Srpska nezavisnost

*><5.

:п

сраЈева, — све то учвнило , —^ „српској скушпти1ш~ своје. ({ико, ама баш нико се „из старих граиица" не нађе, да од ерпске иародне скунштине одбије ту непатриотску. ту несриску реч, да се огради у име народне миели нротнв таких измста и недопоша, честита сриског духа, што без стида и срама одбацују мисао јединства и једнакости свију Срба — у самим гр&ш.цама младе крал>евине Србијс. Тај частан задатак мораде донасти Аранђелу Маринковићу носланнку из Грделице, простом сељаку који је до јуче био под Турцима. Он нам је. како је знао и колнко је могао, опрао љагу и осветлао образ. Узбуђено и огорчено изрекао је неколико речн. и те се речи разлежаху по скупштинској дворани као лекција. поука. коју тај прост човек даје влади и скупштнни о позиву Србије. — Ако је шпта кадро да отвори очи посланицима из ослобођених предела, то је данашња појава у скупштини у првом реду кадра. Ноп Крупежевић -благословно" је својим начином ову скупштину. но да ли је тиме учинио усдугу влади и својој партији, — о томе нека добро промисле о ш » »)и су за то најпозванији .. .. У Д1 .шомагској ложи био је између осталих 1рисутан аустроугарски војнн аташе г. Пинтер. После подуже беееде министра Ст. Новаковића, који је тај предлог покушао да оправда као _дело нравде и разума-. (до душе дивна правда н још већи разум кад се подижу школе у старим границама Србије, а народ у ослобођеним предел ма оставља се и дал»е без школа. У) V- примљен је предлог једно-ласно. За шаж је усвојен закон о телеграфу. н најзад предлог неколицине посланика, да влада иоднесе предлог. да се оснује министаоство трговине и земљорадње. Против последњег предлога гласали су скоро сви посланици из — ослобођених предела. а поеланнк СрнЈаковиК, кад је већина решила да је довољпо обавештена, узео је капу, развикао се на сред скупштинске дворане и са речима „ја овде нећу да седим где се не слуша народни посланик, узмите ми 1000 динара не марим- — — — изиђе из дворане. Мн бисмо рекли да је то прва последица Крупежевићевог најновијег благослова. У седннци су били наизменце сви министри осим Пироћапца. ДОМАКЕ ЗЕСТИ .Застава - доноси ову п нзјаву~. Пошто је наш ирвак, др. Светозар МилетиК због свога порушеног здравља принуђен био да одступи од уредништва овога листа, који је он оеновао и нодигао, коме

| је он нрви уредник био, и мпого га го- Да пак ово последње постићи могу, дина у више нута као уредник руково- преко ми је нужна обећана помоћ нридио, — то сам се ја како на њсмву из- јатеља, које обећање ја овдс јавно бе-

ричну желу тако и на жељу и позив многкх својих личних и начелних пријатеља. одлнчних чланова иаше народне странке решио да уредништво »Заставе 1 * у евоје руке узмем. што са данашњим даном и чиннм. Но својој мирној нрироди ннсам се нигда отнмао, да се истакнем над немирним таласима јавнога жнвота. И ако се као свестан грађанин и Србнн нисам ни до сада уклањао испред послова ?авнога рада, опет је зато мој јавни рад био врло скроман, јер сам се само као прост војник борио у редовима наше народне странке. Тиме нисам ништа друго чинио, него сам само вршио своју грађанску и српску дужност, на је и тај мој скромап рад наилазно на прнзнање свију искрених пријатеља наше јавне ствари. Данас ми је променом околности иала у д^> знатннја улога. Иријатељи решнше. да „Заставу", ово дично обиљежје наше странке, ову заштитницу и бранилицу наших права, ја у своје руке прихватим. Морам нрнзнати да сам се много заустезао, јер сам се јако сумњао да ћу и на близу бнти у стању да заменим ону дивску снагу, ко а је тако рећи створила нашу народну странку, која је као всрни стражао наших неизвојеваних права свагда будна и спремиа на бранику била. Али жеља самога оснивача наше народне странке и оснисача овог оргапа њеног била ми је неки свети аманет, а захтевање мојих пријатеља и пријатеља овога листа сматрао

