Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

Ен

Те избаци пушку хаберника, Даде хабер бану у планини. А кад бане пушку опазио, Он се своме јаду довјетио, Па потрча Задру бијеломе; А кад дође пред бијеле дворе, орете њега госпођа баница, Рони сузе низ бијело лице, А пита је Задранине бане: „Што је тебе, госпођа банице! „Те прољеваш сузе од очију“ Њему вели госпођа баница :

116 „Господару, Задранине бане! „Кад ти оде у лов у планину, „ А ја сједох у зеленој башти »„СОвилу прести, по ђерђефу вести, „А оставих двоје ђеце лудо „У авлији с Кумријом робињом, 54 дошао сужањ у авлију „Молити се за Бога једпора, „Пе би ли му штогођ даривала; „ Пумра дође у зелену башту, „Да однесе туцаку подјелу, „ А он узе двоје ђеце лудо, „И побјеже граду на капију, > Пи ко знаде, ко је, ни откуд је.“ Ал" бесједи бане Задранине :

|

„Не бој ми све, госпођа банице! „Није оно сужањ невољниче, „Већ је оно Анђелијћу Вуче.“ Па бан сједе ситну књигу писат', Те је шаље Анђелијћу Вуку:

210

“> 6 се

0) > сл

230