Srpska nezavisnost

6Р0Ј 135.

УТОРАК, 21 СЕПТЕМБРА 1882 ГОД.

ГОДИНА

|Р|

1В

и

к

м>т

ш

Н1 ■

ЈП аг!

ш /ш

нв

ИИ

II

5Е22 34 СРЕВГТ: ■А ГОДПНГ 24 ДИН., НА ПО ГОДПНЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДИН. 51 :СТИБ ЗЕЕЛЕ 21ЛХ1ЕСВ::: ССДТСТСЗГ. НА Г0ДИН7 30 ФРАНАКА, НА по годинв 15 «р. на ЧЕТВРТ год. 8 »р. 51 Л7СТР:-7Г1?СК7: ВА ГОДИНУ 15 ФОР. У ВАНК.. аА по год. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ год. 4 ♦. 51 СВЕ ССТИЕ 1РЖ13Е : ВА ГОДИНУ 36 •РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 «Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1РШ01, ЧЕТ1РТН01, и НЕДЕЉОК ЦЕЛОМ ТАВЛЗСУ 7РЕДНШПТВ0 Е АДМННИСТРАПИЈА У КУЕВ Г. ТОИЕ АНДРЕЈЕВИХА ОВПЈНТ.ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИЛОСЛАНО 50 ПАРА ДНН. ОД РЕДА. Р/нописи шал>у св уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРПСНЕ НЕ31ВЛСНССТ2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПДАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СВ.

Унрава „Дружине за потномагање Срнске Књи< жевноети" иа основу чла* ! на 23. евојих нравила ре> шила је: да г.тавни годиш» њи екуп ове дружине буде у Београду седамнаеетог Октобра ове године у 10. часова пре подне. Објављујући ово, Уира» ва позива чланове Дружи* не да изволе доћи на овај скуи: а Подружине да на скуп пошљу своје изаела« нике. На овом екупу врши ће ее ови ноелови: 1. Чита ће ее извештај о раду и новчаном стању Дружине; 2. Бираће се чланови за нову Управу: 3. Решава ће се о нред* лозима нојединих чланова. у Београду 18. Сентембра 1882 г. УПРАВА Дружине за потпомагање Српске Књижевности ВЕОГРАД 20. септемОра Лист паше аустрпјске партпје у „књпжеству названп" „орган српске напредне страпке", постаје све оеет .Ђивијн што му се све бдпже примиче крај славе и господства аегових заштнтнпка. Чпм га мало мрко погледаш, а он се накострешн. заћули ушима, искези зубе па режи. Но ничпм га нећеш тако раздражптн као кад га назовеш његовим правпм пменом, кад му кажеш да је отадо што га он чува — аустријско. Онда је наше дражајше „Видело" ван себе од љутпне, онда хоће и да уједе својим — крезубавим вилицама. У томе нам наш ауетријски орган долази као онај млинар, којије имао да приказује Л'1суса Хрпета на крсту у онпм немачким глумама страсне недеље. Јевреји га грде најпогрднијим речима, он трпп и ћутп, ад' кад му један рече: Ти ли си тај што крадеш брашно?! — а он се разгоронадн на крсту па стаде да прети, јер тај га беше погодио у пајелабију страну. Тако и „Видело . Тако је јуче просуло савјед п сав оган. свој на радикални орган, што је скромно запитао „шта да млс.лп

и шта да верује" о вести у страним новинама, да је Ауетро-Угарска закљулила са Србнјом тајну војну конвеицију; тако се онет ономад развикало на нас, што смо се усудилн посумњати се у благослов четвртог сеатембра и што смо потсетили свет на аустријско порекло „напредне странке" и њене владе. То је „Видело" тако ражљутило, да не налази доста речи у својим обичним грдњама, него мора да позајми из речника иокојне своје другарице непрежаљене „Садашњостп", те налази, да смо ми — „испрућили". Но одмах за тим пздаје ее „Впдело" п нехотице да је аустријски орган. Спомињући наш чланак о трстанском атентату на ћесара, оно налазц у нашим речима „ирошгју" која је „за осуду", те налази да „такав тон нп најмање не личи једном српском(!) листу". Нашп се чп таоци сећају, а не може ни „Впдело" порећи, да смо ми безобзирно и безусловно осудили трстанскн атентат на живот ћесарев. Према томе је очевидно да се она иронија што је „Впдело" надази у нашим речима не тпче Кесара. него се тиче еамо онпх аустро-угарскнх листова, којп су мучко убвјство Цара Ослободноца онако злурадо пропратпли и том приликом дали разумети, као да се тако шта код н^их не може ни помислнтп. Но „Виделу" се свндело да нас и том прплпком ноткаже аустрпјском посланству — јер српеком народу тек нпје адресована она белешка — као да мп нпсмо _нз све дубпне своје душе" осудили мучку напаст на Фрању Јоенва. „Видело" нека нам опрости што ннсмо имали жешћих пзраза за своју осуду; ал' нека ее сети, да мн нисмо аустрпјски лпет и да је од иас доста, ако таке догаћаје иекрено, јасно н отворено осудпмо; да се пак на тој осудп мора приметитн да је „из еве дубнне своје душе", то ће једва захтеватн п сама Аустрпја, то само може захтевати орган оне српске партпје, која је у своме лакејетву аустријскнја и од саме Аустрпје. Међутим страни листовп никако да престану говоритп о аустро-срнској тајној војној конвенцији. У Аграмерци (Ацгашег 2еИпт{*), полузваничном лпсту загребачке владе, налазимо на један допис пз Београда који очевпдно нпје поникао ни пз либералних нп из радпкалних кругова, него се може познати на њему, да му је ппсац надахнут пријатељскпм осећајем према београдекој владп. У том допису се јавља, да 1И1Је само „Ристићева странка" ба-

