Srpska nezavisnost

— 468 —

стрији, који по свој прилиди осмељени лепим и обСдравајућим речмма и похвалама у аустро-угарским листовима, ево данас утирђују свој главни сЈан иод окриљем двоглавог орла ћесаревине. » -«С»Је»дописи Глас са Моравв. Заслепљени напредњаци неће ни мало да воде рачуна о народу и његовом расиоложењу, него спокојно исповедају да су сада добро узјашили (разуме се народ) и да хоће да мамузају док су на влади, а после њих нек пропадне Србија, нек пропадне цео свет. Можда ће изгледати да је ово претерано што рекох о напредњацима: али је у ствари овако. И ко хоће још боље да се увер" нек чује Вељка Јаковљевића и њему подобне шта говоре и шта проповедају. Погледајте сељака како ћути, како је тужан п невесео, па само чека прилику да плане гњевом и осветом, истина само путем законитим, али опет за то и страшним, и онда тешко напредњацима. Иосљедице ће бити недогледне, за „виделовце а , који су творци толикпх зала народу српском. Упитајте трговца, занатлију н кавеџ.ију, па ћете од сваког грозан одговор добити о законима напредњачке владе и њене назови већине скупштинске. Али као што рекох, напредњаци неће о томе да чују, већ што више гледају свет огорчен , све га више изазивају, све му више пркосе ; а куда нас овај пркос и ово изазнвање води, ни је тешко погодити. Нека знају само напредњаци, да кад олуја испод брда дође , неће их поштедити. Залуд ће им бити кукање , залуд нреклињање. Помоћи и сажалења неће им битп. Праведан народни суд изрећи ће им казну, као што су је и заслужили. Ко је читао напредњачку пачавру покорну „Садашњост" ,• ко чита „Видело" н узме поједине бројеве „Балкан Пресе" новина, које под покровитељством „Виделоваца- излазе у сред Београда на поругу српства увериће се лако, кака је напредњачка влада. Дописници плаћени маџарских новина нападају на све што је честито и поштено у народу, држећи зар у својој заслепљености , да је то пут самоодржања за њиховс госе , а не виде, јадници, да се сами тим брукају, ако још знају шта је стид и брука. На сва нападања на све клеветничке и измишљене дописе по напредњачким листовима, поштени људи само ћуте и нрезиру оне, који се | служе тако ниским срествима.

Нови окр. начеоници у место да сти'Љавају започете раадоре између парти7*, а они, каоснапредњачке креатуре, по* етадоше оруђе појсДВних личности. Ено у Ваљеву како „дрински војвода" Глишић командује наЧео&ику Мати, час лево, час десно, и тај Мататолвко се обрукао, да би требао да бежи у свет ил да скаче у Саву. У Чачку }е начеоник само по Фирмн Коча. Наш тастер — полицајац Коча има опет свога начеоника <1е {асЈо, апотекара Стојишића, и тешко ономе данас, под нанредњачком владом, кога апотекар Стојишић мрзи. Томе ће' се наћи одмах кривица, Коча ће га наравно осудити, министар благословити, а пресуду ће извршити писар Васа Јосиновић , нознати виделовац, који само зна да упропашћује акта званична, а паре да трпа у свој џеп, као што је практиковао још и као адвокатски писар код покојног Јована Поповића адвоката у Београду и као практиканту крајинском и ножаревачком округу. У Ужици опет старом кајмакамовцу злогласном Браловићу довикује Алекса Нротов издалека. „Само напред" са пунењем апсана, и реквизиционим признаницама, па куд пукло, јер натраг немамо куд. Овако је готово и у другим местима. У Ћуирији Богић, пошто је на целој линији насео, гледа опет да заседне у министарству да дели класе и механска права налазећи да ту има бољег ћара, него у Иуприји. Ниш је опет усрећен са комесарима Рајовићем , Милићевићем п познатим шабачким „вампиром" који ужасне дијурне примају и храбре оно мало напредњака у Нишу још за који дан. Распис Гарашанинов изазвао је само сажалење, јер његови начеоници и капетани изгубили су сваку веру у народу, и нико их ама баш нико не верма. Може Гарашанин писати, колико хоће расниса, сре му је узалуд, народна ће свест нојпосле пооедити и онда тешко њему п његовим напредњачким креатурама. Поверљпва наредба министра војног произвела је сасвим обртно дејство, но што се њома хтело. Они командири и четовође, који нпсу с народом биће од војника презрени и то ће показати прва прилика. Желели би као патриоте да се војска и њене старешине не увлаче у партајску борбу иначе нећемо имати ни војске ни старешина. Ово из најдубљег уверења као патриоте бележимо, а време ће скоро показати да смо у праву. Ћ. Са пута, месеца Августа. После тромесечна опасна путовања по Босни, Ерцеговини, и једном крају дивне Шумадије ево ме на ломном Златибору — Златибору вилинском двору. Чудним сам начнном из тужне Босне изнео здраву кожу и сад сам слободан, на слобод-

