Srpska nezavisnost

0/

6Р0Ј 163

УТОРДК. 30 НОВЕМБРД 188?. Г01.

ГОДИНА II.

ОРГАН НАРОДНО -ЛИБЕРАЈ1НЕ СТРАНКЕ.

ИЕЕЕ 31 СРБ2Ј71 « ГОДЖНУ 2-4 дин., на по ГОДННВ 12 дин., НА ЧВТВРТ год. 6 днн. зд сс7але зеиле н1 балзлесжсд псл7стск7. ■ 4 годнну 30 «РАВАКА, на по годннв 15 ер. НЗ чвтврт год. 8 «р. 51 17СТР0-7ГАРСК7 •а годнн>- 15 «ор. г еанк.. на но год. 8 ♦. на чвтврт гол. 4 *. 31 с32 сс71ле 1рж13е : на годнн7 38 «ран., на по годннв 18 «р., на чвтврт год. 10 «р.

ИЗЛАЗИ У 5Е0ГРАДУ ШРНННСИ, ЧЕ1ВРТН0«, и НЕДЕ/ђОН 22-А. ХХЕ ^ ЛСОЗ ј Л : ГР _ А

ГРВДНИШТ80 В АДИИНППТРАДВЈ« Г ВУ*И Г. КоСТЗ ЦРНОГОРЦА ГОСПОДСА УЛИЦД ВР. 7.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: агвв цут 12 днн. пара од ркдл, а иосдв гваеи пут 6 ш'. за прилослано 50 пара дин. од реда. Руколиси шалу се уредништву, а претплата адтиниспраца/<. »српскв е331в2снсстг"рукг>ттиои нв врађају ск. непдаћена ггисма нк приуају <п^&'

НАШЕ НОВЕ ДИПЛОМАТЕ I Ми сио знали да је државна независност скунха од зависног стања. Као што човек појединац, који хоће да је незавнсан. мора да трошп свој приход ији своју зараду на своје издржаше, па инак му је то милије него да допусти да га другн издржава, тако се и држави а независност не иожс нренлатити; неиа народа који би се вратио у зависно стање само зато, што му је независност ирескупа. Но с друге стране не сме се ни то изгубитн из вида, да је у прво доба незавнсности. ако је та независвост ичвојевана крвавом ?»-рбом, као у Ср бији, стање државне благајнице навек врло њежно, јер се многа снага »сточила на борбу за независност, па ваља иазити да нејаки извори многим захитањем пе усахну. Зато ће свакн мудар државник пазити да спмволе нсзависности поставља нразвија нолагано, корак но корак, по стенену нужде и користи, ако стање благајне захтева штедњу. Да ји су то наши „државиици" имали ва уму нрп попуњавању нових пославичких места при страннм дворовима ? Кад прочитамо тај указ а номислимо на трошкове што га он доноси и нјј послове које ће ти људи имати да свршују, онда нам коб неких непрнлика између нлате и посла тако пада у очи, да бнсмо морали помислити да се вашој државној касн пресппа, кад не бисмо зналн да је, протпвно. Пре рата за независност била је Србнја нреставл.ева само у Цаппграду. Вукурешту и Бечу: раз) ме се да су та преставништва и после рата безусловно потребна. После берлинског конгреса оспована су још послапства у Петербургу, у Со фији п у Паризу. О нотреби посланика српсвог на двору рускога цара јамачно се неће носумњати ни један Србин; јер није само захвалност за моћну заштиту цара Ослободиоца која нам ту жртву налаже, него и обзир на сродно нлеме по крви и вери, обзир на вечите природпе везе, које у свако доба могу битн одсудне по судбину Србнје. Исто су тако обзирн на племенско и верско сродство на п на суседство налагалп нотребу да се оснује заступство Србије у С >фијп. При постављању посланства за Париз имала је пре1>ашња влада па уму, да је Париз извор н срце повчапог света јевроиског и да ће Ср-

бији за велике инвестиције, без којих независност не може проћи, требати и велики зајмови. те се држава може сачувати од велике штете ако буде на извору имала свог човека, чувара свога блага. Зато је осно вано посланство п зато је постављен посланик за Парпз. Но влада од 19 октобра, кад се упустила у велике Фнпансијске операпије са париском нијацом, нри којима јој је тамошњи посланик био деспа рука, осетила је нотребу, да се тих послова лати оберучке . те је норед своје десне руке поставила и леву руку, поред „изванредног посланика и пуномоћног мипистра код Франпуске републике" још једног „пз ванредног застуцника и мннистар ског пуномоћника код Генералне Унпје". Да лп је влада осетила ту погребу због недовољноети редовног „изванредног" посланика . пли због превелпких послова. то је њена ствар. Доста то, да ни редовни „изванредни". ни ванредни пзванредни заступник нису балп довољни да обавесте владу о правом стању послова ради којих су постављенп, те је држава у тим пословпма тако тешко, тако невидовно страдала, као да у Парпзу није било ни једнога писара да чува интересе Србије. Прво поелаиство што га је напредњачка влада основала и одмах попуннла, то је посланство у Бер.шну. Ми смо мнслилн, а досадашње пскуство само нас је утврдило у томе мишљењу. да је то посланство за сад сасвим излишно. Шта ће наш посланнк у Еерлпну? Немачка питп је пкад водила, ниги води, нити ће скоро водити самосталну политику на јевропском југопстоку, особнто према мањим државама балканског нолуострва. У том се погледу Немачка ослања или на Русију, пли на Аустрију; до Берлпнскога конгреса пшао је Берлин целог овог века е Русијом, од конгреса пак ишао је с Аустрпјом. Према томе довољно би било поверити то заступање или нашем бечком, или петроградском посланику, према правцу који надвлада и којп ће се исто тако, а можда још и боље, осетити у Бечу или Петрограду, него у Берлину. Већ је потребније и разложније наше носланство у Лопдону. јер велпка Британпја водп и водиће навек самосталну политику према истоку. Но попуњавање тога места није била прека потреба. После решења мнспрског заплета Ипглеска пе.на потребе да се брипе о другим

