Srpska nezavisnost

— 537 —

вођама херцеговачких устагаа, а која су била револуционарног садржаја. И у самом црногорском мпнистарству, као да су се појавиле њекс размпрпце усљед запетостп међу Аустријом и Дрном Гором, те би ласно могло доћи до мшшстарске кризс. Једвом ријечп све зависи како ће Књаз изиословати у Руспју. Треба чекати повратак Књаза Николе, па да видимо, што ће бити, а ја ћу већ о свему тачно извјестпти поштоване читаоце. II. П. — И Бокешки новацп почелп су бјежати у Црну Гору и до сада пх је побјегло 2 Оравчаннна. која су довели из Трста. 1 Ришњанин и 1 Новл>анин. дописи Смедерево, на Крстов дан. Добри гласови из свију крајева Србије стижу о овогодишњем берићету , то исто важн п за овај округ; но немојте мислити, да је ова берићетност у свима производима пољске привреде подједнако заступљена.. Не... Нма пзузетака, а ево у чему: Виногради Смедеревски и околни, Пожаревачки, а као што чујемо и Аџибеговачки бплп су злог удеса, те им се Филоксера из наше „миле сусетке" Аустро-Угарске досели, и којој по мишлењу стручњака има 3—4 године. Чудновати овај инсект за врло кратко време, сатре винодељске крајеве Француске, Немачке и многе Аустро-Угарске, па као што рекох и нама у походе дође. Истина, Минпстарство оинанси/е послало је овди неку комисију, која на томе ради. да се злу овом на пут стане : али касна ова помоћ, необавештеност света, а понајвпше природа самог инсекта, дају нам основа да сумњамо, е ће се пгго постићи, јер наш сељак незнајући и немогући да појми опасност, која му од овог непријатеља његовог чокота прети, изговара се свакојако као: „оће то.... буба има у главама некима и други опет веле: г сваки корен има буба, гди си ти видео корене без буба и и т. д. и ту сад сљедује још тма Божи доскочица. Рекосмо, да је касно предузет корак противу овог непријател>а :шнодеља. 0воме мпслим нетреба коментара, само кад се зна и познаје природа самог инсекта, а нарочито начин његовог живота (метарморФоза); да поред свега тог пгго се на овој ствари тако доцкан почело радити, још има п других сметњи. Напредњак, председник ове ошптине, г. Чупић показа се и овом приликом у правој својој консервативној боји п вук длаку мења. а ћуд не мења". Такоје он сад постао неки »антифилоксериста" управо рећи неверни Тома! У место да својим положајем — као и позван за то — да ствар

помогне, он се истакао као такав да неверује никако да Филоксера може што да науди виноградима, и ако се неварамо дошао је с' тога у сукоб саједним чланом из комисије. Отуда видите шта би се могло рећи за једног простог човека без ближих разлога, кад човек оваког положаја, овакве појмове о једној светским капацитетима доказаној зарази има!! Што се тиче рада самих чланова комисије, имали бн да приметимо: да бп много бол»е било кад би г. г. чланови исте, мало боље прионули послу, за који су позвати, и за који их народ плаћа, т. ј. кад би се мало више одважили на обавештење света, а не неким бити мајка а некима маћија, јер ако им ко обавепггења потражп то како се њима допадне, неког обавесте а неког обрецну п одбпју га. Најзад се проносу гласови да ће комисија по свршеној берби почети да тамани инсект (Филоксеру) и то са некаком амонијачном киселином и неком другом течношћу за коју — последњу веле, да одвећ много кошта. К томе се још проносе гласовн да накнаду за оштету онпх лица код којих има Филоксере држава неће даватн но да притежаоци ово сами претрпе без икакве потпоре. Мп би запитали надлежне : зашто да нема новаца за накнаду овој махом сиротињи , која живи искључпво од винограда — односно плода његовог, којим порез и све друге дажбине државне плаћа; а међу тим има новаца за друге којекакве доколице, као: масне дијурне виделовачким присталицама . безразложно унапређење владинп партпзана које је „безобразно јавно" мнење жигосало и њихове прваке који непријатељима српскпм. будућност народа, у руке бацају! ћ

Селевац. 15. Септембра. Садањн кмет Селевачки Јаков Милојевић чуда почини. Из механе и са сокака тера људе у апсу, затвара и пушта кад оће, сам суди не тражи чланове, и кад напише по коју пресуду за њега је ништа он чини милости само ако га ко лепо послужи. Ко оде те се жали капетану или донесе тужбу на одговор он одма ставља у притвор. ретко коме дозвољава да се у року за три дана жали но одма трпа у апсу говорећп, кад одлежиш жали се. Тако дакле више од 50. селевчана апсио је прошлога полгођа кад је севте купио данак, ито чнм који рекне да није донео порез или да нема чим да докусури па макар и до једног динара било, као што је био случај код Николе Миленковића преко 60 год. старог, одма у апсу, где проведе неколико сахата. Сем овога у прошли четвртак ин Јаков, узјаши коња узме своја два верна