ном земљишту, па овим брдима удишем ваздух мио-мирисни и осећам се свежи веселији но што оам се можда игда осећао на хлаДним бреговима Волге. Пењао сам се на Парнас и Зевсов Олимп; био сам на Јеликону и Витогоу; Татранске и Крконошке горе добро суми познате; ал душе ваља, нигде се нисам тако занео, као на овој срнској гори. Дивнијег погледа, чаробнијсг хоризонта још не видох. Па како да ми се срце не раздрага, како да ми мисли не полете јачим полетом, кад ме овде подсећа да бацим један, бар летимични, поглед наземље, које суприпадале круни силнога Душана и да сравним ондашње стање српства са црним, чемерним данима, које је овопоследњих година доживео јуначки народ српски по^ управом ^славних" наиредњаковиКа. Ална страну са тужним мислима, народ, који је преживео Бајане иКагане; народкоји је одолео вековном насиљу дивљих Азијата и њихових крволочних јаничара, будућих напредњачких сејмена, — тај народ не умире, тај народ неће и несме да сагне врат под туђински душмански јарам У срцу свакога поштена Србина слобода је себи престо наместила , сваки Србин зна како се крчи пут к победи и слободи. Српство нигда није оскудевало, нити ће оскудевати у јунацима, који су умели, а и умеће да очисте своју отаџбину од крволочних зверова, туђих и душманских страшила. Узалуд се бечлије упињу да сатру српство; узалуд Калајијево путовање по Босни н Ерцеговини и његове бечко-пештанске реФорме; јер сав Јсалај, што га аустро-утарски рудници дају, није кадар да окалајише и заглади недела која су њени чиновници починили у тим земљама. Наивне бечлије утврдо мисле, да српство не може оистати без аустро-угарске културе и бечко-пештанских тандлера. Аустро-угарска дипломација, као свагда тако и сада заборавља на златну изреку швајцарског ослободиоца, која гласи : „Тешко ономе човеку, који мисли да се без њега неможе бити; тешко народу, који таковог човека не казни за ту једину мисао". Српски непријатељи, били домаћи, били спољни скоро ће капитулирати пред пробуђеном народном свешћу. Нек се теши на своме умору напредњачко „Видело ц којекаквим разбацивањима и јаловим надама, његовпм патронима неће помоћи ни мађије бечке, ни бијаритска купатила . ни врачања пештанских Чивута. Прошла су времена златних обећања виделовачких, горких обмана напредњачких. Напредњаци, као стари јелински скептици, неимајући вере ни у своју памет, ни у своја чула, не обзиру се ни на глас васколиког српства, које им громко довикује: „У Србији — српству — само се може одржати онај, који води народну полптпку.-

мипистарство „иомпрљивости" извело галичке Руее на огг+у&еђичку клуиу, те се тиме бескошшбо обрукало, а с^раном свету >дал"о повода Да још боље загледа у болесну дубљину монархијб,— 6Д то ддба као да је све ударило наопако. Незадовољство" се на све с?раНе појављује: Босна и Херпеговина су отворене ране и на иначе болесном телу двоглаве монархије; у Угарској расте незадовољство међу Румунима, Србима и осталим словенским народностима; Хрвати су у отвореној борби против Маџара; а у ужој Аустрпји, поред неких словенских племена, накострешпла се тако звана уставоверна немачка партија, те прети опстанку монархије њеним јавнпм спмпатијама и тајним нагињањем немачкој царевини. У Трсту и осталим местима где су Италпјани у већини иојављују се живп знаци иредентистичког покрета који своју животну храну црпе из саме краљевине Италије. И Пиврх свега тога шири се п јача из дана у дан, нарочито међу аустријскпм Немцима социјализам под безазленом Фирмом раденичких удружења. У последње време десио се читав низ убпстава п опасних крађа у Бечу, Будимпешти и њиховој околини. Кажу да су се целе разбојнпчке чете организовале п да се ушло у траг да на челу тих разбојнпка стоје апостоли аустро-угарских социјалиста, дакле а^стријске Нихилисте, који не презају ни од самог убиства да набаве срества за агитацију и пронагандпсање. Сами бечкп и пештансКи листови то тврде и обраћају пажњу влади, да томе најодсудније стане на пут. Радознали смо да ли ће и те аустро-угарске Нихилисте узети неки део тамошње штампе у обрану као што им се то допада да чине с руским Нихилпстама и да ли ће и њихов постанак и опстанак правдати унутрашњим стањем монархије као и у Русији? То бн бар доследно било, а могуће је да је то држање једног дела аустро-угарске гатампе и уплпвисало на овако изненадан развитак Нихилиста у Ау-

