Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

131

„Нагледјо се бијела свијета

„И жаркога сунца и мјесеца; „Те у лице крвце задобпо.“ Кад то зачу ага Синан-ага, Машио се руком у џепове,

Те извади дванаест дуката,

Те их даде Јанковић-Стојану. Па бесједи ага Синан-ага : „Чујеш море, од Добуја Мујо! „Мене јесу слуге оставиле,

„Не би ли се, море, погодио, »да ми чиниш измет у оџаку, „Ево теби стотина дуката,

„Те с' одужи Задранину бану 2“ То је Стојан једва дочекао, Ногоди се се агом у оџаку, Чини измет за годину дана,

Ни ђе Златке, ни од Златке гласа, А камо ли Златку да избави ! Онда с агом хесап учинио,

И хоћаше дома да отиде, Уставља га ага Синан-ага : „Вјерна слуго, од Добуја Мујо! »„Остани ми и другу годину, „Је ме служи у бијелу двору, „Ето теби стотина дуката“ И то Стојан једва дочекао, Оста њему и другу годину. Намири све и друга година,

Ни ђе Златке, ни од Златке гласа,

_А камо ли Златку да избави!

Онда б агом хесап учинио,

180

со от

190