пандура и то: Николу Стевчића кои је скоро пуштен из притвора окружнога суда због крађе коња, н Лазу Јерића који због опасне крађе по условном закону код својс куће нздржава робију, н који по одржатој пма искусити три год. полицијскога надзора према судским пресудама, па окупи народ који је у непрегледном броју цзишао брати своје винограде. На све стране нада се бегање, од жена и децс писка и лелек а како неби, кад на очиглед оборише земљн Радојка М. Маричића и колени притискоше, метнуше пиштољ под гроце и држаше докле му канице нерасиасаше са којима ћадоше везати да га родбина не одбрани. Ово би можда и Анту Маркићевог из Добродола снашло да са празном возаром из свога сопственог впнограда не утече. Тако исто растерао је и В. Кршњане из своих винограда, а чује се да је једног и везао. Око 20 селевчана поднели су тужбу капетану, коју када је донео Јеремија Јовичић ваљда њему Јакову на одговор стрпао га у апсу, а сем њега сијасет селевчана између њих махом који никад ни зашто нису осуђивани, где тавнују у апси што су бралп винограде без дозволе кмета Јакова. Свп сељани знаду Јакова даје он до сада чим опази за упис у војску спремао и подносио уверења да је ћорав и да не види белога света, те тако никад није ни био народњи војник, знају и то, даје он првога рата када је Србија у највећој опасности била и када је онда ил нпкад нашем узвпшеном Госаодару Краљу Милану помоћ потребовала, био он члан општинскога суда но не народом већ влашћу изабрат, па је преко ноћ кришом у своју воденицу однео 600 ока пшенице које мујекод куће реквирисана била и сакрио, због чега је са кметства опет влашћу збачен; па се чуде како наједанпут постаде окат. Чини разна чудеса, преко дан на бесноме кљусету прескаче по милион чокоти пунога грожђа на нехте скрхати врат, игра карте без штака свакп дан на новац и добро грће, а кад дозна за другог којн није зањ гласао одма казнн са по 30 динари илц 7 дана притвора, што зна Алеска Поповић трговац и Сима Вуичић землод. којп пре три дана одуваше без да им се даде апеловати, па говоре: — сигурно се цомамн од кад поста виделовац но ако су свп оваким онда је за њих зло и наопако. Чачак. 10. Септембра 1882 год. „Нп лук јео. нн дуком мнрисао". Наш злогласни Васа Јосиповић похарао 1500 динара државних новаца, па отишо на одсуство. Кад је крађа обелодањена и он позват са одсуства, телеграФисао је из Радујевца своме пријатељу да му јави: за шта га начелство

I позива, на кад му је пријатељ јавио за шта се зове, он је у место овамо, окренуо за Београд, и тек после неколико дана, дође овамо ал не под стражом као што се мишљаше, већ комотно слободан! — Крађа беше постала јавна, ц за то швиндлер-Васи требаше времена ј да се предходно упозна добро са ситуј ацијом; те зато и учини се „без болести болестан" и лежа код куће читаву недељу дана. Зли језици говоре: да је се ноћу виђао по Физитама. и дуже се бавпо заједно са г. Кочом код „БаронИве и , а да су му преко дан познате „впделовачке" потркуше на изменце чинили посете, што значи, да су се водили преговори о томе: како да се цела ствар забашури. Неки чак тако далеко иду, па веле: да су се по овој ствари мењале речи између штација телеграФСких, Чачанске и Министарста у Београду, и 1 усљед тога да су дошле дележансом из ! Београда паре — из некаког Фонда ваљда диспозиционог — у шта ми сумњамо. Но како му драго тек Факат је: да је г. Васа одмах по доласку аманетне поште из Београда — са свим оздравио, п положпо 1500 динара, колико је био воздигао, и сад: „нн лук јео, ни на лук мирисао!". Ето тако _напредњаци 2 своје верне склањају и бране, па зашто и не, кад је прошло оно време, у коме ! је трошено „Марково благо за Маркову : дугоу" па сад може да се троши: Мар| ково благо , за Јанкову душу". Е, тако је то. Тетрога ши1ап1иг. еХ пов ши1ашиг I ш Шш. Ми ово предајемо јавности нарочито ради оних, који сумњају : да се може ; Ивањичка ствар — односно Алексе ПроЈ товог, забашурити. Може боме — у овом напредном добу — да буде све, па још како, —јер кад се „виделовцп- заузимају овако за једног ппсарчића, којн је прљав од вајкада, да шта лн ће тек чинити за Алексу — председника двогласца?! — Но нека чине шта хоће, нека забашурују, само нека упамте: да народ све то прати и бележи, и да ће доћи време, кад ће о свему потражитп рачуна од кога треба. На завршетку ових редака. дознадо смо са поуздане стране: да се тек сада налазе суме које је Јосиповић воздигао, на име: да је наплатпо од Илпје Снмончевића и Јазара Иконића за" баштена права — на крчмење — по 51. динар, па и те новце профућкао, а акта уништио, па опет: г ни лук јео ни на лук мирисао!" . Један што све арати. ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Крушевца јавд>ају вам, како је иоп Иван Весић. разболео се био у манаетн-

