Srpska nezavisnost

4

НЕДЕЉА, 22 АВГУСТА 1882 ГОД

ГОДИНА II.

> ДД1Н.

-ЕЕЕ 31 СРБ2Ј' 1А ГОДИНУ 24 ДИН., на по годнце 12 дин., НА ЧЕТХ1РТ год. 21 0СТ152 3212Љ2 21 БИЕ12С2С1: 2:27СТСК7ил годииг 30 фк*аидка, на по годинЕ 15 «р. на чвтврг год. 8 ор. 31 17СТРСТГ1РСЕ7: »4 годину 15 *ор. у ванк.1 на по год. 8 ♦. на четврт Г0Д. 4 ф. 31 СВЕ ССТ1ЛВ 1РН1Б2 : на годнну 36 оран., на по годннв 18 »р., на четврт год. 10 «г.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИШ, ЧЕТВРТИОИ, и НЕДЕЉОИ

ЦЕЛОМ '

УРВДННПЈТВО Н АДМННИСТРАДПЈА У КУЋП Г. ТОМЕ ЛНДРЕЈЕВН1А ОВИЈИТ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ. први пут 12 дин. пара од рбда, а посје свакн пут 6 ш*. ва припосдано 50 пара дин. од реда. Румониси шалу се уредништву, а претплапга адтинистрацији „СРПСНЕ ЗЕ31В2СЕССТ2* 4 . РУКОПИСИ ИИ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

НАПРЕДЊАЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА. III. Ми смо одмах могли одговоритн на „Званичну псиравку", којом се железиичко оделење министарства граћевина нодухватнло да ослаби велико узбуђење што су га наша нрва два чланка о „нанредњачкој железници" покренула у народу. Но како мн још нисмо завршилп низ тих чланака, то ће се V дал.ем излагању јамачно наћи повода и дал.им званнчним исправкама", у толико пре. што ћемо ми сами бити нриморани да се где-где обратимо влади ради обавештаја —• то мпслимо да је бо .Ђе причекати свршетак ових чланака, па тек онда одговорити на све могуће „Званичне нсиравке 1 ", да се пажња читалаца не би распарчада. У осталом нама се елути, као да ти чланци не би скоро дочекали свога краја, кад би се свакн ненравилнн ностунак владе хтео чланцнма пропратпти и исирављатн те би скоро бол.е бпло, ако се тако дал.е буде радило, отвори ти особитн одел.ак у лиету под горн.им наеловом. До сад смо износнлн оне ногрешке при граћењу напредшачке железннце. које се још могу нонравити. ако не из основа, а оно бар наше прнмедбе могу допринети. да се те исте погрешке у дал.ем току радње не нонав.Ђају. Имају, наравно. неки недостатцп. које смо мн расправ.гали, што нх се земл .а ннкако не може оиростнти, докле год поетоји нанредњачка влада н док ее год зем .ЂОН унрав.ва из клуба -напредне етранке". над којом лебди дух Ллексе Протовог. Тај сс недостагак оснива на немоћи I/ умној еиротињи „напредне странке", по којој та етранка нема човека који би како тако био способан да запреми меето МИНИСТра граћевнна. Но сад нам долази да се потужимо на једну нево .Ђу, којој небн било помоћн нпкаквом нроменом владе, кад нова влада пе бн бпла во.Ђна или кадра да обори, 110 за1.0НИТ0СТН својој н онако врло сумњив, нренос уговора. Но како ће то обарањс у толико теже бнти, што нослови, каки му драго били, буду дад.е нанредовалн. то ћемо се по свој прилици морати задовол.нти, ако народ из нашег разлагања те нево.Ђе поцрне науку, да никад внше и никоме за л.убав не да себн со лити паметн кад се тиче његове кесе и његове коже. На реду је да говоримо о цени ианреди.ачке железннце, да внднмо, коччго ће ГцГцпп тпј епоменикна-

нредњачке славе и бруке грдно н прегрдно преплатитн. Кад је оно опозиција у скупштнни доказивала, у какав се каишарлук Србпја уваљује погодбом са злогласним Бонтуом, онда је влада још могла са своје охоле внсине порнцати рачун опозиције. могла је просто казати да је рачун онозиције ногрешан. могла се задовол.пти да одговори иа све прекорс једним „неће тако бити!" нли „бнће мало разлике, ја...."' Али сад, кад се већ радња отиочела. кад ее зна шта влада плаћа, шта ли илаћају нредузимачи шта ли поднредузимачи. кад се зна ношто су раденицп и ношто је грађа, сад, кад се може, гако рећи. руком опипатн колико је Србија оштећена нечувеннм ценама којима се нретплаћују Вонтуови наследници. сад, кад говоре бројеви и чињеннце, сад не номаже просто порпцање. Грдна рана на народном пмању отворена је и не да се впше забашурити. само се још може жећн или ижећи. Ми ћемо у овоме што иде изложитп. но реду усвојеном у напредњачком уговору са Бонтуом, тачку по тачку, грађу по граћу, рад но рад. прво оне цене што их држава по уговору плаћа главном предузимачу, па за тим оне цене. које се за исте радове у другим земљама плаћају и по којима и главнн предузимач и подпредузнмачи имају још врло велику зараду. Све те цене које ћемо ми излагати и цоједппце н укупно, највеће су од уобичајених, а све су из реда мвого веће иего што их главнн предузпмач Витали нлаћа својима подпредузимачима. Ми зато стављамо тако високе цене да се видн. да бн нредузимачко друштво и по њима имало још господеку зараду, толику, да би и у том случају без икакве своје битне штете могло напуститн забрану на царпнскс нриходе државне. Нанослетку ћемо пзнети разлику нзмеђу цена нанредњачких н највећих уобичајеннх цена. Прнлог Б. конвенцпје од 22 јануара 1881 године приређује својом 1 - ом тачком за студијс — састав пројекта 3000 дипара по километру , на сва 36У километра 1,089.000 динара. Ми рачунамо као највећу цену за тај носао ноловпну, 1.500 дннара но километру, за сву пругу 544'бОО дннара. Разлика бп била 544.500 динара што је влада внше одобрила за тај посао, него што је у најгорем случају требало нлатнти. Коме је год познато, да се за тај рад нигде на беломе свету, бар нн у каквој европекој државн, не плаћа више од

