Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

а 137 Дапак прође, тавна поћца дође, Подигла се танана робиња Готовити гостодску вечеру, Да је пови Златки у кавезе; 235 Робињу је Стојан сестримпо : „Богом сестро, танана робињо ! „Када Златки понесеш вечеру, У Ги остави врата отворепа, „Да за тобом назорице уђем, 94() „Пе би л Златкп лице сагледао : „ако Златки ја сагледам лице, „даћу теби стотину дуката.“ Робиња је за Бога примила : Каде Златки понесе вечеру, 245 Оставила врата отворена Деветера једна за другијем, За њом Стојан назорице дође. Таман Златка сједе за вечеру, ~ _Дође Стојан Златки у кавеза ; 251) А кад Златка сагледа Стојана, Она скочи на ноге лагане, Она врисну до Бога се чује. Да кака је! јади је убили! „Ђепоте јој у свијету нема; 2 На њојзи је дивно одијело: Једна глава, а два истивана;

ст

Једне уши, а двоје минђуше ; Једно грло, три дробна ђердана; Једно срце, два ћемера златна; 260 Једне ноге, двоје сандал-гаће, Око ногу куном постављене, 138 Каде шета, да је не нажуља;