац врло је срећан, кад ја њега поучавам; он је мени дао живот, ја њему дајсм знање . п он ће бити у неколико мој дужник. — Има начвна, а нарочнто ирилнке, примети госппђа Мињонова. — Ма гоепођица има право , узе рсч Каналис и устаде на се код комина на-

обзире на мишл.еи.е н држање осталих евронских сила; а да је та безобзпрност Енглеске такође Факат , сведочи позитивпа вест о Аустро-Угарској, Немачкој и Русији, чији су представници изјавили да се неће уплетати у мисирску ствар и да ће мирно чекати на дал.и развитак догаћаја. За Русију се зна да Је у споразуму са Енглеском; мећу тим то се не може и за остале две царевине рећи, којеје на сваки начин. само голема иужда и непо уздање могло приси.тити да се држе паенвности. — Немачка се утврђује према Руспји н Француској. На цареву заповест поставл.ају се сви градови на дотпчним границама у обранбено стање. Та је заповест толико значајнпја, што је јавно и званично издата.

ИЗ ЈШСТОВА 6.) -Востик- пише. .. . „Ко се неће зарадовати кад види где на све стране паша поносна војска чини маневре. Ти маневри показују јасно, да је наша војска потпуно усавршена, да се може не само равнати са осталим првим војскама, но да их у многоме и превазилази. Сада већ више није никакова тајна, да је Русија потпуно спремна да што скорије изврши свој историјски задатак. Оно што се желило примакло се близу. Нас још кратко време дели од епохалних тренутака. где ћемо ступити у бој са непријатељима нашим, који сметају остварењу нашег светог задатка. Руски народ нестрпељиво чека те тренутке и потпуно се нада да ће својом исполинском снагом извести оно што је у души свакога Руса. Наша браћа на истоку желшо очекују наш сигнал, који би зпачио почетак њиховог избавлења. И хвала промислу, они неће канда дуго чекати. Сметње које су створили наши непријатељи на истоку пшчезнуће. Наша помоћ и одушевлење и свест наше браће уклопиће их брзо. Несумњајмо ни часа. на нас се славе и победа осмејкује . . . и дописи Чачак, 10јула Наша окружна полиција разнида највећу енерђију у гонењу политичких противника. Нема дана кад по једног или двојицу пз либералне или радикалне партије не потрже на одговор. Јуче је затворен наш општински доктор поштовани г. Гаја Поповић, који је за кратко време своје службе код нас у пуној мемести у једној од најленших атитуда из његове збирке. Бог у својој мудрости дао је човеку храну и одело, али није му непосредно дао художаство. Он је рекао човеку: Да живиш, мораћеш се сагпњати земљи: да мислиш, дизаћеш се мени! Нама је исто тако потребан душевни живот, као и телесни. Отуда долазе двојаке корисности. То стоји, не назувамо на ногу књигу. Једна епопеја, ако је узмемо са стране користи, не вреди толико, колико штедљива чорба добротворнога друштва. Најлепша мисао тешко да би могла заменити вегрило на броду. Заиста, Напенов лонац, дижући се за два прста сам собом, даје нам циц са тридесет суса по метру јеотиније ; али та справа и савршенства индустрије не уливају живот једном народу и неће будућности казати да га је кадгод било; а художаство мисирско . мехичко , грчко , римско са својим ремецима, за које се вели да су непотребни . посведочавало је биће ових народа у широким простору времена. тамо где су великл посредни народи. не имајући велеумних људи, исчезли. не оставивши на земљи своју карту посетницу. Сва дела генија вршак су извесне просвете и претпостављају бескрајну корисност. Зацело , у вашим очима не вреди пар чизама више него позориштни комад, и ви не претпоста-

