Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

102

Па потеже пушку из кубура, Не удара Голотрба Ива,

Да ђевојку крозањ не убије, Већ дората међу оба ока; Паде дорат у зелену траву, И притиште ногу Иванову ; Котрља се Голотрбе Иво,

На Ивану тешко звечи перје, А катане вранца уплашиле, Нагони га од Барата Мујо, Да Ивану осијече главу, Нагони га, а вранац зазире; Док се мало поизвади Иво, Па потеже пушку од појаса, Преко себе даде ватру живу: Лоша Мују срећа прискочила : Погоди га међу оке чарне; Одр'јеши се од коња дората, Па он вата вранца Мујагина, Своје седло на њег" претурио, Па се баци њему на рамена, Баци за се Туркињу ђевојку, Па он оде лугом пјевајући, Оста Мујо ногом копајући; Привати се поља Јањочкога, А стражари њега припазише, На муштулук краљу отидоше: „Ево, краљу, Голотрба Ива,

» И он јаше вранца Мујагина,“ Не вјерује од Јањока краљу, Док не виђе црнијем очима, А кад виђе црнијем очима,

220)

230

24()