Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

491

Рај

А кад било вече о јацији,

И дођоше до близу капије,

Од хајдука један зајаука :

„Авај мени до Бога милога ! „Што ћу јадна робиња до в'јека # „Сјутра ће ме буле докопати, зуја им перем сане и кашике, уда им чиним измет до вијека !< Узе Мијат троструку канџију, Све хајдуке редом удараше,

Они цвиле, кано горске виле, Жаловито, како и робиње.

То зачула на кули кадуна,

Па дозива Кумрију робињу : „Устан' брже, Кумрија робињо !

„ Те отвори на авлији врата, „Спахија ми дође из Хрватске

» И доведе робља племенита, »„Појено ће тебе одм јенити,

„4 и мене вјерно послужити.“ Њој говори Кумрија робиња: „Не см'јем, кадо, живота ми мога ! ујер се бојим, горски су хајдуци; „Кад спахија пође из Хрватске, »На дан ће ти гласе оправити, Да се њему на вечеру надаш.“ А хајдуци цвиле без престанка ; Ражљути се Љубовића када,

Па удара Кумрију робињу,

Удари је руком по образу,

Сама слеће низ танану кулу,

Те отвора на авлији врата,

то