МОДЕСТД МНЊОНОЕА ПРИ110ВЕТКА X. Балзака Превод с францускога. (НАСТАВАК) Пуковник се ноклони херцегињи, херцег му пружи руку. — Добро нам дошли, господине гроФе, рече господин Вернељ; ви имате велико благо, додаде гледајући на Модесту. Херцегиња узеде Модесту испод руке и уведе је у простран салон, где је било десетак женских испред комина. Мушке је одвео херцег на терасу и тамо се шеташе, изузимајући Каналиса, који са пуно ноштовања оде ка гордој Елеонори. Херцегиња сеђаше за ђерђевом, па поучаваше госпођицу Вернељову, како да слаже боје. Да је Модеста убола прст иглом, метнувши руку на јастуче с иглама, не би је толико жацнуло, као што је то било оним леденим, гордим, презорним погле-

дом, који јој баци херцегиња Шолијевица. У први мах она виде само ову жену, она је погоди ко је. Да бисмо знали, докле иде сверепост оних дражесних створова, које наше страсти толи увеличавају, требало би да видимо женске, кад су саме међу собом. Модеста би обезоружала сва^у другу жену осим Елеоноре својим блесастим и нехотичним дивљењем; јер да јој није знала године, она би мислила да гледа жену од тридесет и шест година; ала ће она још да позна и друга чудеса. Песник набаса одмах на гњев ове велике госпође. Такав гњев најсверепија је СФинга; лице баца зраке, а све остало горопадно је. Сами краљеви не знају, на који начин да поломе ону хладну одабрану утлађеност, коју крије каткад љубавница под челичним оклопом. Дивна глава женска смеши се, а челик у исти мах уједа, рука је од челика, мишица, тело, све је од челика. Каналис покушаваше да се ухвати за тај челик, али му прсти са њега клизаше, као и речи његове са срца. И милостивна глава, и милостивне речи, и милостивно др кање херцегињино скриваше од свачвјег ока челик њене јарости, која се спустила на двадесет пети степен испод нулс. Иоглед на дивну Модестину лепоту увећану услед путовања, поглед на ову девојку

обучену исто тако добро као Дијана Мофрињезовица, потпали барут, који се у Елеонориној глави премишљањем накупио. Све женске дошле су биле на прозор један, да виде, како ће са кола сићи чудо од дана, које су пратпла три заљубљеника. — Немојте да изгледамо тако љубо, питљиве, рече госпођа Шолијевица, коју но срцу ошину Дијана са речима: — То је што божаставно! Откуда ли дође таква'? Па све полетеше у салон, где се свака прикуни и где херџегиња Шолије у свом срцу осећаше тисућу гуја, које све уједанпут искаше своју храну. Госпођица Дерувилова рече тихим гласом и са намером херцегињи Вернељовици: — Елеонора нешто ружно дочекује свога славнога Мелкијора. — Херцегиња МоФрињезовица мисли, да је наступила хладноћа међу њима, одговори Лаура Вернељова искрено. Ове речи, које се често у свету кажу, зар нису чудне ? У њима се осећа поларни ветар. — А зашто ? запита Модеста ову красну девојку, која је пре два месеца дошла из клоштра.

— Тај славни муж, одговори побожна херцегиња, која намигну на кћер да ћути, није јој писао пуних петнаест дана по своме одласку у Хавр, пошто јој је био казао, да тамо иде да опорази своје здравље. Модеста учинп нехотице покрет, који паде у очи Лаури, Јелени и госпођици Дерувиловој. — А међутим, продужи побожна херцегиња, она га је дала наименовати комендатором и послаником у Бадену. — 0 ! то је зло по Каналиса, јер он има све да захвали њојзи, рече госпођица Дерувилова. — А зашто није госпођа Шолије дошла у Хавр ? запита Модеста Јелену безазлено. — Дете моје, рече херцегиња Вернељовица, пре би се она далаубити, него да изусти једну реч. Погледајте је! Као краљица ! Њена би се глава смешила и на пању, као и глава Марије Стуарде; а I наша лепа Елеонора има у осталом те | крви у својим жилама. — А зар она њему није писала? заппта Модеста наново. — Мени је Дијана казала, одговори херцегиња, коју је на ово казивање госпођица Ерувилова осмелила гурнувши је лактом; Днјана ми је казала, да је она на прво Каналисово писмо, што га