Srpska nezavisnost

671 —

иисама, ко|а јо| је из загвора п?о, а иарочито из оиа два у непнту 23. авг. л* 70. од којпх је једно же поелао био, а друго је понушао погражару послати, алн је оно улваћеншло. Из тих писама може се још боље цетн да је Периша имао саучаеника, кс су ■ радн евоје елаве н богаства на у пропаст рпнули којп су га за вно употребили да до своје цел,|! до па сад нн лук јелн лук марпсали. ' еу речп у једном од1тих пвсама Ие|пивих, а ш њих се видп да је осика»начеја н иисара Коете! било дјгих помоћника који су -а за еретство кашто он каже, уиотребиш, јер се те речнижако ни на казнатја нн на писар&осту односити нс (и могде, као ш је Периша хтео да н)едставн, кад сона да су они обојица, и самц унотребши као срество Першино. и да су о у зло пали. као и Гдриша, дакле джазначеј и Коста нш; они. што се ^да чине. ни да лук јеливг лукмирисали ку. Овим се даје обгсннти н само 1еришнно ударање н4ђаг при суочењса Алексом, кога је онр.мах |ош на нјом ■спиту за свога орта. а означио, и га је доцније у испитш; као таквог иааивао, до год је др-ао, да за Ал<су његово закивањс немиикакви опасно'и. Прелазећи на оцен^ ;ела. држ вниухилац паводн , да з<* ^лексу Поно&а постоје ови доклји. Алексу Ђ. Нсиовикк за дело П(агања \ казненом иокушју, терети* а. Казивање Шрипшо V почеткма ■спиту код полишје , М у ј е Алса бно ортак у куповЈђи рашзиционпх шзнаннца да му је иг-аа; Бузјаш иозивао га да дође ; Ве<пад. јер ше да м^ плате реквичцнјс, М у пштио и колико ће ити Д)бити од ои признаница, да му е оЈећао од исх половину, ако сс назат? . као и да е Алекса по том и иш» инастојавао 5д г. министра Финанци нкод комнсијеа се ова уверења одоб| и исплате (§ 13 тач. 4. крив. поет.) б. Што је и сам лекса на нспку своме од 1. септ. праао да га је Iриша у Београду молј да д ј е јств \јеа се Периши плате оваверења и *дае по том ишао н код * И сије и код-. министра Финанснје двнди за што е не илаћају и за што у иста ома, ■ признао је, да му јеериша писао^' Бузјаш п иозвао га да.,ђ е у Беогр* ради тога. А оваково *подпуно принање даје основ сумњ^ 0 §*12Б. та 1. крив. постунка. «. Даље терети га и и ИСМ0 ко , је писао благајнику г. А- Х р 0ви ћу п<; 1. апр. т. год. да му овај шд>е списг ' одобрених реквиз. призна^ по СНГ ј| ном лиц)* под Форматом ничннм "н начелника среза ариљског^уура ПЕ смо са спнском н адресо^ * њега то што је пре могуће. које је 0 што са признаје чинио у цел>и к^ ине одс бреннх признаница, и пошт» и та р а дња једна злоупотреба са ред И ц ИОИШ признаницама на штету нар ( чи ј е сх оне биле, то противу њег осто : и \ онај основ продозрења из т*ј § 12] крив. поступка, да се у под ЈМ деЛ Ј упражњавао. *. Што признаје, да му Д е р ИШа због ове ствари писао у Бу^у а то писмо није могао да покаже Иарају-

ћи се, да му се чини, да гае дгг. мин. Фннансије (тач. 11. § 121.|рив.). 4. Што се лажно бранио , ; он д комиснје у Београду није рад> дг, е признанице од комисије одобр ни Iказивао, да су иризнанице које Ј(1ер1а поднео пстините, већ да је са\ р ае тивао за узроке, зашго се наи&ују* сведоџбом чланова комисије, којје пгледала реквизицноне признаншџчг. ]• сте Селаковића, ТеиФнла Сиассвнћа и у неколико и г. Крсте Петроћа > казује се са свим противно. Тако исто наведено је да јепп » његовом захтевању г. мин. Финааје п тао ерес. начедника о томе, је Сш и те цнфре, које су у иоднетим п|пањ цама, стаја«1е и у таиијама њизим код срсске власти, амеђутнм из^пеш г. министрове (види је у испит^де* сииом од 21 пр. м Бр. 134) ка»о Ц зивању Перишином, види се: да мрнистар ире тога већ нитао ср начелника о томе и да ]е Алек кад је то од миннстра тражно већ о за I то, јер му је Периша пре, но^о је ! он — Алекса — н отишао ка митру, | да је мннистар иитао к^ана

