Srpska nezavisnost

6Р0Ј 124

ЧЕТВРТАК 26 Д8ГУСТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЕЕЕБ 21 СРЕ2Г7: . ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИНК 12 ДИН., НА ЧКТВРТ год. 6 днн. 31 :СТ1ЈЕ ЗЕЗЛЕ 21 ЕИЗДЕСВСИ ПС27СТС27. ГОДМНГ 30 •РАНАХА. НА по годинв 15 ^р. на ЧЕТВРГ год. 8 ор. 31 17СТ?С-ГГ1РСЕ7 . ГОДИНУ 15 #ОР. 7 ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВТВРТ ГОД. 4 *. 31 СЕЕ ССТИЕ 1РН1ЕЕ I ГОДИНУ 36 «РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 ФР., НА Ч8ТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РШ01, 4ЕТВРТН0И, и НЕДЕЛ)0У ХТ А ЦЕЛОМ ТАГ,л

грвдништво п администрапија у В1 "к.и г. Томв А ндрејввика 0ВИ.1ИЋ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ ПРВВ ПГТ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСДК СВАКИ 1ЈУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИИ. ОД РЕДА. Румониси шалу се уредмиштву, а претплата адтинистраци/а „СРПСЗЕ ВЕ31В2СНССТ2" РХКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ ОЕ. НЕП.1АЋЕПА ННСМА 11Е ПРНИАЈУ СК.

НАПРЕДЊАЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА. Ш. (В. бр. 123 „Сриске Незавнсности''). 12 ом тачком прнлогаБ. одобрава наиредњачка влада у име застора (1)а11а>га<ге ::а свакн кплометар 10.000 дин., на сва 363 кнлоиетра свега 3,630.000 динара. Да бнсмо могли тачно определити према развитку отпочетих послова колико је том приликом преплаћено нредузимачу. да видпмо. како одреНује прплог А. У томе прнлогу. који обухваћа ..техничке услове" говори члан 13 у Ш-ем делу ово: „Горња шнрпна застора биће 340 метра, а дебљина биће 0,35 метра, но ирема потреби она ће се повећати на 0,;>0 метра у онкоппма и влажној пдовачи-. Мп ћемо узети најиздашнијп случај , да ће ноловпва целе пруге бити застрта са 0,35 метра а друга половина са 0,50 метра деб .ЂИне. Кад саберемо те две дебљине добпјамо 0,85 . од чега половипа 0,43 чини просечну дебљину застора на целој прузи. Помножимо 3,40 X 1,00X0.43 пмаћемо 1,46 кубнога метра. на сваку дуж метра. свакн курентан метар. а то ће рећи на кнлометар 1460 кубних метра. Рачунаћемо кубни метар издашно по 4 динара те тако би дошло па сваки кплометар на рачун застора 5840 динара. па целу пругу 2.119.920 динара. Према том рачуну је јаспо да је и та струка пренлаћена са 1.510.080 словом са: једним мгигионом иет стотима и Јесет хиљаја и осамдесет Јчнара. Тачка 13 прилога Б. урећује цену за „пренос шина. прибора и прагова од српске границе или од слагалишта и полагање шпна на отвореном путуУ то име плаћа напредњачка влада но уговору 8000 динара од километра. на сва 363 километра свега 2,904.000 дипара. У тој струци је рачун, према ценама које се и сад плаћају, а биле су и пре нознате, колико јасан толико и занимл.пв по унореду. На један километар железнпце са једним коником , као што ће бити наша треба шина 333 комада. Сваки комад шине тежак је 180 кила пли око 150 ока. Највећи део тих шина биће довежен локомотивом, но ми ћемо узети да ће се све довозити на сел.ачким колима те да ће тако свака шипа однети на пренос но 5 динара. По томе бн се потрошиле на пренос свих 333 шине пли на један километар 1665 дпнара. Ту је урачунат већ п прпбор шина. II

прагови ће се по свој нрплнци довознтп највише локомотнвом ; но узмпмо ипак да се и прагови сви довезу на сељачким колпма, потрошиће се па сваки праг у пме довоза 50. аара дим. Како треба 1^00 прагова на кнлометар , то би значило 600 динара по километру за довоз прагова. За полагање шина на отвореном путу нека се плати 1 динар по курент — метру, то ће рећп 1000 днн. на километар. Кад се све то сабере долазп за пренос шина п прпборе п прагова и полагање шнна на отвореном путу укупно по километру 3265 динара, а на сва 363 километра свега 1.185.195 дннара ; при томе иредузимач још нма врло ле'ту зараду, а може лн већину нренети локомотивом, што је врло вероватно. онда је и загрдио. Према томе излази да је наиредњачка влада и ту рубрику преплатила са 1,718.805 словом : једнњм м1иионом седам стотина осамнаест хи.1 а,1а осам стотина и иет дпнара. 14-а тачка нрилогБ. утврђује цену за станичне кохосеке са 3100 дин. по километру, свега 1.125,300 днн. Кад се та сума подели на 50 километара који ће битн на станицама, излази на сваки од отих 50 километара 22.506 динара. Ми ћемо узети за сваки такп кнлометар ону исту цену коју смо метули нод тачком 10., сасвим правичну цену. 18.000 динара. дакле на ових 50 километара долазн 900.000 динара. Према томе могло се и том прпликом уштедпти 225.300 динара. Тачка 15-а одрећу.је цену за „стални материјал" са 2000 динара по кнлометру. свега 726.000 динара. Те суме нити можемо одобрити ни побијати, јер не знамо што влада подразумева под ..сталним материјаломбар уговор нам не даје никаквнх нодатака да то одредпмо. Ако се ту разумева материјал за оиравк;/ ируге, онда је та сума превелика, била би довол.на четвртнна тога трошка. јер за онравку ируге требају само : мала колпца. будацп. лопате, ашовн, гвоздене и дрвене полуге, гвоздени мал.еви, баражине, озиби за подизање шпна, будаци за подбијање неска нод прагове п иеколико кола за вожење песка. Ако је то стални материјал, онда се све то може обилато набавити и нопуњавати са четвртином одрећене цене т. ј. са 181.000 динара. Но ми очекујемо да ће нас влада својим путем известнти о томе, што она разумева под ..сталним материјалом и и онда ћемо дати своју коначну оцену о томе.