оним чудаим питашем обратио вама, да ли да се сматрам као жењен нлп нежељен? Судба је моја у вашој руци, решнте хоћу ли — живетп илп умрети. — Зашто да умрете, одговорим му. Брак је прнродпа веза — Врак са ћерком једног подоФпцпра. са морнарском прал>ом. која хоће преваром да постапе моја жена. Хвала лепо! — Ја у тој стварп не могу бпти судија, но толико вам могу у напред казати, да ће те се изложити скандалисању ако покренете иарницу за развод брака у оваким ириликама, где бедите вашу жену да вам је с нреваром наметута, да су вас венчали кад писте билп при себи. и најзад велико је питање хоћетелн успети. Колко се сећам, такав процес није забележен у нашој судској нсторнјп. — Како мпслите доказати да сте били пијани кад су вас венчали п да нисте знали шта се с вами радило ? — Ја ћу то доказати, рече огорчено Перепелкпн. Сво галерско пристаниште може нотврдити, да због нијанства често долазим у положај да незнам шта чипим. -— Добро, кад већ желпте покре-

нути процес, ја ћу вашу изјаву узети на протокол п наредити ислеђење. -— Ја вас за то понпзно молпм. Шта сам знао чинпти. Примим тужбу дворског саветннка и наредим ислеђење. Што је мој клијенат тврдио. то су сведоци у главноме потврдпли. Доказало се, да је он древна пијаница. и да су га из небуха вевгаали са подофицпрском ћерком п то у тренутку кад је тотално био ипјан. Пре свега сам узео младу на иепит. Из њеног одговора добио сам уверење да је са свим невина у тој ствари и да у нревару није била умешана. Целу ствар је вешто удесио њен отац, крманош Пожел.ујев , смео , одважан и препреден обешењак. коме је лукавство из очију вирило. Он је био у стању све да покуша п — изврши. У овом случају могло му је служити за „олакшавајућу околност". што је као отац мислио да усрећи своју кћер, ако је уда за чиновника и газду куће. По свршеној истрази предао сам целу ствар вишој пнстанцији, те сам је већ био п заборавио. Но нзненадно, од нрплике после три месеца, ево ти опет господина Перепел-

кина код мене, али — не можеш га познати, тако се промепуо. Лице ведро, трезвено, чисто нрнјатно; на њему је нов капут, бела чиста кошуд>а, а прсти му више не дрхћу као пре. — Та јесте ли ви то допста?, узвикнух зачућено, пријатно пзненаћен том променом мога старог познаника. — На служби, одговори он мало постићен оборивши очи. — Не могу скоро да вас познам. тако сте се у вашу корист променули. — Благодарим господу, што ме је извео па прави пут. — Брло ми је мнло, одговорим му, чим вас могу служптп? — Дошао сам да вас молпм да обуставите парницу због мог брака. — Ето га сад! Одкуд та промена? Преће сте све на свету покретали да се парнпца отпочне, а сад на једаред хоћете измирење. — Предомпслио сам се. па сам дошао до уверења, да сам највећу глупост учпнио што сам покренуо парницу, — одговори Перепелкин. — Молим, објаснпте ми то. — Ето впдите,.... Богмеје обдарио тако красном вал.аном жепицом,

да бп сваком желно, да тако благо добије. — Ви мислите крманошеву кћер. — Да, њу. Товам је добротворка. да јој равпе ннје! Њој имам за све да благодарим, па и за ову промену. Сад више не пијем вина. имам своје поштено занимање и осећам секаочовек. као што треба да је. Ц за све то имам да благодарпм њеном старању п њеној л.убави !.... Златна је то женица ! — То је дивно, рекох му такоће обрадовап. Од отог доба нисам се впше састао с тим особењаком. Толико сам само дознао, да је процес обуетавио и да је постао нрнмеран супруг. вал,да најпримернијн у галерском пристаништу. Б. П.