1.200 динара. тај ће видетн да је наш ценовни нредлог од 1.500 динара врло госиодски и да ми дајемо главном нредузимачу још 300 динара по кплометру више бакшвша, него што га има другде. Још и то треба знати. да је већ обележено бнло куда ће траса да пролази, а тиме је главном предузимачу посао прнлично олакшан, од прилике је са једном трећпном мањи, .јер је тим добио оенову студије на коју би иначе морао доста потрошити. 2. Иод насловом „Сае*гав персонала, нутнн трошкови н намештај" ! стављепо је у истом прилогу 1200 динара на километар. на 363 километра 435.600 динара. Овај нерсоиал што га је саетавио главнп предузимач Витали не етоји више, заједно са путним трошковима и намештајем. од 50.000 ! динара. Кад би ее пак саставпо из | људи иззежбаних у своме послу и кад би се и за рад и за путне трошкове и за намештај добро награднлп . могло би се изаћи на крај са 120.000 динара. Но ми хоћемо да предузпмач има добру заслугу, : те му зато дајемо и у тој ситној ру! брицп 500 динара по километру свега 181.500 дпнара. Ал' напредњачка погодба. надмашила је и ту издашну ионуду и разлпка је 254.100 динара, ; којомје сумом нредузимач претплаћен и држава оштећена. 3. Прибор, колица и т. д. односн ио погодби напредњачкој држави 8.500 дпи. по километру, 3,085.500 дипара. Сад се нак види . да сав тај материјал набављају себи подпредузнмачп н по томе је јасно, да је тај сав повац дат као приде. управо поклоњен главном предузнмачу, без икаквог основа и разлога. Виднћемо, да лн ее го може узети у рачун прн одредби цене доњега етроја. 4. За „доњи строј потпорне зидове. утврћење обале и бокова одобрила је влада 51.000 динара но километру или на сва 363 километара 18,513.000 динара. Мн рачунамо — увек најугодније по предузимача — на на сваку дуж метара (курент метар) да треба но 16 кубр-х метара земље и камепа ископатп и насути, то је највнше. Цепимо један кубни метар 1. 20 дин., а кубни метар камена по 2. 70 дин. Рачунамо да треба у једној дуж метера 12 кубних метара земље н 4 кубна метра камена, свега дакле 16 кубних метара. од којнх */« земље, а 1 , камена. Према томе један километар нмаће 16.000 кубних метара, у којнма 11.000 к. м. земље и 4.000 к. м. камена. Те

гако бисмо требали нлатити на 1 километар за земљу 14.400 дин., а за 4000 к. м. камена 10.800 дии. Још нам остаје да урачунамо у доњи строј ћошкове на потпорне зидове на утврђење обале и бокова. То ће ее моратп радити на неколико места гле је близу река. Но ми ћемо им дати више него штоје потребно и замислићемо да ће за те радове потрошнтн на сваки киломотар 200 кубних метара камена а то је пре сувише него мало. Сваки кубни метар ценпмо по 7 дннара то значи 1.400 динара по километру. По томе се види да се за доњи етрој није требало више одобритв заједно са споредним пословима, од највише 26.600 динара по километру, или, па сва 363 километра свега 9,655.800. По уговору напредњачке владе има земља за тај носао да плати 18,513.000. Разлпка је дакле између напредњачке цене и највеће цене која се при здравој свести могла дати: 8,856.200 словом: осам милијона осам стотииа педесет и седам хиљада и двеста динара. Ту је разлику однела „мутна Марнца" Бонтуовога канша. Цене које смо мн овде метули највеће еу што их ма који ијоле содидни цредузпмач може искатн. Ми позивамо, плн изазпвамо на оглед све бутун виделовце, од мииистара на доноследњег прапорца виделовачког. да нам докажу да то нпје тако, чак и у том случају кад урачунају подпредузимачпма пабавку прћбора. колица и т. д. (Свршпће се« ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Турска дипломатија изненадила је нолитичкп свет једним новпм чином. Кад се најмање могло очекиваI тн, кад већ нико нпје ни мпелио да ће , Турска закључити са Енглееком војну конвенцију; у сред рике топова и победе енглеског оружа у Мнеиру, — ево се јавља из Цариграда да је Санд-паша званнчно саопштио енглеском посланику код Порте. да | Турска усваја енглески нредлог за ј војену конвенцнју п да је у савету султаповом решено проглашење Арабн-паше за бунтовника. Ако се ово обистини и ако Турска у поеледњем часу не промени своје решење. онда стојимо пред једиом важном значајном појавом. Познато је да се Турска иротивила закључењу војне конвенције са 1 Ешлеском нарочнто из верозакон' ских обзира. што се бојала да тиме