Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

887

Па за јелу коње повезаше, Пак пешице терају Ивана ; 285 Ал' је мудра глава у Ивана: 100 Он је Турком очи заварао, Докле њега протрчаше Турци; Онда е' Иван коњма повратио, На одреши два коња витеза, 990 Једног јаше, а другога води; Кличе Ива кроз луг попевати : „Фала Турци, два пашина сина ! „Кој ми данас коње поклонисте !« Кад зачуше два пашина сина, 295 Брже трче на друм пред Ивана, Али на друм не смеше изићи, Већ из горе братише Ивана : „Богом брате, Сенковићу Иво ! „Врати нама два коња витеза, 300 „Даћемо ти шест стотин" дуката,“ Аа' беседи Сенковићу Ива: „Не будалте, два пашина сина ! „Волим ова два коња витеза, „Него благо од вашег Рибника; 305 „Не могу вас кроз гору терати, „Не би вама коњи требовали; „Ено вама вранца и дората, „Који није на крајини било.“ Оде Иван двору певајући, 310 Осташг Турци у гори плачући. Кад је Иван близу двора био, Угледа га стара мила мајка, Па свог сина познати не може, Јер је Иван руво променио, 8315