ника стоје а неки и по ходнику. Шта ли је са скупштином?) V соби интаб. нротоколисте пуно света па и на самим хипотекарним књигама Еоје су на стојећем столу постављене. У II оделењу на вратима такође притиснула руља. И ио неки сведок ушао, но на опомену председинка сведоци излазе. Оптуженн седе на клунп десно од судећег стола; Ал,а на столици иснред њих сам спрам стола п војводе и са 20 иосланика; лево деловођа, до њега 3. стенограФа из скуиштнне (да ли су чиновници?!) иенред њих но изоору адвокати: Мирко (финн) из Ваљева, Алавантић из Шапца (Фишеклија) Стева Добровојевив (сигуран) и Милован Спасојевић (хемиччки) и Бончић. Коета Таушановић седи на 1 клупи са посланицимг. (заборавио се ваљда). Онтуженици сви обично изгледају; Аља блед у салонском оделу. Чита се тужба. Оптужују се: Аља, Периша Бу ић, Алекса казначеј, Коета

једну околност из §. 238 тач. б. д 1. крив. пост.). Што је Алекса по сведоџби !та- ' ноја Степановића контролора и 4»се Милетића иракт. уираве нар. заЈг^ад је радн ових прнзнаннца долазио,ворио: да ту има и његовог новд и да је он издао менице за куновинј^кх | признаница, да су признанице иетлг у њима нема ФалзиФиката и еведок в\ Вуковић иисар упр. нар. зајма ос&с

другом одељ. Претрес је тенао овако:

дужностн но посланик је у скупштнни и није био на дужности доАретреса нити ће бити после јер иијешо оставку на поеланичко звање. Мојмловић ирекида нстрагу атентата и ј[лази на ово суђење. Изгледа као да ј<рво изборни суд! Једно оделење скупппне преселило се у суд. Подпредседрк и 20 посланика седе на I клупи. 1лого посла-

о копијама. А све ово даје против-»ега ! и Вулета кмет зато, што су у договору

направили лажне реквизиционе признанице и неке праве преиначили и дометли већу количину те на тај начин издигли 65000 динара а осим тога покушали да опљачкају државу још са четири милиона гроша. но да им се ушло у траг те је држава спашена од ове последње пљачке (мали клајнвајз — шва-

оне речи : пошљи списак свију ималаца призианица па ће бити ћара за бећара нису односиле на ову ствар већ да је то наивно наиисао по жељи поповој како би попови пријатељи видели: имају ли њихови дужници што примати те ко ј бајаги да ће казначеј пре попуучинигм но њима. Остали оптужевици бране се да ни су ' знали за ове ФалсиФикате. Алекса казиачеј велн. да он није мого ни по чему по' сумњати у ие.тинитост нризнаница кад су оверене комиеијом. Исто тако и Ко1 ста Павловић који је стављао потврђеI ња на прпзнапицс па којпма је — сам Периша инсао потврђсња, непризнаје да је у чему овде учинио са знањем злоупотребу. Државви тужилац чешће је чинио примедбе и објашњавао се с преседником о начину извиђања. Хтео јс да се сваки оитужени за се испитује, да | неби се подномагали. (Било је нешто друго раније.) Седннца се прекида и заказује за 21 декембар. 21. Децембра наставља се претрее. Званичне клупе исто као и јуче заузете. Само нема г војводе и и осталих послапика. Нп света онолког више нема. (Највише напредњака).

61.Н.) Државнп тужилац (Маринковић) качио је, да је тада*Алекса њему рао же ; *а °вде небеше Аље Протова коме „шта сте се пиплашили од мало &Ц но положају и Финеси бејаше могуће да циФре, храна ова нијс од Једног чоек< овај план остари, цела би ова ствар у узета, него је од више њнх иримат; г с пово ју оста ла. Остали само као оруђа

