Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

НЕ

И мила му брата заробио, Мила брата, Мића Анђелијћа; Па отале чету окренуо, Ноћом бане бјеше ударио

У јацију кроз Туреку Удбињу; И ту бану добра срећа била, Те сусрете тридест ђеце лудо, Ђе идаху млада из џамије

А ћитапе носе под пазухом,;, Када ђеца чету опазише, Побацаше књиге по калдрми, Па стадоше млада да бјегају, Ал не даде бане бијегати,“") Но подвикну на своје јунаке, Поваташе тридест ђеце лудо, Одведоше Задру бијеломе,

Бан их баци на дно у тавницу, Ђено лежи вода до кољена,

А јуначке кости до рамена. Тако стаде за годину дана, Но пропишта Мићо Анђелијћу, Љуто пишти јутром и вечером И проклиње дане и године

И Анђушу своју стару мајку, Која га је на свијет родила; 'Вако сужањ Мићо говораше: „Авај мене до Бога милога !

» Бе погибох јунак у тавници „38 младости и љепоте моје „А код мога големога блага !“

ст ст

60

70

55) У говору би се казало бјегати, а бијегати је само да се ис-

пуни стих.