Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

| 114 ођ

Женидба Стојана“) Јанковића.

ЈУГ ват од зоре нема ни помена, Удбињска се отворише врата, И изиђе једна чета мала, (18 За тридесет и четири друга, Пред њоме је Лички Мустај-беже. 5 Оде беже у Кунор-планину, Да он лови лова по планини. Хода беже три-четири дана, | Ништа бего уловит не може, Поврати се Лики и Удбињи. [0 Када сиђе под гору јелову, Уврати се на воду чатрњу, Да почине и да воде пије; Баци очи под јелу зелену, Ал с' од јеле разасјале гране; 15 Када дође Мустај-беже Лички,

22 Мало прије сам напоменуо, да су Млечићи 1669 године признали јунаштво Отојана Јанковића п поставили га сердаром над мор- лацима; послије су му одредили 20 дуката плате на мјесец и осим другијех различнијех поклона дали му златну колајну и два сина поставили му капетанима. Био је 14 мјесеци роб у Цариграду, па њекано утече и дође здраво у Котаре; и послије опет бијући се с Турцима погинуо је од пушке. Од његове породице имају сад у Далмацији два брата, Ђорђије и Ћирјак, који осим многијех другијех баштина у Котарима имају у Задру господску кућу. Име се Стојана, Јанковића спомиње у пјесмама по свему народу нашему, а у Котарима се о њему много којешта и приповиједа. Као што је Г. Теодор Петрановић у матавину за годину 1841 описао породицу Илије Омиљанића, онако би ваљало да ко опише и породицу Стојана Јанковића, а

поменута његова два потомка имају за то сила писменијех свједочанства,. Шб, 95. — Без напомене. — 84. мене једнога.