Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

СОЛИ

„Јоште сабљу Јанковић-Стојана,

„Што су на њој три балчака златна,

„И у њима три камена драга, „Ваља, кажу, три царева града; ујоште, сине, Мићо Анђелијђу, „Да ми пошље Анђелијћу Вуче „Његовога лака џевердана

» П од паса двије пушке мале, „Штоно их је у Млетку ковао, „за њих дао хиљаду дуката ;

» П жутога хрта Дукађинца,

НЕ десницу из рамена руку; „Па ћу тебе, сине, опростити, „И пуштити са дна из тавнице.“ Кад то зачу Мићо Анђелијћу, Он заиска дивит и хартије,

Да он Вуку ситну књигу пише; Бан подвикну своје вјерне слуге, Донесоше дивит и хартију,

Оде Мићо ситну књигу писат', А казује бане Задранине.

Док му ситну књигу написаше, На брзо му књигу оправише.

А кад Вуку ситна књига дође, Књигу учи, грозне сузе рони, Па се скочи од земље на ноге, И он узе три товара блага,

Оде право у Турску Удбињу, Те он купи до три добра коња, За њих даде три товара блага; Па се врати у равне Котаре До бијеле Јанковића куле,

110

120