Srpska nezavisnost

X,

6Р0Ј 116

НЕДЕЉА 8 АВГУСТА 1882 ГОД

*А ГОДПНУ 2* дин . на П*> годш1в 12 дин., на ЧЕТПРТ ГОЈ. Л дии. ЗХ ССТАЛЕ ЗЕГДД>Е Ед с^КЛЗСКСП — СЛГСТСКГ на годинг 30 • рдпакл, на ио јодине 15 ор. на чвтвгт год. 8 *р. 31 1ГСТРС-7П.-СКГ ЧА годинјг 1 л ФОР, Г ба11к.. на по год. 8 ♦. на чегврт г0д. 4 ф. 32 СЕЕ ССТДЈЕ 1 ??.13Е : НА годину 36 фрлн., н А ио годнне 18 ФР., н А четврт год. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ /ТОРННКУУ, 1ЕТВРТК0И. и НЕДЕЉО«

ГОДИНА II.

гплом

гредншитво Л АД чмннстрацијл у кући г. ТоИВ ЛнДРЕЈЕВНТчА 0бији1.ев венлц.

ЗА ОГ/АСЕ РАЧУНА СЕ. ирни иут 12 дин. пара од рвда, а ногде сзаки п>т 6 пр. за ш'и1 !О0.1ЛНи д" ii А1 'а дип. од реда. Рукописи шал>у се уредништеу, а претплата адтимистрацији „С ? П С К Е 2ЕЗАЗПСНССТ Е". РУКОПИОИ НК ВРАЋАЈУ СЕ. НЕИ.1 АТ.К11А ППСМА ИК ПРИМАЈУ СЕ.

НАПРЕДЊАЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА. II. Кад се заиитамо. ко јс иозваи у Србијн да надгледа еве иослове око граћења железпице, да се у чрвоме реду стара да ие Оуде иикакве ште те по државу из лошег пли неправплног рада, н ко је за добро н савесно вршење тс своје дужпости, за солндпу израду повсреннх му послова по закопу одговоран и народу н владаоцу, — то еамо може битп једно лнце у државн, а то је — минпстар грађевпна. Ко је наш министар грађевннаУ Какав је, где је и шта радн? Није нико; није никакав; нема га нигде и — не ради ништа. Већ толико месеца од како је Гудовић дао оставку, а напредњаци још не могу да пађу у своме друштву човека за мппистра грађевпна. 1 најопаспијс доба по државне послове у тој струци. у доба кад се прва жклезница у земљн иочиње градптн, те кад се ногрсшке п неправнлностп могу пајлакше увућн у тај носао те се некако одомаћитн тако да ће их носле мпого тсже битн истпснутн . у доба кад би народу ва.Ђало тај нредузетак бар у прнменп . бар у пачпну извоћења. оиилети. кад му је већ у клици. а не без разлога, тако омрзнуо; у тако важно, у тако кобно време но срнску железппцу , но тај највећн п најзначајнији споменик напредњачке владавпне . напредњаци немају човека да поставе на оно место које је једино нозвано да се с њега надгледа и упраат,а радња око тог њпховог најтоноснијег дела. Да није никаквпх другнх брука напредњачких, та једпна сведоџба умне сиротиње у наше аустријске странке била бн довол.на, да дал.н опставак тих људп на земал>ској управп учинн штетним, опаснпм по саме оне државне послове. којпма се онп највише поносе и размећу. Или зар и најзасуканнји напредњак може сматрати заменика мпннстра грађевпне , мннпстра унутрашњпх иослова, М. Гарашанина, као озбиљног раденпка у грађевннској струци? Зар човек, што му научна спрема, што му државничко искуство не достаје нп близу ни за ону струку које се латно н за коју ао да мнслп да је позван, зар тај ек у псто време да може вршити тешке дужности мпнистра грађевпна, на баш у оно доба, кад су те дужности најтеже, кад је одговорност за те послове пајвећа, кад је свака погрешка учињена са недостатка надзора најзамашнија. пајкобнија, са највећом, недогледном

штетом но државу п но народ скоп чана? Па нпак весело „Видело" има смелостн да довпкује својим прнсталицама: „Свакп на свој носао". Јадни вам послови, а још јадппји носленици, кад се и ваше вође својим нримером управо ругају том смешном позиву. Нли зар нпје иропија, норуга на тај ваш весели по знв. кад се ваше вође нрпмају од ока стотнне послова. а овамо пнсу ни за један дораслн? Зар ннје поруга на ту вашу заношљиву вику, зар ппје поруга на најпростији, не државнпчки . већ обичнн радннчки разум, кад се ваш мпнистар иолнцпје у доба последњнх кобиих избора, у доба Рабагаса и двогласаца, кад бп му за његову пречу струку требало јога десет онаких глава, на бн му свака бнла пуна бриге и посла и не бп знао ни за једну где му је, кад се он у то доба још прпма да вршн дужностп мивистра грађевина?! Но, ако нема м п н и с т р а, казаће се, има мннистарство граћевппа; ту је управнтељ, ту је надзорник железпцце, ту је начелник за гу струку, ту су државпп пнжињерн, па како да се мећу толикима не нађе који, да стварно вршн дужност минпстра , као што је но нмену прнма на себе мпнпстар полиције? На првоме месту као да је бпла дужност управител.а, днректора железвичког, Рнхтера, да својим стручним знањем попуни празнипу министарске столпце грађевинске, у толико нре, што га држава боље нлаћа, него ма каквога мннистра. Но према ономе што се до сад у железничком послу могло прнметпти од његовог рада, ми нпсмо моглп дознатп: ни зашто је он позван у Србпју, ни под којим условпма, ни која је његова задаћа као главног директора железнице, ни каква оп упутства има од министра, ни каква он упутства издаје свом подручном особљу, нп, на послетку, каквих се иравила држи г. Рихтер за израђпвање железнпце. Међутим, ако нам ннје познат у1 говор г. Рихтера с владом, знамо шта би требало да му је позив. I Нема сумње да је он зато позват у Србију , да заштићавз интересе ! српске државе при грађењу желез| нице својим стручним знањем протнв сваке подвале нредузимача. Његов бн задатак био да проучн добро сву трасу, да .јеконачно утврдн, те да се внше не сме мењати по потребн иредузимача и у његову корист, а на штету саме грађевине и државе. Његова бп дужност била да добро проучн сву грађу (матернјал) у зе-