цпла око на Восну и Херцеговпну, него да је то у програму сваке странке у Србији, па и напредњачке. Само је разлпка та, што либерална странка мислп да добије Босну помоћу Руспје, а напредњаци се надају да ће је добити помоћу — Аустрпје. Напредњачка влада, наговешћује доппсник, била би готова да за Босну пристане на војну конвенцију и на царннску заједницу са Аустро-Угарском. Сва је прплика да је београдски дописник Аграмерице боље обавештен од бечког дописнпка „Новог Времена". II ако смо и ми нрибележили вест „Новог Времена". нисмо је до сад пропраћалп нпкаквом прпмедбом, јер нисмо веровалп па ни сад не верујемо да је тако. Мн верујемо, да војна конвенцпја с Аустрпјом још није закључена, ад' тим још није речено, да се на то не аомишља. Ако смо се до еад можда и сумњали о томе, љутина „Виделова" на смерно иитање радпкалног органа, којп ни сам није казао да тој вести верује, та љутина рађа у сваком разборитом посматрачу сумњу, да се збиља на то помпшљало, да се на томе радпло а можда још непрестано помишља и ради. Ту нам миеао намеће не само београдскп допис у Аграмерици, који је и еувише јасан, него нае о томе уверава сва спољна полптика напредне владе. Напредњачка спољна полптпка има своју главну мпсао, само што је та мисао несмислпца. Оно што Пелоније каже о Хаинетовом лудилу: „и ако је то лудило, ипак има методе у њему", то важи за напредњачку спољну политику, само обратно; о њој би се морало рећп: „ц ако је то метода, ипак је луда". Мора се претпоставпти, ако ее у опште претпоставља да људп мпсле што раде, било паметно било лудо, да су напредњаци све евоје лакејске услуге Аустрији, које су већ и бечким лпстовима догадиле, чинплп у нади, да ће за то бпти награђенп Босном. Јер ако је „скидање капитулација" једина награда за то, онда би довољнп бпли уступци у трговинским односима. На што би онда биле махните грдње против Русије и у „Виделу" п у скупштпнп ? На што бп било бесомучно гоњење мптрополпта Мпхаила ? На што би биле срамне забране скупљања милостиње на босанску п херцеговачку нејач ? То би све онда била пуста махнптост, просто лудило, лудпло без методе. Само помнсао, само нада на Босну могла је те махните ноступке надахнутпме-

тодом у савестп нанредњачкој, само ј се таком надом даје протумачити ј иначе загонетна појава, да су се некадашњп омладинцп, некадашњи борцп за уједпњене српства, који | су диглп вику на либералну владу ; што није у Берлину извојевала Босну, што еу се п такп могли истаћи на чело аустрпјске партпје у Србији. Колико је та мисао будаласта, колико је та нада махнита, колико је у тој методи лудила, показаћемо : ми чим се влада, бар преко „Виј дела", буде пзјаенила, колико је пстине у београдском доппсу Аграмерице. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У претпрошлом броју нашега лпста саошптплп смо нашим читаоциј ма оригиналан допис из Сарајева, у коме се описује право стање у ! Босни и Херцеговини. Други па у неколнко п странн пзворп потврђују. да је у тнм срнекпм покрајпнама овладала велика узрујаност и да су настале озбпљне прплпке. јер се народ, преспт зулума аустро-угарских власти, листом одмеће у хајдуке. На разним крајевпма образују се устаничке чете под познатпм вођама; најјача чета крстарп пзмеђу Сарајева и Коњпце. Веле да броји преко 1000 јунака. У таким околностима не треба нпког да нзненаде, у последње време јако учестане, вести аустро-угарскпх листова. да скоро сваки час убије гром цо неког кукавног аустрпјског војнпка, шта више, да чак п поједнна мања одељења падају од — грома. Да лп тпм громовима бије аустријску војеку Св. Илија, плп се онн избацују из устаничких острагуша, — то ће у Аустрпји боље знатп ; опи нека се с тим громовима п рачунају. — У последње време панадају аустро-угарскн лиетови великом жестипом на Русцју, а не штеде много нн државе балканске, што ове, бајагп, служе једнно руској политици. Та нервозност ауетро-угареких листова прешла је скоро у луднло због ванредног дочека црногорског кнеза у Руеију, за ког се јавља да је тамо с руским царем закључпо савез за одбрану инападај. У Аустрнји држе да би тај савез искључиво био наперен против Турске и — АустроУгарске, па с тога најбесомучније нападају п хуле нарочито Црну Гору, народ н владаоца п нрете последњем, кнезу Николи, да ће му спремити „достојан" дочек, кад ее буде преко Беча враћао уЦрнуГору.Међу тим је кнез црногорскп прошле ереде стпгао са својом пратњом у