Исто тако ћемо одложити свој коначни суд о трошковима за „сиабдевање водом-' и за „алат радионице за оправку на станици београдској," јер се не каже колико ће бпти воденнх станица, па ни о алату није ништа тачно и одређено речено. Тачка 18-а нрилога Б. одобрава у име онштих трошкова за „управу н надзор," од прилпке 10 °/ 0 горњих трошкова. 17.900 дннара по километру ; свега 6,497.700 динара. Тнм је издашност напредњачке владе прешла сваку меру. Ми ћемо сваку потребу за управу п иадзор узети појединце у рачун, ставићемо иајвеће плате према поелу и према буџету Србије, па да видимо колика је грдна разлика измећу нраве потребе и напредњачког издавања. 1. Управа. 1, главни управител., годишња плата . . . 36.000 „ 3 пнжпњера, сваком 6.000, свега .... 18.000 „ 3 цртача по 3.600, свега 10.800 „ 1 благајиик.... 5.000 „ 1 књиговоћа . . 3.600 „ 1 послужнтел> канцеларпје 1.200 „ 6 коња. 4 за кола, 2 јахаћа 4.200 „ за поправке 2 каруца 400 „ 3 кочијаша.... 3.600 „ 1 слуга 720 „ Сав редовни годншњи трошак на управу чини дакле 82.940 дин. Додајмојош годишње дијурне директору . . 12.000 „ ннжињерима по 2000 . 6.000 „ канцелар. трошкове . 2.000 „ Свега .... 102.940 „ а за три године док се железница буде градила 308.820 дин. Сад узмимо у рачун још накнаду : (АћГегНдин^) по свршеној служби: Управител.у . . . 36.000 дин. тројцн ижињера по 3000 9.000 „ 3 цртача по 1800 . 5.400 „ благајнику . . . 2.000 „ књиговоћи 1.800 „ кочијашима. | г ,, окесе 900 „ нослужитељу,} чну 300 „ слузи, | плаТ5 ' 180 „ свега са редовним трогодишњим трошком 364,400 „ Додаћемо томе још за кирију једне куће с намештајем на 3 год. . 24.000 „ то излази сав трошак

на управу за 3 године 388.400 „ II. Надзори или инспекције биће две; на сваку пнспекцпју треба:

1 надзорник. годи шња нлата .... 18.000 дии. 2 инжпњера по 6000 12.000 „ 3 цртача по 3.600. 10.800 „ 1 благајнпк . . 4.000 „ 1 књнговоћа ... 3.600 „ 1 послужител. . 1.200 „ 4 коња 2.880 „ за понравке кола 200 „ 2 кочпјаша . . 2.400 „ 1 чувар .... 1.000 „ Канцеларијски трошкови 2.000 „ кпрнја с памештајем 6.000 „ дијурне надзорнпку 3.000 „ инжињерима но 1000 2.000 „ Свега трошка годишњег наједну инснекцију 69.080 „ на обадве .... 138.160 дин. а за три годнне. . 444.480 „ Узмнмо још и накнаду на крају елужбовања: надзорннц.но 15.000 30.000 дин. инжињер. но 3.000. 12.000 „ цртачима но 1800 . 10.800 „ благајницимапо 2000 4.000 „ књпговоћама . . 3.600 „ послужител,и . . . 600 „ кочијашима . . 1.200 „ чуварнма .... 500 „ изилази сав трошак иа обе инспекције за 3 годнне са свом накнадом 507.180 „ III. Одс-кцн илн еекције. На сваку секцпју треба овај нерсонал с овим наградама : 1 начелннк.год.илата 9.600 дин. 2 номоћннка но 6000 12.000 „ 1 цртач 3.600 „ 1 књиговоћа и благајгајник уједно .... 4.000 „ 2 надгледача пруге (Ваћпаи&ећег) . . . 4.800 „ 3 Фнгуранта . . 3.600 „ 1 послужител. . . 1.200 „ 4 коња 2.800 „ 2 кочијаша.... 2.000 „ поправке за кола. 200 „ годишње кирије . 2.400 „ коицел. трошак . иОО „ дијурне се за секције ретко цлаћају, ипак стављамо на то годишње . 2.000 „ но томе пзноси сав годишњн трошак на јену оекцију . . . . 48.880 дин. Цела сеиругаможе ноделити на 12секција те тако би износио годпшњитрошак на свих 12 секцпја .... 586.560 д. а на три године . 1,759.680 „ Додајмо томе још накнаду за нерсонал секције: начелннку . 6,000 „ помоћнппима . 6.000 „