мљи, који је год потребан за грађење наше железннне, да нзбере онај који је најбољи, да наложп предузнмачу граћење том грађом, а да му забрани употребу сваке друге лошије п да неирестано надгледа да се та паредба строго извршује. Таком поступку наћи ће директор новода у самом уговору за грађење железнице, у чл. 16 техничкнх услова, који гласп : ..При израђивању вештачких грађевина главнн предузпмач употребљаваће само материјал оддоброг квалатетаи треба да поступа у свем^ но п р ав н л и м а н а у к е, тако да се добијају нотпуно солидне конетрукције и т. д." Нарочпто се наређује да се употребљује материјал уобичајен у земљи. Познато је да је у Србнји најбоља грађа за зидање к а м е н и, према наредби уговора, пмале бн се све „вештачке грађевпне", а то су јамачно и тамннци, градити к ам е н о м, а не ц и г љ о м, као што се у стварн градн тамннк рииањскп. Према томе морамо се запитати, зна лн директор. како се наша железница гради ? Претпостављамо да знч, а још пре морамо узетн да му је познато, да је камен м а т е р и јал од бољега квалитета него што је цигља. Па зашто се нпак ннје нн покушало да се томе, па и другим зло1 употребама стане на пут? Цела наша државна контрола над најскупљом државном грађевином ноказује се еасвим немоћна да се одупре наредбама п жељама главног нредузнмача Виталија. Та немоћ целога скупоценог строја нашег државног надзора тако је очевидна. да би дрI жава много јеФтнније прошла, кад не бп ни бпло тога надзора, а нн грађевина не бн бпла лошија, него, ио свој прилици, још н боља него што ће бити поред таког надзора. Јер кад не би било контроле ни по пмену, онда бн нредузимач све до краја, све док се готова железнпца не нреда држави, био одговоран I за солндност носла н комисија, која буде носао нримала, могла би овај ил' онај део не нримити н предложити владн да обуетавн даљу нсплату док се то не ноправп. Овако иак може се нредузимач увек изговарати незамерком државних надзорнпка. Ми не ћемо и не можемо помишљати, да г. Рихтер хотимице напушта своју дужиоет за којује тако немнлпце наплаћен; ми нећемо и не можемо номишљати да су г. Рихтеру пречи интересн предузимача Виталнја него интереси Србнје којој служн. Г. Рнхтер, као странац, мора искатп прве, основие, месне оба-

вештаје од свога стручног м и н ис т р а, ако хоће да савесно почне свој иосао. Како нак мпннстра н ем а. то г. Рихтер но свој прнлици није још озбнљио могао ни почети да вргпп посао за који је ногођен. Све се дакле своди на то што нема мннистра, а немање мпнистра у грађевинској струци своди се на умну сиротињу нанредњачке етраике и њених вођа, у којих се та умна „немаштина" здружнла још с охолом сујетом. са ташгпм самопоуздањем у неку уображепу спагу, које у ствари нема. <>!»]«■ ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД Ми смо се већ поодавна навнкли да у полузваничпо5! органу наше владе чптамо тенденцијозне пзвештаје о Руспјп. Влада наша налази свог рачуна да тако чинн . јер то раде н аустро-угарскн лнстови на је јаено да се тнме све више задобија „благовољење" наше моћне суседке. Алн нас де .јако изненаднло да п званнчнп лнст „Српске Новп пе" ударају тим путем. Тако смо у 170 броју тих новина наишли на чланак „ Русија ", у коме се грозне ствари прпчају о тој братској земл.и н престављају тако црним бојама као да је та држава скроз подрнвена и да ће се у најкраће време распаств „Српскпм Новинама" се доиада, да прпказују српском свету руске Нихилисте као спажан разорујућн елеменат који „снлне бомбе" гради н сеје по унутрашњоети земље , н да је влада руска немоћпа према тнм непрнјатељнма садашњег друштва и стања. Даље се ирича о нечовечностп руских власти, што чак п младе девојке од 17—19 го дпна бацају у тампе рупчаге и пајзад се пророкује да се „спрема велнкп атентат протнв целе царске породпце" нрилнком круниеања. Мн се морамо чудитп да се у званпчном органу српском протурују те лажне вести н тенденцијозне измншљотине из аустро-маџарско-еемнтскнх ковпица. Шта се хоће тиме? Да ли да ее омаловажи Русија у очима нашег народа ? Ако је то, онда унанред можемо уверити „Срнске Новине" и њене патроне да узалуд троше мастнло. Наш свет зна, да пепријатељн Русије нроносе о њој таке гласове , што би иросто желелн да то стање овлада у Руспји, не бнли због тога Русија иостала иеснособиа за сваку еиољну акцију. Но тн ненријатељи Русије л.уто се варају ако мисле да ће Нихилисте, који добијају и моралну н матернјалну номоћ са

о