лсжим и на које сигурно рачунам. Но уз ову номоћ иужна мн је још и сарадња свију искрепих прнјатеља наше народнс ствари. нужна ми је свестрана нрипомоћ целе нашс народне страике. I НастуиајуКи дакле уредништво „За; ставе", ја се ови.ч обраКа.ч на све народне | иријате.м, па све. оне, којима среКа и наиредак нашег народа на срцу лежи. који се са смеровима и радњом наше народне стринке с.гажу, који су игда аот' иомагали овај наш независни орглн. да I му свахим могуКим начином. и морално и митери)а.гно на руци и на ус^гузи Суду. Само јтако, на тај начин могу се поуздати, ^а ћу тешком задатку, кога сам се приЈватио, достојно и одговорити мвћи. И у томе поуздању примам на себе ; уреднвЈнтво „Заставе". У Новоме Саду 11. Дек. 1882. Миша Дититријевић — Драгутин ТадиК, за кога _С. Н." од I) дец. доносе, да је постављен за писфа среза азбуковачког, зет је напрањачког посланика Мићана Ристића из лрупња; био је некад п. сар нач. ужнког и као таки макао је знатну сумудрж. новаца. ради чега је био осућ^ на иеколико годииа робије. — Ето кко М. Гарашакин пречишћава полнциј чиновницима „чнстих руку и . — Још један податак за историју наредњачког „пречишћавања нолицнје (ознато је да је предлог за кредит на ;пречишћење полиције" ^ »днео после. Љу{а Молеровић. Један од првих корака Епречишћања" беше. да је рођенн брат ' [>убин , онда радноиспитач у контроли, ј I ако је к.*аст , постављен за среснох Ј и обећање истих пријатеља. да ће ме начелника. у моме тешком позиву радо потпомоћи. ^Д иеколико дапа виђају се по нашој престолннци нске рнмске калуђериПотстакнут дакле овии моћним уплв- це те иду из дућ , 1на у ду(11Ш „ просе вима и охрабрен с једне стране обекл- иовац од људи. Зар се сме н миже дати њем иријатељске припомоћи. с друге шкј и оваквнм пробисвету да нам маме ностране поверењем народа, које ми јс и вац - Ш та раде нашс влаети? Зна ју за• ап ' $рањивати купити прилоге на постпададо сада у моме скромном положају на л р » .. ' - к '• лу браћу нашу Бошњаке и Хсрцеговце л " лом 00 , а допуштају овим скитннцама да сај блажњавају и скрнаве крвљу српеком из; војевани праг. Па докле ћемо трпети од

као цроФееора и као срнског патриоте. Док добијемо опширннје нодатке о животу и раду покојног Вујића, донећемо опширнији пекролог. Нека је лака српска земља покојнику и леп спомеи међу пама.

сусрет нзлазило, одлучио сам се да^д/ менем у борби ум рену руку и да ставу" у своје руке примим. Није овде место да разлажем прфам, кога ћу се у свијој радњи придрж ^ти. ^Застава"- је била до сада свагд>ф1'ан наше народне странке. она ће т и даље бити, а ирограм народне стр *е до, бро је аознат поштованим читаоц'# »Заставе". Поједина личност није » позвана да га на своју руку мења, ' је задатак и посао целе странкскоја то према околностнма и по општ 1 еугла| су и договору чинити може. ^оја сва : брига биће само на то упр^ена, да „Заставу - ирема њеном доса^ем прав-

вас ви л видесовцима~, имали краја вашем злу ? ф 16 ов. месеца умрво је а 17 сахрањен је Владимир Вујић, проФссор богословије у пензији. Покојник је сахрањен уз лепо саучешхе проФесора, својих другова, и грађанства. Покојпи Вујић има лепих заслуга и као натриота и као ваљап и марљив наставник. Његови ђаци, које је учио у богословији пашој одржали су га као ваљапог наставника свог у лепој успомени. У еаборној цркви где је опојано тело покојннково, говорио је лепу надгробну беседу, његов ђак, а сада проФесор богоеловије, свештеиик, Днмитрије Павловић. У беседи је говорник