К У

источпим стварима, а после уговора нашег с Аустр. Угарском и његових последица по наш одношај са В. Британијом. најмање имају уЛон дону повода да помишљрју на Србију. За вршење пашнх послова с инглеском владом довољан је послај ник „Њеног милостивог Величанј ства" у Београду, а символу наше ј пезависности задовољено је овере ј њем нашег париског ноеланика и у I Лондону. И поеланство у Риму може нам ј бити од користи, као и у Лондону, I јер Италија и ио положају и по псторијп има своју политику на истоо којој вал.а да водимо рачуна. Но попуњавање тога места никако није било од преке потребе, особито носле склопљених уговора са том краљевином, јер досадашње је искуство показало, да све поелове наше с Италијом може да свршава наш посланик у Бечу, који је и код Квпринала оверен. У опште мора мо приметитп, да често н велике и богате државе не допуштају себи раскош особитог посланика у свакој земљи, без обзира па множину и на хитност послова. Тако је Француски посланик у Берлину оверен скоро код свих осталих дворова немачких. Ни попуњавање посланства у Атпни није основано ва прекој потреби. Кад внсмо застуиљени на Цетињу , где би нам била много већа потреба, опда смо се могли задовољити да паше послове са Грчком за сад вршимо преко грчког носланства у Београду, а дужноет учтивостимогли смо без осетне опасности одложитн на боља времена. Једини је консулат у Будаакшти који ће одмах имати редовна посла те га је вал.ало одмах н попунити. Ми не сумњамо да и г. Пироћанац разуме све прилпке и да зна оценити све разлоге што их ми наведосмо у корист државпе каее. Да он заиста све то увиђа, доказаоје баш указом о коме је реч, попунивши нека важна места таким л.уднма, по којима се види, да нису људп употребљени ради места, него места ради људи.

ГШИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Бечки п берлннски политпчки кру говп као да су непрнјатно изнснај ђенн што се руском министру спох\ ннх послова, Гиреу, јако допао Рим, [ те се већ впше од десет дана бави [ ! у зндипама његовим. То доиста не I

обично дуго бављење Гирсово у престолнпци Италпје нада у толико више у очи, што се Гирс врло кратко време бавио у Берлину, а још мање у Варзину, и што поврх свег очекивања још до данас није закуцао на капије Беча, где га тако жељно већ внше од четрнаест дана очекују. У Рнму је Гирс одмах после звавичних внзита код Краља и италв' .нског мнниетра спољних послова походио папу Лава в његовог првог секретара, кардинала Јакобинија, који му је још у току истога дана вратио посету. Аустријски н немачки листови држе да је та Гирсова посета у Ватикану проста маскарада, да се одврати нажња евроискнх полптпчких кругова од Квпринала (краљевог двора); у коме се, по свој прилици, воде озбпљнн и важни иреговори у име Русије и Италије, и спремају судбоносни догађајп општег европског звачаја. Мн, наравно, не можемо знати да ли је и у колико то етраховање немачких и аустријских лн стова оправдано, и ако се не устежемо изрећп да и нама то дуго бављење у Риму изгледа доста значајно, нарочито што се у исто време и са више страна појављују гласовн о неком савезу између Руеије, Француске и Италије. Но и кад пе бисмо хтели истпцати те моменте на површину, они се по природном току политпчких догађаја истичу и сами, а истиче их у првом реду Немачка и Аустро-Угарска, у којим се државама данас некако чудновато на сва уста виче, да међу вла даоцима њиховим ностоји писан и потнисан савез, који нико на ни Руспја неможе впше пореметпти или — пренначпти. То значи, да се Русија много и не отима, да — преиначава пнсан и потписан сабез између Немачке и Аустрије, да дакле — има преча посла. Иначе неби у Немачкој п Аустрији говорили, да ни Русија није више у стању то преиначити. Дабоме, киселоје грожђе. — У берлннским дипломатским круговима говорп се као познтивно да је руска влада решила грађење нове војне железнице на југозападној граници Аустро Угарске. У исто време кад је грађвње те железнице отиочето, саонштеноје свпма уредвпцнма руских листова да о томе вишта не јављају. — У Парвзу је пре неколико дана отпочео главни претрес против Бонтуа. — Нова војна организацнја у Аустро Угарској ступнла је ирошле