ри заслужио велико поштовање код свију редова овдашњег грађанства. Само ссније допадао познатом нашем апотекару, што му у прописивању лекова није ишао на руку, да глоби овај народ . нанлаћујући му тродуплу таксу. Под пресиом апотекаровом начелство осуди г, Пају на 15 дапа затвора и затвори га не чекајући на решење више власти, којој је у законом року жалбу против ове осуде поднео. Начелство је нашло за г. Нају кривицу у његовим званичним извешћима, која је нодпео за месац Април и Мај о. год. по струци санитетској , у којима је као што начелство вели: „вређајућим изразима омаловажио званичну радњу начелства и његове законнте наредбе", па подводећи кривицу под тачку 3-ћу § 359 крив. законика — казни га полициски. Да ли су законите наредбе начелства. које је г. Паја у свом стручном извешћу звиничпо критиковао — о томе ћемо другом приликом коју више проговорити. а за сада констатујемо: да се овај случај никако не може казнити нолициски по наведеном законском пропису , и начелство је навалично хтело тако да поступи са г. Пајом једино зато: што г. Иаја стоји више на странп онштинског представништва, но његовпх противника, и што је началство уверено : да би судови г. Пају, кад би им на суђене снроведен био, од сваке казне ослободили (§ 104и 104 а, крив. законика. Како ће се ова ствар по жалбн г. Пајиној расправити на највишем месту видићемо, а за сада бележимо: да су наступиле последице, које је г. Паја у својим извешћима предвидео, на нме: да је се појавила „дизантерија" у вароши од које више болесника болују, због чегаје нужна брза лекарска помоћ, а ове је грађанство лишено, јер му је лекар кога плаћа у затвору, а окружни Физикус на Рашкој. Бого мили, јер докле ли ћемо овако?!! Један грађанин. Пожаревац. 14 јула. У рукама људи што новине читаху, виђао сам једног времена поодавно , неке новине „Садашњост", које читачи називаху правом „пачавром", и којезбогтога никад у руке не узимах. Но случај донео је, да сам сад скоро нешто купљено у једној трговшш , добио завијено у табак новина. Кад сам развио, а оно беше број 25 нокојне „Садашњости" од 1 Јула ов. год. Докон седећи, разгледах чим беше накићен тај број бивше помијаре па између осталога нађох допис „из ГорњегПоморавља угз а у 1 в Јухора и . Кад ово прочитах, и прегледах садржину допнса, морадох се насмејати знању геограФије, потписатог па допису малога „ја а . Одиста је мало и по Форми и по садржиии, вљате један млин цркви у Сент-Уану. Е дакле, народ један испуњен је истим чуетвом као и човек, а човеку је најмилија мисао, да сам себе морално преживи, као што се препорађа физично . Да народ сам себе преживн, дело је велеумннх људи. Француска доказује у овај пар енергично истину ове тезе. Истнна, у индустрији, трговини и пловидбн Енглеска је њу надмашила, па ипак, ја бих рекао, да она стоји на челу света са својим художницима, својим даровитим људма, са производима њеног лепог укуса. Нема художпика ни умља, које не долази у Париз по мајсторско писмо. Данас само у Француској има сликарска школа и ми ћемо можда помоћу књиге поузданије владати, него помоћу мача. По Ернестовом системату неби требало да има цветова раскошности, женске лепоте, музике, живописа и нојезије; друштво дабогме да не би зато пропало, али ја питам, ко би марио за такав живот? Све што је корисно, гнусно је и ружно. Кујна је у кући преко потребна; али се ви лепо клоните борављења у њој, па живите у салону, као овај што је, који украшавате посве сувиншим стварима. Нашто су ове дивне слике, ово вешто изрезано дрво ? Само је оно лепо, што нам се чипи некорисно. Ми смо ше* снаести век назвали препорођајем (рене-