допис и

признаница ишла на једног. Ово свеш , „ § 239 крив. иост. 1 могли би У овоме да послуае. (11 ип)е другче). Периша је код исљедника комесара признао овај лоповлук и пока„ * * зао иаЧ1Ш и план у основици зачетка (> ходнику еуда нуно света) „ У 9 сахати изјутра улазе 6 „птуже- ЈВС " ;1>а ' 1ке - Ту 1 е потанко, обстојателно ннка у седницу I оделења. Седница 1Г Л правилно цео ток догађаја развио. И оделења закључана а у чекаоници доГ томе је означио за саучесника (иатесамнх врата скрхала се публика. хектуалног) Алу Протовог, за кога је Председник суда позива нзвесне слу-<азао и каква је корист из овога њему шаоце. Прво позвао „војводу- Глишићафипада- 1 * 1 - На иретресу Пернша опет са 20 поеланика и они уђоше ^измеђ^рпзнаје своју кривицу за овај лопов њих и кожетински Марко) а за њима на- ^ук; ал гле чуда ! Каже да Аља ништа вали руља и ако ју је иандур вратаца ^воме ннје знао ! Но неказа, под калупао заустављајући јс. Вра^а се за- :вима мукама, Аљу одаде (Аља вели. с кључаше; што уђе, уђе а внце се нико *>им је у најбољем пријатељству и за непушта. Млоги се враћаху ^ неки хо- 1ајпоштенију кућу, његов дом сматра). даху по ходнику. Ми ћемо по свршетку ове свари ишеСедница је одпочета. I и нешто, што ће 'Зити појмљиво одкуд Суде: председиик Аца ^вановић и ваке ујдурме ничу из апсане суда ваеудије: Коста Христнћ н ИЈлја Мојси- оши Београда). ловић. (Чудно! председник кца није на ! Други на реду оптуженик Аља Протов:

ше се и преклиње (да непнје рујно шо) да ништа није о овоме знао. и ако тврдио да нризнанице нн су лажне. је чинио по нознавању Перпше и њедома за честите људе и куне оноI ј ко га навуче на ово зло јер верује ' } ово није из Перишине главе никло. ||1озива се на свог снновца. (попај да се \њ сговом писму (Алекси казначеју) —

Прокупље, 9. Децсмбра 1882 г. Као што смо у -Срп. независности и телеграмом јавили, избор председника општине наше. Мите Петровића, поништио је одбор са осам гласова. присталице напредњачке; а по жалбн свега три човека. — који имају прљаву и ирошлост и садашњост. Ови напредњачки одборници оеновали су ову своју противзакониту одлуку по члану 10. и 52. зак. општ.: — па ма да се пи први ни други члан не одноеи на Миту, — јер овај нити је осуђиван. нн под нслеђењем био, — а има и своју сталну јавну радњу н свог довољног непокретпог имања. Млоги грађани ишлп еу лично начслнику окружном н тражпли од њега, да стапе на пут овако јавном гажењу и непоштовању закона земаљских. — но он их је одбио. Али да, — шта је стало напредњацима да ли је њнхова радња по закону или нротив закона; — њима је просто стало само до тога, да поништавају све што за њихов рачун није: па ма то било и по шумској уредби. Пошто су наиредњачки одборницн поништили избор преседника Мите Петровића, — наредили су да буде нов избор на дан 4. Децембра. Па кад тако по силп напредњачкој мора да буде, он-

би се усвојиле . ви би нзгуб! ваша меета. н отншли у заборав. зг^ вас је Бог и створно". Овај говор учинио је те је <\цнја од 18 порасла на 32 гласа. Влар е "д. ложи насилне мере, алн у душ» 1ела је измирење. јер лорд Норт к^ и ј е бво ни суров. ви осветољубив, ек беше се ночео страшити од одг но . сти у коју га бацаше његова > ст спј»им краља и неких својнх др> у миЕистарству. Изгледало је да * и његови министри траже рат по п 0 то, надајући се да ће уепсх узну лорда Норта н његову партију, а ; доћи у засепак Шатам и његова нај Свршити са колонијама. то је би.т мера министарства кад је сазват па менат за 26. Октобар 1775. У прес ној беседи изразио се краљ са ире. њем о нзјавама Американаца. Адр! М р ак и заблуде оба дома биле су одјек краљевог гње Т р е б а у иравоЈ