цу и програму чисту и све 7 одроким. ( лепо нацртао живот и рад Вујићев и

И 3 Ј А 3 А. Г. Милану Пајевићу секретару начелства алексиначког, а вршноцу дужности начелника среза косаничког. Ево ме да се вама мало овако јлнно разговорим, господиие Пајевићу. II • с* кога краја да ночнемо ? Да сам којом срсћом песпик. веруј ми почетак овог нисма био би врло мало другчи од оног што песник всли : _Тебе је пак'о зач'о И бацнјо на смет У свом најљућем гњеву На љубав и иа свет. . , а Но ја као што знаш нисам песник. а ниеам бог зна како ни научен, иа мн опрости ако што и неумеднем оиисати и преставити онако, како би то могао не зпао ко други боље наученији, по ја. Но свеједно, свакојако моја неспрема за писање по новинама иде вами у прилог и ви тиме само можете, добити а ништа изгубити. Да почнемо: Нема још ни пуна два месеца од како седите на капетанекој столици, иа већ за тако кратко време у толико примера јавно сте показали да сте ради пошто по то, да се на њој утврднте ! Но ви, било зато, што нисте сигурни да ћете то доиста и добити. било из страха да данашња влада не надне нре но што ви то добијете, најзад и ;{ато. што сте можда знали да вас Гарашанин нознаје н зна да сте ви све до сад били либерал н као такав јавно се казивали — ви сте гледали да себе на обе стране осигурате. Код комисије н внделовачког приишпетље Атанасија, вн се по азујетс за ватреног напредњака — сигурно да би вас лрепортчилн — а код либерала, по највише т четири ока ви тврдите да ете либерал, и да своје убеђење нећете пр > дати не само за чин капетански, но и за све бонтуове мнлпјоне. А да би то доказали, — ви сте ио депутацији. која је у Београд ишла, па н по капетану Сими но хиљаду пута поздрављали г. г. Ристића и Радивоја. молећи и депутацију н Симу да их увере да ћеш до нздисаја остати лнберал, н да они у евако до а треба, на тебе да рачунају! И ако се ова ваша радња неможе поштеном назвати. ми мишљасмо: Човек је ситном децом оптерећен. нека га нека постане каиетан, та зар је мало њнх који оваковом дволичењу имају да заблагодаре за свој положај, па запгго да се и он — кад му подноси — тим не послужн, тим пре што сви који позвају вас господине Пајевићу зиаду исто тако као и ја и други, да ви нити стеу стању што у народу за напредњаке учинити. нитн либералима нашкодити. И ми бм вас — верујте — пустили да и на даље терате ту улогу, да јучерањим вашим по тупком нисте јасно ц • кааали да ви и по цену туђе срамоге, а путем лажн и клевете желите добити

црква није каста — сваки може бити свештеник. Наше свештенство је свештенство народно. оно се радује с народом и плаче с народом и жнви од народа. Ко није српске вере. оиај се и не сматра као Србин изузимајући поједине изобра^^в изузетке. У нашој вери нема ни чеп^ђ>едњевековног: нема црквених људи. нем-а повластица. нема никакве преоблаети. Наша је црква нацијонална црква и као таква она је темељ јединства раскомаданог Српства у иет разних држава. па онај ко руши црквени ред и цркву такву каква је она, осим што је грешник пред Богом. он је издајник народа српског, рушилац јединства народног, од колевке уеисаног најчвршћег народног ослонца. Кнез Михапло је био веран син матере цркве; Кнез Милош из Беча шаље Св. Науму окритском звона да проноее име српско. Митрополит Петар заклињао солдате на издсјство, па и опет док својевољно није дао оставку, није га нико збацивао. Толико је Србину урођена и с њиме срођена његова православпа црква. Ето то су од прилнке мисли, које смо очекпвали од г. Новаковића да чујемо. т. ј. да чујемо покојникову љубав према својој отаџбини и свесриској идеји. Али такве мисли може нмати само чист и овејан патриот и нравославнн Србин, но никако човек који велп за учитсљску школу да „она надбацује свој задатак", који се удварао и г. Ристићу и г. Мариновићу и г. чича Даннлу и коме год хоћете, који се одликује некаквим Хрватизмом и за ког се незиа у којој је црквн крштен,

који је водио коректуру ^Вов-дана 1 " н лепио адресе, којн је меР Фарбе и који ће сваком јачем и си .'јем пузити

а ниже грозно каже (стр. 4):

тиранисат!