I кад иише 8 сахати вшие ушћа Мораве, | а вели У18 а >16 Јухора. Сирото мало „ја"! ј Чуло за Јухор, па мисли да је то брдо ј Крњевачко ! А што бар незагледа у карту ! Србије макар од Јорговића, па би се и1 пак уверило да је Јухор снрам Параћи| на, а нс спрам „вар. Жабара". Видиш I ли мало ал дебело „ја и колнко знаш шта говориш, и колико си смешно , што си мало на хоћеш да сејавиш велико, као што је жаба радила гледећн бика. Немам обичај да туђе старе мане и | еадашње глупости радо износим на лиI цитацију. Али кад мало „ја и не може довољно ирепоручити попа Станојла, док ! не пљуне ма на кога, — и кад вели да I ћс показати „у свој наготи и и попа ПаI вла из Брзохода и попа Драгуљевића из Поповца. иа после само нешто дробио о попа Павлу, а за поп Станојла жртвовао само 8 редића , — онда ево и ја у неколико редака да побројим штознам сигурно о попу Стапојлу, те да не остаае онако кратка биограФија овога -узор попа и . Дакле чујте: Јесг нстина поп Станојлоје сељачкихи ноштених родитеља син. Због лажногуверења о сиромаштини, које је сам измајсторисао од својих ондашњих кметова, изучио је богословију од.гично, о државном тиошку . који је лажним уверењем и интрргама у оигитини, од државе украо. Лажс мало п ја" да је поп Станојло оженив се и добив добра мираза вратиодржави украђени четиргодишњи трошак. Држава не даје зајам на овај начин. Но поп Станојло дошао беше у тескобу да не дође с ону страну катанца заобману власти. и за поједсни залогај хлеба некога другог сиромашка, који јеможда због оскудице морао нанустити школу, — па похита те јадног оца на муке, да мораде од својих уста у једаниут одвојити , да бесном сину накнади трошак за 4 годинс у каси богословској, што би му разуме се боље и лакше бпдо. да је сваке године по мало давао. него у једанпут. Неби се ипак могло обићи без казне кривца, код управника строге законитости; но управа богословије беше тада у рукама човека, који је познат као административна шепртља, који је прошао све Фазе иолитичких страпака, и коме се сада, пошто је потпуно изветрио, прохтело да буде Ђермана Анђелића „мјестобљуститељ ц у Београду. Ово је што сетиче-врлина и поп Станојлових као ђака, који је „поштено" покрао па нпсле л поштено 1 * морао вратити држави потрошени новац. Неможе се одрећи да је и отац поп Станојлов, да би лакше сина изшколовао. морао бити грешан при ирављењу уверења о својој сиротињи. Но њему се може опростити, јер је доцније аоштено платно баш он, а не мираз иоа Станојлов , ал се неможе опростити ономе ко сада хоИе да старим каишарлуком ствара кааитал аоштења, у место да се стиди. Чега се паметан стиди тиме се луд попоси. Вредно је да чујете, како се поп Станојло одужио оцу у његовој старости за велики труд, што га је поднео у изображавању >врлог~ сина. Чим се оженао, напустио јеоца. и ако му је служба била у истом месту. Самовласно прецеппо је очев кућпн плац и иодигао је кућу. Отац је имаосвегатри сина, па и ако за живота није морао никоме ништа из задруге делити, и ако баш сапсијом) са дивно згодним нзразом. Ово столеће била је зора новом свету, људи ће га помињати и онда, кад се не буду више сећалн на нека ранпја столећа, која само имају ту заслугу, да су некад била, као и они мплиони створова, који се у нараштају једном не броје. — Трице и кучине! ако ће! мени су моје трице икучине драге!одазва сехерцегЕрувилшалећисе,док је потрајала она тишина иза ове великолепно изговорене прозе. — Како ви велите, рече Бича нападајући на Каналиса, художаство би било СФера, у којој је велеум позват да развија свој рад; а има ли га ? Није ли то величанствена лаж, у коју друштвенн човек хоће силом да верује ? Што ћс мени у соби слика од норманска нредела, кад је могу гледати онако како је бог красно начинио ? У нашим сновима имамо ми лепших песама нсго Илијада. За незнатну суму могу да нађем у Валоњу, у Карантану, као и у Прованси и Арлу Венере исто тако лепе, као што је Тицијанова. Судске Новине саопштавају мало друкчије романе него што су они од Валтера Шкота, који се развијају ужасно, са нравом крвљу, а не са мастилом. Срећа и врлина стоје изжад художаства и велеума. — Право, Бича ! викну госпођа Латурнеловица .