Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

95

~ | буде Ја »О Иване од Јањока била!

Опшлујер с' не жениш Бог те не убио! „Ев' нас овђе тридест капетана, „И тридесет и три џенерала,

„У свакога има по ђевојка, | „У ког сестра, у ког мила шћерца, „Прови, Иво, у кога ти драго, . „Оваки ће ти цуру поклонити,“ Ал' говори Голотрбе Иво: „Вала вама, тридест капетана; „Ал сам Богу јемин учинио, „Да се јунак оженити не ћу „Ни Латинком ни Српкињом младом, „Осим ћери Глумца Осман-аге,“ „Побратиме, из Турске Удбиње.“ 96 Згледаше се тридест капетана, Згледаше се, па се осмјенуше, Мрско бјеше Голотрбу. Иву, Ђе се љему смију капетани; Не шће шњима више пити вина, ·" Веће скочи на ноге лагуне, Па он оде низ бијелу кулу, ~ Палош броји басамаке: редом; Оде право својој танкој кули, Па отвора попете сепете, Те он вади ђузел ђенсију: А на плећи танану кошуљу, До појаса од чистога злата, Од појаса од бијеле свиле; По кошуљи два јелека танка, А по њима зелену доламу, На долами тридесет путаца;

(66)

(615) ст

и (4

(6 се

(о ст