лику да обавести парлам^т е краља. и да их врати на правн пу Тада је изговорио беседу, која се данас у енглескнм и американеким иолама изиоси за пример модерног бес ииштва и велике вештине речитости Из те беседе вадимо она места која говарају цељи овог лнстка. .,Мнлорди, реко је Шлм, у подобним неприликама и опаснос^а. увек био је обичај круне да захтевпотнору и мнење овог великог саветашродног. Парламент има права да к.е своје мњење, а круна има дужност дга саслуша. ,А данас. у кризи у јој се налазимо, не тражи се ни наш авет, ни ваша потнора.... да изађемо^з опаеностн у коју нас је влада багџ. треба непгго друго а не ласкаве р<. Наша је дужност, ако још има поћи. растерати | кој<г двор замотан; I - , Ј| .. ј , бојла претставимо I Но у кући лордова нашло сс људи К1 опа сност која нам грс. су отворено противу тога протестова. Да Ји нш|н , у „ј ој заблуди мн. оптужилиминистрештосуосрамотн ^ ћемо под ' ж , в , 1М11(Ј „' парламснт. преварнли народ и т. п. У, Да * та50 н „ св0 «0 штп обвчно бива, слуи.ала с. етра^ к заб / в д „ да а не оазтм . у Ј ' зтпомаже мере кој«<у се силом на- | Кад је министарство вндило да им*»ћу ? и потпоре у преставништву, оно је пред-д 0 ' све то ии ј е ^гјо Тек после ложило крајње мере, јер на што да б\де Шкнх нораза и н*ећа, лорд Норт нраведно н човечно. кад нма већину у ф е б р у ара Ј778, б и олакшао доскупштипи. опозиције на ду, поднесе парПрелазимо све догађаје који су се п/1Ту два „редл^* којима је цељ десили од 1775 па до 20. Новембра 177 7. х да иеП р И јател>а престану. Кад год., кад је краљ енглески отворио пар- ' 4рламепт саслуз разлеге мнниламент н тражио сретства да сатрс бун- 1 {С ^ у екупшти иаста мртва титовнике. Лорд Шатам употреби ту нри- ми »шстарска »тија била је уни-

пгена. Фокс у име опозиције изјави чу1ње. како једно министарство може ос1тн на влади кад из основе мења праI ц своје политике. Фокс је нмао право аи и сам лорд Норт беше се решно да оступи са зладе и уступи место људма, који сс нису компромитирали. и кји би могли отпочети номирљиве предгворе. У скупштини чули су се са снју страна гласови да треба да дође ш владу лорд Шатам. Лорд Норт није крао да је готов отступнти. ма да му јекраљ казао, да неће да чује за лорда Патама и његову клику, и да ће га 1 сасо тако узети у мниистарство. ако уђу ј у 1СТО и неки његови министри љубимци. 17. Новембра 1781. краљ отвори парла«ент беседом у којој је нагласио слогу и »ддучне мере. Но опозиција наиадне владу и Фокс, у име опозиције отворено је оптужио министре да раде као луди људи и издајници. Свој говор завршио је овим речима: „Нећу казати да верујем да су мнппстри нотплаћени од Фрапцуске, јер то је дело које пеби могао доказати, али смем казати да је влада тако радила да је заслужнла да им непрнјатељи нлате - . Истина влада је онет добила већину 218 гласова. но опозиција бројала је 129. и сви су осетцла^да се џриближује крај влади. Јавно а 1>е беше се у велико усколебало. 22 1>ебруара 1782. ђенерал Конвај предложи адресу краљу да оконча непријатељства. Један носланик назвао је владу несрећом своје о т а џ б и н е. Предлог овај потномогли су 193 гласа, а одбилн 198, но такови

порази праве су победе. 27. иетог мес. поднесе Конвај подобан предлог којн ее усвојн са 234 противу 215. Кад је краљ примио адресу он је одговорио : ,да ће воднти рачун о том мнењу". Парламент заблагодари краљу на такав одговор ; но опозицији није ее допао овај нејасан одговор, зато је ђенерал Конвај 4. Марта ш-днео нов предлог, који је гласио: „Парламент сматра за ненријатеља његовог Величанства и народа сваког оног који буде саветовао или нокушао саветовати да се продужи рат нротиву Америке...^ Влада се нротивила овом предлогу, но није могла спречити да се о њему гласа. Парламент усвоји нредлог и т;;м се сврши рат, рат који је парламепт почео са адресом на краља у 177Г>. а свршио са противном адресом у 1782. Парламенту требало је 7 година на да се увери о својој будалаштини. по опет су сретне земље где скунштине нризнају евоје ногрешке. 20. Марта 1782. год. отступио је са владе лорд Нор - " и његови другови. Кад су дворске новине донеле вест, да је краљ благозолео узети ново министарство, у које су ушлн људи које је Ђорђе најмање волео, лорд Норт није се могао уздржати а да се подругљиво не изрази : „Прсбацнвали су ми да еам