Зато

Пред нас- изаћи певеселе сенке толиких чес1 их толиких заслужннх људи.... наша 1лагодарност (браво!) наша тесногрудо и т. д." јасно тврде оно. гпто кајм 1МСка чељад ради : она диже из забора У активност опога министра, чија је* ла дужност да чува Кнеза Михаила, ( умеће у број двогласаца посланика д?>едаду епоменик Кнежев онога ађутгбегунца, чија је дужност била пре погине него да дозволи да Кнез пој 3 - Па каква је то велика Михаилова а ® К0 Ј а погинути неће по г. НовакоУ '• То је. вели г. Новаковић, (стр. 7) а посгане „Србија ЕвропскаЈа грс ,г грешника, та он ће још набедити м^ника Киеза, да је хтео да Србнј.' остане аустријска ! Доиста је еамо Новаковић способан да бубне иодо бесмислицу мислећп нека се буба, ова светина пгго год разуме. Није да велика Михаилова мисао била да °боди и \-једини Србе, него да ШумЈУ ( СТ Р- 9) : т.У а несе иред евроиски ^ 7 "'- ГАустријски). Благи Боже шта л^ значи ово: ..родољуб. који је од нзе Р вативних п Р е " дања средњевеков масе народне искресавао живи пЛ1* новога народног

ска предања и свој рат нротиву наше вере н цркве ?! Но цокојник ннје збацивао певиног митрополита, није мимо канона рушио цркву и т. д. Оратор иде још даље, па на етраии 10 вели: „душа Михаилова желела -1 да Србе одвеле само у друштво просвећених народа". (Ту је оратор руку нружио на аустријску страну). Само се оратор преварно кад је казао (стр. 14.) да је Кнез Михаило желео да има ..снажну реч \ Али ј како умиљато износи г. Новаковић (стр. 14) да је Кнез Михаило служио отаџбини дотле „да је наклоношћу и љубавј љу својом обдарпвао и оне, који су му ' зло желели и злом за добро вратили". : Истина ова инсипуација удара на нешто друго, али је згодила кајмакамс не моме ( бити бољс. А где и када то рече Кнез Михаило: I „ево мене ево вам рата с незнањем, | рата с необразованошћу". Или је ваљда I оратору дозвољено као и појети падати I у мождана раетојства? Заиста је Кнез Михаило говорио дваиут о жељезници, али он није нашао Бонтуа и безимену, пљачкачку дружину као Новаковић са друговима. Заиста оратор не говори Богу по закону, већ говори по атару са задњнм мислнма: да оправда виделовачко држање н поступање. Не брукајте честитога Кнеза и кад не умете изнети Његовс праве зеслуге, не мојте на Њевека. бурног и не 1ЈНОГ али пуног мо- I га бацати беду. Мученик-Кнез био је ралнога уживањз.^Р а " не борбе и мо- скроз и скроз Србин и сип Милошсв, ралних победа ' и не 32амо шта Ј е и свом душом волео јс Србе и Српетво ово, разма ако >°в а ковнћ није хтео ; и тежио да га ослободи и уједини. Он подвући своја -'срвативно-кајмакам- ј је мимо кајмакамске клике узео градове

и рекао: Нема више турс .нх градова у ! чије се зиднне криле српеке змије И ј камо лепе среће да кајмакаме није дрI жао около себе, њега небн на један I грозан начин протнвници српекс ми-лн I и робијаши убнли у Топчидеру. И тес! ногрудост и иакао с-трастн искаг.ује I оратор на страни 23 кад питл Кнсза I мучемика, је ли задовол>ан добитком под наследником ? Штета што статуа не може да проговорн. за цело бн казала ово: мој наследник еа патрнотнма извојенао је незавнсност п Краљевнну, а ви виI деловци шта сте од независностн начинили ? Мп чујемо још једно пнтање где етатуа поставља г. оратору : ти којн ми подмећеш оно што ја нисам никад говорио, кажи дер ми : шта је радио против мене Хауер ? Ко највише шшадаше нашу народну војску? Ко ухапеи Карађорђа у Грацу ? Ко ухапси Милоша у Загребу и т. д ? На послетку оратор кличе питајућн Кнеза, веселн лн се еа продставницима Европе. а за ову еветину ја те и не пнтам. јер се она мора покоравзтп решењима двогласаца. каквнх не само да нема у просвећеној Бвропи него ни у варварској Африци ?! У опште цела је бесдда виделовачка, тендевцијозва, неверна и дугачка колики је дугачак н сам њезин писац.